Анализа - СП: Сви шампиони поиспадали!

Преживели у Русији никада нису играли ни финале СП! Још један показатељ да се дешава тиха смена генерација у светском фудбалу. . .

Фудбал 02.07.2018 | 15:30 Многи су љутито вртели главом када су поједини стручњаци констатовали да је је оно што је Килијан Мбапе урадио Месију и друговима у судару Француске и Аргентине у дербију осмине финала на најбољи начин осликало како у светском фудбалу, на највишем нивоу, полако али сигурно долази до смене генерација. Љутили се не љутили, било вам драго или не, тек - тако је. И то су чињенице. 

Како смо дошли до тог закључка? Врло једноставно. Да ли сте знали да од јуче по подне, откако су Шпанци елиминисани од стране домаћина, на Мундијалу у Русији више нема ниједног јединог шампиона света? Не говоримо о земљама, јелте, него о играчима. Ниједан фудбалер из преосталих 12 селекција (а већ од вечерас биће их само осам преживелих) не да никада није успео да пригрли фудбалски свети грал, већ никада није играо ни финале?!  

Па сад кажите да није у току тиха, али темељна смена генерација. Уосталом, готово је извесно је да у Катару нећемо гледати две највеће звезде - Кристијана Роналда и Леа Месија, а Инијеста, Маскерано, Модрић, Марсело, Тијаго Силва, Мануел Нојер, Фалкао, Левандовски, Суарез, Кавани... дубоко ће закорачити у четврту деценију.  

Генерално, од свих преосталих актера Мундијала готово да на прсте можемо да избројимо оне који су успели да нешто освоје са својом репрезентацијом. У ту групу спадају Мексиканци, Јапанци и Уругвајци. Сомбрероси су 2015. узели Гол куп и у том тиму играла су седморица фудбалера који су и данас на списку: Очоа, Лајун, Дос Сантос, Гвардадо, Корона, Пералта и Ерера. Јапан је 2011. постао шампион Азије. Из тог састава данас су на СП: голман Кавашима, Нагатомо, Оказаки, Хасебе и Хонда. Исте године Уругвај се опкитио својом последњом, седмом титулом првака Јужне Америке. О том догађају овог лета млађима из националног тима говорили су Муслера, Макси Переира, Коатес, Касерес, Луис Суарез, Кавани, Годин, Кристијан Родригез и Мартин Силва. 

Дакле, свеукупно двадесетак фудбалера преостало је на шампионату који су у каријери успели да ураде нешто значајно са репрезентацијом. Ако од тог броја изузмемо Јапанце и Мексиканце, јер за очекивати је да ће даље Белгија и Бразил, међу осам најбољих с трофејом са националним тимом преостаће само девет Уругвајаца. За чету Оскара Табареза та чињеница могла би да буде од великог значаја у завршници, пре свега због искуства и суделовања у тој "науци" о освајању трофеја. 

Мундијал је осиромашен када су у питању играчи шампиони, али могао да би да буде исто тако "осакаћен" и са репрезентацијама првацима. Наиме, после четвртфиналног окршаја Уругвај - Француска један власник Златног глобуса сигурно отпада. Енглези на путу до полуфинала имају прво Колумбију, па онда још један тест (Шведска или Швајцарска),док Бразилци уколико прођу Мексико морају на мегдан никад моћној Белгији. Теоретски, могло би да се догоди да међу четири најбоља тима имамо самог једног шампиона. Тако нешто није се догодило од 1966. и првенства у Енглеској. Више од пола века...

Теоретски, могуће је и финале нешампиона (рецимо Хрватска - Белгија). Последњи пут имали смо га 1958. када су се састали Шведска и Бразил.

Извор: моззартспорт

Фото: Ацтион Имагес