Можете шта хоћете, али не докле хоћете

Сасвим очекивано, гласовима посланика владајуће већине, у Народној скупштини Републике Српска одбачен је извјештај скупштинског Анкетног одбора у којем је констатовано да "постоји основ сумње" да је 21-годишњи Давид Драгичевић из Бање Луке убијен.

Република Српска 05.07.2018 | 09:14 "Данас је поништен парламент Републике Српске. Они су одлучили да буду саучесници у прикривању истине и правде", рекао је посланик Бранислав Бореновић, који је предсједавао Анкетним одбором, а пошто су посланици опозиције напустили скупштинску салу. Још прије гласања је Давор Драгичевић, отац убијеног младића Давида, посланицима поручио да, гласајући за извјештај Анкетног одбора, показују "да ли су људи или нису људи".

Давид Драгичевић нестао је у ноћи 18. марта, а његово тијело пронађено је 24. марта на ушћу рјечице, боље речено поточића, Црквене у Врбас, код бањалучке тврђаве Кастел. Полиција је два дана послије проналаска тијела саопштила да је смрт задесна и да не постоје елементи кривичног дјела. Породица младића је од почетка тврдила да је Давид отет, мучен, удављен и да је његово тијело потом бачено у Црквену, која је канализација. Од 26. марта се свако вече на централном бањалучком тргу, Тргу Крајине, међу грађанима названом "Давидов трг", одржавају мирни скупови грађана, на којима се тражи истина и правда за Давида Драгичевића, а у међувремену је формирана Фацебоок група "Правда за Давида", која броји скоро 330.000 чланова.

Заробљена држава и заробљени ентитети

Било је потпуно нереално очекивати да владајућа коалиција прихвати извјештај Анкетног одбора, основаног једногласном одлуком Народне скупштине, а на иницијативу ентитетског предсједника Милорада Додика, у чијем су раду учествовала четири посланика опозиције и један представник Додиковог Савеза независних социјалдемократа.

Осим закључка да постоји "основ сумње" да је Давид Драгичевић убијен, у извјештају је затражена и смјена ентитетског министра унутрашњих послова Драгана Лукача и врха полиције, због бројних пропуста и иступа у јавности који су узнемирили јавност и пробудили оправдану сумњу да се ради о убиству.

Владајућа коалиција сматра да је на Тужилаштву, а не на Анкетном одбору, да дефинише начин смрти и води истрагу, те је о томе припремила своје закључке, које може изгласати када год жели, док се само Тужилаштво још увијек званично не оглашава. Очито је да су владајући, од самог почетка, рачунали на то да имају скупштинску већину и самим тим могу да спријече било какво изгласавање, или да сами изгласају шта год желе - по систему: "Учини му мерак, ал' му не заврши пос'о".

Кап која је прелила чашу

Оно на што нико није рачунао је да ће се ствари измаћи контроли и да се нико од владајућих неће знати носити са новонасталом ситуацијом. Да ће се догодити епилог по оној народној "Можете шта хоћете, али не и докле хоћете." Нема тог догађаја који се не може самљети у политичком жрвњу и претворити га у своју корист. Нема те особе која се не може морално и политички дисквалификовати и, ако треба, криминализовати, па и егзистенцијално и физички угрозити.

У овом случају све се догодило у моменту када се велика већина грађана у Републици Српској осјећа бесперспективно (што обавезно не значи и финансијски и социјално угрожено) када се осјећа правно, и у сваком другом погледу несигурно и, када већ дужи временски период гледа како постоје једнаки, једнакији и они који могу све.

Случај са Давидом Драгичевићем је била кап која је прелила чашу грађанске трпељивости. Напросто, власт није знала како да се постави према свим тим људима који траже правду, у случају у којем нема равнодушних и који се не може довести у везу са политиком и нема политички мотив. Не зна како се носити са генерацијом која припада дигиталном добу и има своје канале комуникације који се не могу контролисати и цензурисати. Не зна шта учинити са 300.000 људи на Фацебооку и како их дисквалификовати. А оно што власт никада не жели, па и у овом случају ни по коју цијену, јесте признање да је неко ко припада битним полугама власти могао погријешити и за то треба сносити одговорност.

Међутим, у својој самодовољности, владајућој бахатости и ауторитарности, у "заробљеној" држави као што је Босна и Херцеговина и њени ентитети, у којој су институције сведене на форму, владајућа структура се у овом случају очито "преиграла". Послије десет година непрекидне владавине, огрезли у клијентелизму, стварању партитократије и урушавању институција и било чега демократског, владајући режим више не успијева, нити то и жели, да се прилагоди времену у којем се налази и неизбјежним друштвеним промјенама. То се најочитије показало у овом случају, када је полиција, а не Тужилаштво, два дана послије проналаска тијела саопштила да је смрт задесна и да не постоје елементи кривичног дјела, иако за то није имала упориште, чиме се отворио низ правних питања, на која нико није ни покушао да одреагује и да одговори.

Умјесто тога, све се постепено, и очекивано, пребацило на политички терен, за који владајућа гарнитура сматра да се на њему осјећа неприкосновено и да унапријед побјеђује чак и ако опозицији да мало "форе". Рачунајући на огромну моћ коју посједују, а никакву одговорност, осим према својим страначким шефовима. У овом случају на то су очито рачунали и у врху полиције, а по досадашњем току збивања, очигледно и тужилац, са својом "фараонском" моћи и овлашћењима.

Пријетње у парламенту

Умјесто тога, по добро опробаном рецепту, све се пренијело на политички терен и претворило у политичку, још и предизборну "каљужу". Сви који изражавају било који вид сумње се унапријед дисквалификују, или као присталице опозиције (што је блажи облик непријатељства), или као учесници обојене револуције, која је, наводно, на дјелу како би се урушила Република Српска.

Умјесто шансе да покуша вратити повјерење у правни систем и институције, представници власти шаљу потпуно супротну поруку. Како другачије протумачити нешто што је незамисливо у парламентарној пракси да министар полиције Драган Лукач јавно, пред свим посланицима, у директном ТВ преносу, пријети непосредним физичким обрачуном народном посланику у скупштинској дворани, и то због његовог јавно изнесеног скупштинског мишљења. Са напоменом да припази на своју безбједност када му истекне мандат, након чега је посланик Адам Шукало одустао од даљег учешћа у скупштинском животу. Министар се, уствари, само понаша по већ раније наметнутом и прећутно општеприхваћеном обрасцу понашања Милорада Додика, које смо одгледали безброј пута.

Власт очито игра игру исцрпљивања, рачунајући на љето, изборе, предизборна обећања и резултате избора, на којима очекује апсолутну побједу, послије чега никоме неће бити ни до чега, а камоли Давидове судбине. Да ће грађани наставити бити срећни што ће им се сваке четири године, два мјесеца пред изборе, замазати очи неком цркавицом, неким путем који ће папрено плаћати, радним мјестом ако су у правој странци и убјеђивањем да треба да су срећни што имају шансу да живе у овако срећном друштву, под срећним вођством, без којег не би било ни Републике Српске, ни њих у њој.


(Младен Миросављевић/Ал Јазеера Балканс)