СП: Ауто-пут испред Модрића и другова!
Колико далеко могу Хрвати? Они већ кују планове за финале!
Фудбал 02.07.2018 | 15:00
Колико далеко могу Лука Модрић и другови?
Објективно, Хрватска је у групној фази такмичења уз Белгију показа најбољи фудбал. Против Данаца се мучила – делом сигурно и због тога што су мечеви осмине финала најтежи за фаворите: батали све пре тог, ништа ниси учинио ако ту не победиш – али је ипак у осам најбољих на планети.
А тамо? Противници са којима би Коцкасти по општем утиску могли да се порву. Костур се једноставно наместио, па на тој страни нема ни Немачке ни Шпаније, шампиона са претходна два Мундијала који су били пројектовани као потенцијални ривали Хрватске у нокаут фази.
Овако, остали су Руси, као прва препрека, наредне суботе у Сочију од 20 сати. Да се игра у било којим другим околностима, односно да Русија није домаћин Мундијала, смели бисмо унапред да типујемо на Хрвате. Сада неће бити лако. Показали су изабраници Станислава Черчесова да играју изузетну одбрану, да могу да закомпликију живот и много бољим екипама од себе. Са друге стране, Уругвај им је са оних 3:0 показао колико у ствари не знају. И не би ту Хрвати смели да уђу у меч са страхом.
А ако прођу, онда у полуфиналу чекају неког из круга Шведске, Швајцарска, Енглеска и Колумбија. И опет – нису то тимови против којих се не може, мада нису ни случајно у осмини финала. Швеђани бар тренутно ту изгледају као најслабији, видећемо их уосталом данас против Швајцарске која је баш против Србије показала да је тактички до детаља утегнута екипа. Чини нам се чак да је јавност сада мало потцењује, јер Швајцарска зна да игра и кад има лопту у ногама, а и да се брани кад је нема.
У другом пару, Колумбија, можда најталентованија у овом кругу, али и даље је питање каква је ситуација са Хамесом Родригезом. Без њега, тешко да би Хуан Квинтеро сам могао нешто да искреира, мада су Кафетероси показали завидан ниво фудбала у оних 180 минута када су играли са 11 на терену.
И за крај Енглеска, по имену, највећи фаворит за финале из овог дела костура. Прво против Колумбије, па ако прође са бољим из дуела Швајцарске и Шведске. Сада са заиста талентованом екипом предвођеном Харијем Кејном. Овог пута, острвски медији им нису вештачки билдовали самопоуздање причама о непостојећем квалитету. Има га, знају да играју, али и дугу традицију пораза на великим такмичењима.
Одавно Горди Албион ништа значајно урадио на међународној сцени. Добрим делом и зато што, чим налети једна добра утакмица, Албион заиста постаје горд, па и арогантан. Такви су и коментари после дуела Хрватске и Данске. Победа Коцкастих се омаловажава, утакмица описује како неквалитетна, сама Хрватска као неповезана екипе. Истина, утакмица је била казна за очи, али питајте само Шпанце колико је тешко у нокаут фази играти против ривала који се затвори.
Како било, по рејтгину Енглеска је у овом делу костура најјача. Уосталом, многи мисле – не и ми – да је намерно изгубила од Белгије у последњем колу групне фазе баш да би себе довела у угодну позицију фаворита. И то би могло да јој се освети. И против Колумбије у осмини финала. И против Швајцарске – чини нам се не тако лако ако налети Шведска? – а онда и у полуфиналу против победника судара Хрватске и Русије.
Онда финале. Тамо је све могуће, па нек је и други део костура са Бразилом, Француском, Уругвајем и Белгијом значајно тежи.
И није зато нимало глупо, дапаче вероватно је лековито и добро за ментално здравље, што се Хрвати сада залећу са причама о највишим амбицијама. Фудбал је то. Страст. Не логика.
А то финале, можда и није толико нелогично? Није да Хрвати не знају да изненаде. Златна генерација Ватрених из 1998. је у четвртфиналу елиминисала Немачку победом од 3:0. На Еуру пре две године у групи су тукли и Шпанију...
Извор: моззартспорт
ФОТО: Ацтион Имагес
Коментари / 0
Оставите коментар