Како избјећи нуклеарни рат?

Поред многих тема за разговор на самиту у Хелсинкију, Доналд Трамп и Владимир Путин ће на "менију" састанка имати и једну којом су били преокупирани њихови претходници - како избјећи нуклеарни рат.

Свијет 13.07.2018 | 11:09 Стручњаци упозоравају да је потпуни изостанак дијалога и узајамног повјерења у протекле четири године, гурнуо двије нуклеарне суперсиле у ризик да се, у случају неке кризе, не може спријечити ескалација, док нова генерација оружја и могућности сајбер-ратова могу да постојеће споразуме о контроли наоружања оставе "у ритама", пише "Финанциал тимес".

Некада су постојала правила и споразуми, као и увјерење да су нам они потребни, оцијенила је Олга Оликер, директор програма за Русију и Евроазију, при Центру за стратешке и међународне стуције, у Вашингтону.

"А постоји много неповјерења и увјерености да друга страна активно настоји да дестабилизију ситуацију", додала је она.

Договор о почетку разговора о будућности стратешке стабилности - што је хладноратовски концепт одвраћања кроз уравнотежене нуклеарне капацитете - од сушстинског је значаја за самит у Хелсинкију, кажу званичници, дипломате и аналитичари, с обзиром да се ради о судбини два преостала америчко-руска споразума о контроли наоружања.

Обје стране оптужују једна другу за кршење Споразума о уништењу ракета средњег и малог домета (ИНФ), потписан 1987. између САД и тадашњег Совјетског савеза, (којим се забрањују ракете домета између 500 и 5.500 километара).

САД и Русија тек треба да започну разговоре о томе шта ће урадити када 2021. буде истекао Нови споразум о смањењу стратешког наоружања (Нови СТАРТ), потписан 2010, по којем су двије земље свој нуклеарни арсенал редуковале на 1.550 активних бојевих глава.

Налажење рјешења за то је од кључног значаја. САД и Русија заједно посједују 13.300 бојевих глава, што је 92 одсто укупног свјетског атомског арсенала.

"Веома узнемирава начин на који Руси и Американци потпуно различито говоре о питањима одбране и неширења нукеларног наоружања", изјавио је један западни дипломата у Москви.

Џон Хантсман, амерички амбасадор у Русији каже да би контрола наоружања требало да има истакнут значај међу питањима која су на дневном реду у Хелсинкију, укључујући разговоре о ИНФ-у и Новом СТАРТ-у.

Он је рекао да ће се вјероватно разговарати о могућности продужења важења Новог СТАРТ-а за још пет година, што постојећи споразум омогућава.

"Финанциал тимес" подсјећа да се већ раније било у сличној ситуацији. Контрола наоружања била је један од кључних аспеката политике "ресетовања" односа са Русијом, коју је спроводио Барак Обама. Он је, уз снажан лични однос са тадашњим предсједником Дмитријем Медведевим договорио Нови СТАРТ.

Вријеме те блискости је, међутим одавно прошло. Руске војне акције у Грузији и Украјини, као и наводно мјешање у америчке изборе драстично је смањило потенцијал за билатералну сарадњу. У Москви су се ствари, такође, драстично промијениле од како је Путин поново постао предсједник 2012.

Путин је скоро половину говора о стању нације посветио разметању новим оружјем које може да носи бојеве главе и које, како тврди, може да пробије амерички систем одбране, додаје "Финанциал тимес".

(Тањуг)