Прича: А, слетели на Сурчин као 22. на свијету - други дио...

Међутим, било је превише добро, да би трајало дуго. Већ после Самаре, Крстајић је показао друго лице, физичка неспремност дошла је до изражаја, као и наш чудан менталитет, а врео темперамент. Зато смо 22.

Фудбал 01.07.2018 | 00:00 Да је овде крај, овај текст би најава меча са Шведском у осмини финала, а не одјава учешћа Србије на Мундијалу.

- Младен Крстајић после победе над Костариком -
 
Гол Коларова у мрежи Наваса и суштински небитан реми између Бразила и Швајцарске, ког су се Срби веома уплашили, довео је Крстајића у позицију какву би прихватио сваки тренер на свету: два корака испред ривала за пласман даље и много опција у припреми утакмице над утакмицама - оне са Швајцарцима.

Све што нам се догодило у припреми, вођењу/игрању и нарочито коментарисању утакмице у Калињинграду показало је колико озбиљних слабости има репрезентација Србије, било да су оне хроничне и наслеђене од претходних гарнитура функционера, стручњака, селектора и фудбалера, било да су оне специфичне за овај тим и овај турнир.

О конкретним разлозима због којих смо преВАРени те кишне ноћи већ смо писали и добар део се тиче самог селектора, али оно где је Крстајић највише разочарао у поређењу са првобитном верзијом себе јесте начин на који је доживео, коментарисао и представио пораз од Петковића, Џаке и Шаћирија. Помињао је Хаг и константне неправде према Србима, како смо покрадени, склањајући расправу од стручног дела и шаљући поруку играчима да се узалуд труде, јер ће неко одозго увек радити против њих.

Потом се као некада велики играч и капитен својих тимова одлучио за "нулту толеранцију" према делу екипе који је, што јавно,што на бурном састанку после 1:2, изразио незадовољство начином на који је изгубљена утакмица над утакмицама. Понајбољи у својим линијама тима до тада, Душко Тошић и Лука Миливојевић послати су на клупу у утакмици у којој нам је победа била неопходна, први наводно зато што се није жртвовао, срушио Шаћирија и зарадио црвени, други зато што је рекао:

"Није ми јасно како примамо гол из контре? То је много наивно. Не могу да кажем на кога сам љут, врућ сам, нећу да се злоупотребе моје речи, али... Морамо да научимо да се такмичимо".

И Тошић и Миливојевић могли су другачије, чак је и реално да су погрешили, али су обојица последица. Узрок свега била је Крстајићева одлука да у финишу утакмице са Швајцарском изведе управо Миливојевића, који је и у Самари и у Калињинграду био најконкретнији и најсигурнији од тројице централних везиста.

Што је најважније, био је и физички најспремнији, последњи који је требало да изађе. Немања Матић се мучио у све три утакмице, Милинковић-Савић сваки пут остајао без даха у последњих пола сата игре.

Са тим су се сложили и наши репортери из Русије и колеге из иностранства и навијачи који су пратили меч, после чега остаје питање како неко са Крстајићевим знањем о фудбалу није видео исто? Љајић је уведен да отвори врата осмине финала, нашу капију оставили смо откључану, а Шаћири протрчао кроз њу са бодом из нашег џепа који би нас 3. јула одвео у Санкт Петербург.

- физичка припрема фудбалера Србије -
 
Када је неспреман физички, фудбалер је пре свега сам одговоран за то. Тачка.

Сви они добро знају шта су захтеви посла којим се баве, а требало би да знају и да је Светско првенство једном у четири године, па и ређе у случају репрезентације Србије.

Међутим, снага нашег фудбала никада није била и неће бити таква да ћемо имати луксуз да попут Италијана или Немаца постепено подижемо форму кроз прву фазу такмичења и будемо најбољи за полуфинале и финале. Камо лепе среће, али до тада једина шанса репрезентације Србије да уради нешто на великој сцени је да форма и појединаца и екипе буде темпирана на максимум за прве три утакмице у групи.

Ни дан пре, ни дан после.

Утолико, учинак свих људи које је Фудбалски савез Србије ангажовао за рад на овом захтевном сегменту игре, који је пресулов за БИЛО КАКВУ причу о успеху у модерном фудбалу, требало би озбиљно анализирати. Ако бисмо се бавили статистиком, она ће рећи да смо међу тимовима са највише претрчаних километара на шампионату, после чега би требало анализирати какву је сврху имало то трчање, да ли је оно било дозирано и паметно или хаотично и неминовно. Одговори у великој мери тичу се и селекторове припреме утакмице, поставке игре, сигнала који су слати са клупе, као и изменама.

Али, оно што је било очигледно у све три утакмице, на сва три стадиона, у све три различите позиције у којима се налазио наш тим на уласку у последњих пола сата игре је да је интензитет нагло падао, самим тим и концентрација, да је растао број грешака, да се одустајало од дефанзивних задатака, да су линије тима губиле симетрију, да смо се панично бранили у Самари, да смо се распали у сваком смислу у Калињинграду и да смо после десет минута иницијативе у Москви изгледали беспомоћно чекајући да Стојковић евентуално спречи трећи и четврти гол - што је он наравно урадио.

Ако ово питање буде уписано под тачком 1 када се у Пазови буде анализирало учешће "орлова" на Мундијалу, а не ФИФА и судија Брих, можда ћемо у будућности бити довољно јаки, снажни и спремни да нам ни ФИФА, ни судија Брих не могу ништа.

- тактичка предвидљивост -
 
Постоје тренери који стално мењају и прилагођавају, постоје тренери који чекају тренутак да изненаде и постоје тренери који увек и свуда играју исто. Судећи према припремним и три такмичарска меча, Крстајић спада у последњу групу.

После тешко извојеване, али потпуно заслужене победе над Костариком (где је једина погрешна процена била Љајић на левом крилу), селектор је пропустио прилику да повуче неочекивани потез и покуша да изненади колеге Петковића и Титеа.

Све три утакмице почели смо у идентичној формацији, играјући на исти начин, где смо најопаснији по правилу били када би Тадић "заломио" ривала, па левом са десног крила гађао Митровића у чело. Са те стране смо постигли једини гол из игре, са те стране стигао је центаршут код пенала над Митром, са те стране стигла је лопта и код његовог зицера у мечу са Бразилом.

Тренинзи и састанци екипе затворени су за јавност, тако да не знамо какве су инструкције добијали играчи пред сваку од утакмица, претпостављамо да је наш стручни штаб донео много корисних информација и занимљивих идеја. У оном делу који смо гледали, осим поменутог решења преко Тадића за Митровића, није могао да се препозна ни некакав посебан стил игре, ни конкретна намера да се противник угрози и казни.

На крају, наш селектор није повукао потез који је мењао ток игре, осим измене Миливојевића. Потез којим је, рецимо, Тите окончао период офанзиве наших и увођењем Фернандиња моментално вратио лопту пред Стојковића за брзих 2:0.

- Сергеј Милинковић-Савић свих 270 минута на терену (али и Немања Матић) -
 
То што је вратио Сергеја у тим и дао му важну улогу процена је због које смо већ честитали Крстајићу, али зашто га ниједном није извео - иако је било очигледно да је губио снагу и утицај на терену негде између 60. и 65. минута - питање је о ком су многи с правом расправљали у Русији.

Одговор зна само селектор, док осталима остаје да преброје на колико лоших начина се то одразило не само у Калињинграду, већ на комплетан утисак о учешћу нашег тима. Остављајући га у игри и када се мучио, губио дуеле и грешио, селектор је појачавао притисак на младог играча и отварао простор да његове дуго очекиване игре у дресу Србије наиђу прво на критике и неповерење, а тек онда спорадична бодрења и разумевање.

С обзиром на то да је и Немања Матић био незаменљив иако се мучио током турнира, гурао, борио се, али био ван ритма и далеко од форме са "Олд трафорда", Крстајић је у три наврата навео јавност на закључак да ствари види другачије од осталих.

Да смо у осмини финала, морали бисмо и на томе да честитамо. Овако...

Извор: мондо.рс