Примјер мале, а успјешне земље

Малта, мала острвска држава у Средоземном мору с тек нешто више од 400. 000 становника, у свега се неколико деценија трансформисала у једну од најпросперитетнијих економија Европе.

Свијет 08.07.2018 | 13:13 До средине шездесетих година била је под британском влашћу и главнина економија базирала јој се на пружању услуга британској војсци која је тамо била смјештена. Након одласка Британаца, нова независна држава морала је изградити економију практично од нуле.

У почетку се развој економије заснивао на радно интензивним секторима – туризму и индустрији. Флексибилна и у то доба јефтина радна снага привукла је бројне инвеститоре.

Двије деценије касније, током осамдесетих година, када је дошло до раста цијене рада, Малта се окреће секторима с високом доданом вриједношћу као што су производња електронике и инжењерство, што је био темељ за каснији развој економије засноване на знању.

Најважнији сектори малтешке економије данас су финансијске услуге, здравствене услуге, туризам, едукација, поморске услуге и креативна индустрија. Чланство у Европској унији и еврозони ојачало је сектор услуга те је извоз услуга у земље ЕУ данас главни покретач економског раста Малте.

Малтешка економија састоји се углавном од врло малих компанија – 95 одсто компанија има до десет запослених, а постоји свега неколико великих компанија попут произвођача чипова СТ Мицроелецтроницс или произвођача играчака Плаyмобил.

Ниска стопа незапослености

Важност традиционалних сектора попут пољопривреде или производње посљедњих година се смањује, а на њихово мјесто долазе ИЦТ, развој игара, фармацеутска индустрија или финансијске услуге које сада чине око 15 одсто БДП-а. Најснажнији стуб малтешке економије и даље остаје туризам који чини чак 25 одсто БДП-а.

Малта тренутно као приоритет за даљњи развој економије види едукацију и здравство. Око 70.000 страних студената сваке године у тој земљи похађа курсеве енглеског језика. Многи страни инвеститори на Малти улажу у образовне установе, а отворена је и приватна болница те приватни медицински факултет који рачуна на студенте из цијелог свијета.

Незапосленост је врло ниска, испод пет одсто. Радна снага броји нешто више од 200.000 људи, а посљедњих година суочавају се с мањком радника па разним мјерама, попут повољног пореског третмана, покушавају привући стране раднике.

Умјерени јавни дуг

Имају врло снажан раст економије, БДП им је 2015. порастао преко седам одсто, а раст на нивоу од отприлике пет одсто наставио се и сљедећих година. Малта има БДП по становнику према паритету куповне моћи од 42.000 долара.

(Индеx.хр)