Усложњава се мигрантска криза?

Замјеник министра безбједности БиХ Мијо Крешић сматра да инертан однос БиХ у вези са илегалним миграцијама доводи до повећања броја миграната, посебно у Унско-санском кантону, што ће природно створити мигрантске центре у БиХ.

Босна и Херцеговина 29.06.2018 | 10:59 "Наши сусједи су нам јасно поручили да се морамо ухватити у коштац са овим проблемом. Хитно морамо границу са источним сусједима учинити непропусном и ту не смијемо бирати методе. Морамо покренути све ресурсе, укључујући и војску", сматра Крешић.

Он је за "Глас Српске" навео да је у БиХ, према званичним подацима, ушло више од 7.000 миграната, те да није познат идентитет њих 95 одсто.

Према Крешићевим ријечима, забиљежено је и 2.500 излазака, што значи да је 4.500 миграната у БиХ без икакве контроле.

"У то сам се увјерио и приликом боравка у Унско-санском кантону. Они имају потврду о исказаној намјери за азил и то је једини документ. Пријављивали су се како је коме падало на памет, а никако са стварним идентитетом", рекао је Крешић.

Он је нагласио да се домицилно становништво у подручјима гдје су мигранти не осјећа безбједно, те да Сарајево нема представу о тежини проблема са којима се суочавају људи тамо гдје су мигранти стационирани.

"Ријеч је о незаконитим миграцијама, уз подршку организованог криминала. Бојим се да ће ти људи дуже остати и локално становништво је с правом забринуто", навео је Крешић и додао да ово представља безбједносни изазов и пријетњу ако је ту знатан број особа из ратом захваћених подручја.

Он каже да је за институције БиХ непознаница на којој се страни неко од тих људи борио.

"Имали смо и убиство, стално су присутне међусобне размирице, туче, инциденти међу њима и бојим се да врло лако може доћи до инцидената са локалним становништвом. Оно што сам видио у Унско-санском кантону јесте да су мигранти узурпирали знатан дио приватних објеката људи који се налазе у иностранству и ушли у њихове посједе без одобрења, урушавају их и девастирају", истакао је Крешић.

Он је навео да су у БиХ мигранти из више од 50 земаља, те да је најмање оних из ратом захваћених подручја.

"Њихови мотиви су углавном економске природе. Међутим, забрињавајућа је чињеница да немамо податке о тим особама, о њиховим криминалним активностима или намјерама, склоностима према екстремизму или тероризму. Не можемо имати те информације јер им не знамо идентитет. Зато смо у врло незгодној ситуацији и не зна се у ком смјеру све може отићи", напоменуо је Крешић.

Он је рекао да мигранти желе да се концентришу према граници са Хрватском, да су већ била два покушаја насилног преласка границе, те да је логично очекивати да услиједи стампедо у наредном периоду и да пробају насилно ући у Хрватску.

"За ЕУ ово не изгледа као велики проблем. Изузев одређених пројеката са неким чланицама ЕУ нисмо добили никаква средства којима би били ојачани капацитети БиХ. За овај проблем су потребна знатна средства, а до сада их нисмо добили", навео је Крешић.

(Глас Српске)