Прича: Шмекер, хокејаш, становник свијета и шампион у изгнанству

Спорт је често био у уској вези са политиком, некада и њен моћни инструмент, а такав тренд није заобишао ни тенис.

Тенис 03.07.2018 | 22:15
Прича: Шмекер, хокејаш, становник свијета и шампион у изгнанству
Тенисерке и тенисери, посебно у временима највећих криза, коришћени су како би моћници привлачили масе на своју страну, а то је један човек добро осетио на својој кожи.

Средином прошлог века ситуација у Европи била је катастрофална – велики рат је буктао шест година и разорио 'Стари континент'.

Младић из Прага, који је тенисом почео да се бави са пет година, дебитовао је на Вимблдону 1938. године, али је морао да сачека да се ситуација смири како би почео да прави успехе.

Почетком педесетих година двапут је освојио Ролан Гарос, да би 1954. тријумфовао на Вимблдону, савладавши легендарног Кена Розвела. До данашњег дана једини је играч са држављанством неке афричке земље који је славио на теренима Ол Ингланд клаба.

Име човека из 'Златног града' који је на крају завршио као "Африканац", баш као и голману Вердера из Бремена, гласи Јарослав Дробни.

Он није био само тенисер – истовремено са тениском, развијао је и каријеру хокејаша, па ће бити упамћен као део генерације која је освојила светско злато и олимпијско сребро.

Такође, на леду је задобио неугодну повреду очију због које ће касније постати изузетно препознатљив у 'белом спорту'.

Након што је Комунистичка партија Чехословачке преузела контролу над државом, Дробни није био задовољан како га је владајућа странка користила у пропагандне сврхе. Да, У то време је, заједно са Емилом Затопеком, био најодликованији спортиста, али се у једном тренутку нашао у ситуацији да не може слободно да путује на турнире и анимозитет према режиму је растао.

Коначно, током турнира у швајцарском Гштаду, заједно са саиграчем из Дејвис куп репрезентације Владимиром Черником, пребегао је из Чехословачке.

"Све што сам имао је неколико мајица, четкицу за зубе и 50 долара", изјавио је једном.

Већ тада му је у биографији писало да је на трећем Гренд слему сезоне наступао са два држављанства – дебитовао је под чехословачким 1938, да би годину дана касније, због немачке окупације, званично представљао протекторат Чешке и Моравске.

Оставши без државе, тражио је папире у Швајцарској, Сједињеним Америчким Државама и Аустралији, док му коначно Египат није понудио држављанство. Он им је вратио на најбољи могући начин – титулама на три Гренд слема, међу којима је и она на највећем, Вимблдону.

У то време је већ живео на Острву, па је на заласку каријере, поред његовог имена стајала и британска застава, чиме је постао једини играч у историји Вимблдона који је наступао за четири различите државе.

Осим по бројним рекордима, медаљама у хокеју и животном путешествију, остаће упамћен и по изгледу на терену. Споменута повреда приморала га је да носи наочаре за сунце током играња тениса, а атрактиван физички изглед помогао му је да буде омиљен међу женама. Имао је тај шмекерски, бондовски поглед којем је мало ко могао да одоли.

Члан је међународних кућа славних у тенису и хокеју, скоро 10 година је био међу најбољих 10 на свету, освојио је више од 130 аматерских титула, од којих је чак 90 било на шљаци – више и од Рафаела Надала.

Све ово што је сажето изнад сакупио је и "истресао" на скоро 250 штампаних страница, на чијим корицама пише можда и најбољи опис његовог живота – Шампион у изгнанству.



Извор: Б92

Коментари / 0

Оставите коментар