Рјешење за хроничан проблем Партизана!

Бек какав се чекао од 2007. године! Златан Шеховић одушевио на дебију, али – шта све мора да ради не би ли израстао у фудбалера какав је школа последњи пут подарила у лику Ивана Обрадовића?

Фудбал 14.07.2018 | 23:45 Обичан дан у канцеларији, рекли би Енглези. Јесте било мучења, јесте и спорог ритма, но памтиће се само резултат, уз утисак да се почетак нове Партизанове авантуре може подвести под рутину. Један нови нападач је изнудио пенал, други дао гол, тандем странаца оно мало посла у одбрани одрадио довољно добро, међутим, после Никшића у другом плану су и Немања Николић и Рикардо Гомеш и Габријел Енаке иМарк Ваљенте. Све их је засенио – Златан Шеховић.

Најмлађи, а најбољи. С непуних 18 година, тек промовисани бисер омладинске школе показао је како би требало да игра и понаша се леви бек Партизана. Уз ограду да је то само Рудар, да је тек прва званична утакмица, да га ваља видети како реагује под притиском, свежи професионалац (пре три дана потписао до 2021) је под Требјесом нацртао модел од ког не би смео да одступа кад на програму буду захтевнији мечеви него што је, руку на срце, мало јача провера против осредњег црногорског лигаша.

Партизановце може да радује наговештај што је Шеховић све приказано током припрема у Словенији пренео на прву званичну утакмицу. Ако се с њим буде правилно радило можда клуб из Хумске 1 добије – коначно – левог бека за неколико година. На такву привилегију чека још откако је Мирослав Ђукић за време првог мандата (2007) у сениорски тим лансирао такође тинејџера Ивана Обрадовића, а потоњи репрезентативац остао последњи пример момка који је успешно прошао све разреде школовања и доказао се као леви бек ког истовремено цене струка, навијачи и спортска јавност. У међувремену, покушавао је Партизан да промовише Александра Лазевског, Стефана Ашковског, Немању Петровића, Мирослава Богосавца, али ни око једног није постојао консензус да је решење које гарантује успех. Не својом кривицом, јер је било и нестрпљења тренера, утицаја са стране, па су из различитих разлога сви напустили Топчидерско брдо, а да притом нису остварили богзнакакве трансфере.

Било је идеја да се хроничан проблем уз леву аут линију реши довођењем са стране. Дефиловали су Џозеф Кизито Никола Лековић, Александар Субић, Немања Г. Милетић, Мохамед ел Монир, Немања Антонов иСлободан Урошевић. Није вредело. Или се нису дуго задржали или нису оставили печат. Једино су Марко Ломић(само годину дана) и Владимир Волков (за четири сезоне) имали пристојан учинак, подсетивши на то шта леви бек у Партизану мора да ради, али пре ће бити да само двојица играча у периоду дужем од деценије потврђују ону тезу о правилима и изузецима.

И онда – Златан Шеховић. Не из увоза, не са стране, него из сопственог ресурса. Кретње, понављања и центаршут само су неки од атрибута који обликују полазника Партизанове академије, довољни да наговесте велике домете. Под условом да се с њим ради брижљиво. И да сам не помисли како је асистенцијом Сејдуби Суми на дебију у Никшићу завршио посао. Не мора да претура по архиви, довољно је да види поред себе конкурента за место у тиму Слободана Урошевића, убедљиог током јануарских провера на Кипру и пристојног на дебију са Викторијом из Плзења, шест месеци касније ни у конкуренцији за гостовање у квалификацијама за Лигу Европе.

„Срећан сам што је Шеховић одиграо одличну утакмицу. Дете је, има тек 18 година, али је показао озбиљност и велике манире. Израста у озбиљног играча. Одиграо је дефанзиву одлично, као и офанзиву, наместио је гол“, похвалио је Ђукић момка који је припреме почео као четврти леви бек, а за месец дана постао први.

Ако се испостави да је Партизан дугорочно решио питање на тој позицији, осим Мирослава Ђукића, храброг да полетарца гурне у ватру, заслуге ће бити приписане и Милану Ристићу. Тренер Телеоптика је чак девет година брусио Шеховића, добро упућени кажу намерно по офанзивним шемама како би се Златан осећао комфорно кад дође време за „трансфер“ у први тим. Што засад делује као исправан пут. Ристић је до Ђукићабио једини стратег у каријери момка из „класе 2000“, а и старији тренери и играчи казаће вам колико је важно у процесу стасавања држати се једног курса. Како изгледа у овом случају – повољног.

Иначе, Милан Ристић  је уобличио и таленте као што су Светозар Марковић (већ стандардан у сениорима), Јован Кокир (лиценциран за Европу) и Артон Зекај (недавно потписао за Лил, сви побројани рођени 2000), па има основа веровати се да ће из његове радионице у Земунелу Партизан добити још неког за први тим. Уз наду да ће се у њему се задржати, а не да као Душан Влаховић – иако најбољи у тој генерацији - одмах буде продат Фјорентини.

Бар две и по године, колико је провео Иван Обрадовић...

Извор: моззартспорт

Фото: СТАР СПОРТ