Додикова "одбрана и посљедњи дани"

Прича о "два Енглеза" без којих петоро људи у Бањалуци ни кафу не може на миру попити, могла би звучати и духовито, јер неодољиво подсјећа на незаборавне дијалоге из серије "'Ало, ало". Онима који неће да вјерују да им је Жељка Цвијановић продужила живот за четири године (што је јавно тврдила), није до смијеха. Поготово није до смијеха грађанским активистима, новинарима, члановима групе "Правда за Давида" које свакодневно прати, приводи и саслушава полиција, док Јавни сервис објелодањује "нова сазнања" из "повјерљивих извора" о њиховом "рушилачком походу на Републику Српску".

Република Српска 11.07.2018 | 13:24 Западни центри моћи раде на дестабилизацији Републике Српске и рушењу њених институција. У БиХ је с тим циљем стигло 40 специјалних агената, преобучених у војнике. Двојица британских агената роваре по Бањалуци. Гдје год да се окупи пет људи, та двојица се инфилтрирају и уносе пометњу. Поједине невладине организације и појединце финансира Сорош, да заједно са опозицијом руше институције Српске. На тргу Крајине под фирмом "Правда за Давида" окупља се пар стотина криминалаца.

Не знам какву би дијагнозу добар психијатар одредио особи која би све ово испричала док загледана у плафон лежи на његовом каучу, али ово није повјерљив разговор између "доктора и пацијента", већ изјаве званичника овог ентитета и вијести које свакодневно, ко за то има "желудац", може чути или прочитати у медијима који су под контролом актуелне власти у Републици Српској. Прије свега у информативним емисијама Радио телевизије Републике Српкске (формално Јавног сервиса) и новинске агенције СРНА (која се финасира из Буџета РС).

Прича о "два Енглеза" без којих петоро људи у Бањалуци ни кафу не може на миру попити, могла би звучати и духовито, јер неодољиво подсјећа на незаборавне дијелоге из серије "'Ало, ало".  Онима који неће да вјерују да им је Жељка Цвијановић продужила живот за четири године (што је јавно тврдила), није до смијеха.

Поготово није до смијеха грађанским активистима, новинарима, члановима групе "Правда за Давида" које свакодневно прати, приводи и саслушава полиција, док Јавни сервис објелодањује "нова сазнања" из "повјерљивих извора" о њиховом "рушилачком походу на Републику Српску". Каква су осјећања код породице младог Бањалучанина Давида Драгичевића, која више од три мјесеца уз подршку бројних грађана тражи истину о смрти свог сина док их власт, преко својих медија етикетира као издајнике, рушиоце, плаћенике неких имагинарних непријатеља Републике Српске.

Предизборна кампања за опште изборе у Босни и Херцеговини, званично почиње почетком септембра. Међутим, она већ увелико траје и како се избори приближавају, нервоза расте, а с њом се и "вањски и унутрашњи непријетељи Републике Српске", у изјавама оних на власти "множе".

С друге стране, безбједносне агенције Босне и Херцеговине, немају ни једну информацију о утицају тих "страних центара моћи" на дешавања која попримају размјере општег грађанског буђења и отпора поступцима актуелне власти, посебно оне на челу са Милорадом Додиком, самопрокламованим "Чуваром Српске".

Они који мало дуже памте дешавања у региону протеклих двадесетак година међутим, нису изнанађени паранојом актуелне власти у Бањалуци. Неко ће се сјетити Пекићевог дјела "Одбрана и последњи дани", неко истоименог албума београдских "Идола“, а неко Одбране и последњих дана режима Слободана Милошевића. Посебно те преломне 2000. године и последњих дана режима овог тиранина. Сјетиће се и "Сорошевих плаћеника" и "криминалаца и случајних пролазника" који се окупљају на антирежимским протестима и "шпијуна који роваре".

И није ту ништа случајно. Многи су заборавили чији је продукт Милорад Додик.

Када је 1997. дошло до слома тадашње СДС-ове власти у Републици Српској уз свесрдну помоћ сада "мрског Запада", и оружану асистенцију Драгана Лукача, тада команданта специјалне полиције, тражио се нови премијер овог ентитета.

Биљана Плавшић, тада предсједница и миљеница "омраженог Запада", на крају осуђена за ратне злочине које је сама признала, понудила је мандат Младену Иванићу, што је он одбио.

Тада делегација коју су осим Биљане Плавшић, у којој су били представници Социјалистичке партије РС (овдашње Милошевићеве филијале) бива примљена на канабе код београдског вожда. Када су му саопштили да је Иванић одбио бити премијер, Милошевић задовољно отпухујући дим томпуса рече: "Имам ја млађег и енергичнијег мандатара, он се зове Миле Додик!" (Ово ми је лично испричао један од учесника тог састанка. Није Биљана Плавшић).

Битно је непоменути да је двије године прије Дејтона Милошевић за "мрски Запад" био "фактор мира и стабилности на Балкану". Када се "мрски запад", неколико година послије досјетио да је Милошевић ипак "балкански касапин", млађи и енергичнији Миле је и даље остао "дашак свјежег вјетра на Балкану", Тако га је бар крстила УС државна секретарка Медлин Олбрајт.

Е па већ извјесно вријеме тај "дашак свјежег вјетра", заудара на онај београдски канабе, на којем су се многи презнојавали. Са којег је некадашњи "фактор" прво наређивао хапшење "сорошеваца" и страних плаћеника, а онда бога ми и егзекуције.

Срећа, наша да наш "дашак" ипак нема војну и полицијску машинерију коју је имао Милошевић. Ипак, кад дође вијеме "Одбране и последњих дана", треба знати да су такви на све спремни. Ако су грађани већ прогледали, а чини ми се да јесу, вријеме је да се и прозори отворе. Зна некадашњи "дашак", а садашњи "задах", да се прозори увијек отварају изнутра, онда када понестане свјежег ваздуха. Тада настаје промаја која одува сваки непријатан задах, а овдје баш неподношљиво смрди. Ето чему сијање страха од промаје, и других "мрских непријатеља". Бојимо се ми Балканци промаје, али ипак занмо отворити прозоре – боље да нас убије промаја него смрад.

Аутор: Миљан Ковач

(импулспортал)