Обећања власти у предизборне сврхе

Грађани Босне и Херцеговине би, ако је судити према предизборним обећањима, у наредне четири године могли имати много веће плате и бољи животни стандард.

Босна и Херцеговина 28.06.2018 | 09:10 Но, обећања политичара обично не прате стање на терену, па је тако за четири године мандата ове власти просјечна плата у БиХ повећана тек за 15 еура. И овај пут на столу су нереалне опције које ударају управо тамо гдје су грађани БиХ и најосјетљивији – на животни стандард према којем тренутна просјечна примања не могу задовољити ни половину потрошачке корпе.

Свако шесто домаћинство у БиХ је сиромашно, а око 48 посто људи живи на граници, подаци су УН. С овим се бројкама подударају и подаци државне Агенције за статистику БиХ према којој испод границе сиромаштва и примања мањих од 200 евра, живи готово пола милиона људи од 3,5 милиона колико их је према посљедњем попису било у БиХ.

Просјечна плата за април ове године на нивоу БиХ износи 430 еура, што не може задовољити ни половину протрошачке корпе, док минималне плате не могу покрити ни трокове исхране четверочланој породици.

У оваквој поставци односа, свако повећање примања и раст животног стандарда за више од половине бх. популације значило би да могу направити искорак из животарења, презадужености и тешког социјалног стања. Управо је то и главна тема предизборних обећања бх. политичких странака, које су и овај пут најавиле како ће грађанима у наредне четири године бити много боље. А за осам, како је то предвидио предсједник СДА Бакир Изетбеговић, стандард би се уз економске потезе подигао за сто посто.

„Ово ће довести до пораста буџета и фондова минимално 50 одсто у односу на садашње, а тиме и повећање просјечне плате са садашњих 425 на 725 евра у 2026. Рачунамо на укључивање топлог оброка у плату у Федерацији БиХ, као што је то случај у РС. То би довело до пораста просјечне пензије са садашњих 180 на 310 евра у 2026“, рекао је.

У Републици Српској, смањењем олакшица и неопорезивањем дијела прихода радницима би плате требале бити веће за око 25 евра, како је то најавио предсједник Републике Српске и лидер СНСД Милорад Додик. Крајњи резултат је значајно повећање просјечне плате.

"Наша идеја и наш посао јесте и мислимо да ћемо са овим успјети да у Републици Српској, уколико реални сектор одлучи да прати намјере Владе, а имамо увјерења да то хоће, да просјечна плата у Републици Српској се повећа на 450 евра", казао је Додик.

Ова одлука важиће четири године, а толико траје и изборни циклус. Трошкове ће сносити власт, али иза тога не стоје показатељи колико ће дуго моћи покривати такво стање и којим новцем. Обећања, али и интервентни потези који немају значајнијих показатеља о одрживости само служе у предизборне сврхе, сматра Жарко Папић, аналитичар и директор Иницијативе за бољу и хуманију инклузију.

„Једна је ствар кад, на примјер, СДА обећа да ће просјечна плата бити 1.450 КМ, ако се не варам. Дакле, то је најава повећања које ће, дај боже, бити некад, а друга је ствар, мада је и она предизборно уперена, кад се за наредни мјесец или овај мјесец најави повећање пензија и плата, као што је случају у Републици Српској. То су двије различите ствари, нешто ће се остварити, нешто неће. Сад се враћамо на ово што ће се остварити. Дакле, и то је, наравно, мотивисано предизборним, па нећу рећи обећањима, него потписима, а са друге стране, прецизну рачуницу колико то растерећење пореза омогућује реалном сектору да повећа плате немамо, међутим, доста је сигурно да ово најновије задужење, продаја обвезница Републике Српске у иностранство, на бечкој Берзи, бар дијелом ће служити као покриће тог повећања плата. Дакле, улазимо мало у ту еуфорију успјеха и разних дивних резултата, а масовно сакривање онога што је сиромаштво, социјалне разлике, неједнакости, неправда итд.", сматра Папић.

Далијо Сијах из Удружења „Зашто не“ које се бави анализама изборних обећања, оцјењује да се најаванма и интервентним повећањима углавном манипулише.

„Најављена повећања плата у јавној управи свакако се могу довести у везу с предизборном кампањом и веома је дискутабилно колико су она економски оправдана и одржива што је најбитније. Намјера да се овим повећањима додвори бирачком тијелу у јавном сектору је више него очигледна и мислим да се не треба посматрати одвојено од изборне кампање. Сваки од ентитета, с друге стране, задужен је између двије и по и три милијарде еура, а повећање плата буџетским корисницима свакако представља додатни удар на буџете и питање је колико ће систем бити одржив након избора“, закључује Сијах.

И остале су странке било позиције или опозиције, мање више фокусиране управо на ова обећања. Чак и своје платформе и планове за развој усмјеравају управо ка овој популацији гласача. Тако је и СДП БиХ у свом „Плану 10“ планирала раст, мада није прецизирала колики, а како преноси предсједник странке Нермин Никшић:

„У Плану 10 имамо оквир који ће довести до конкретних законских рјешења када је у питању повећање минималне плате радницима, када је у питању побољшање услова рада радника, растерећење послодаваца кроз смањивање доприноса.“

Иза свјетла предизборних обећања датих прије четири године реалност је да је у БиХ минимална зарада 1,20 евра по сату, а да је у актуелном мандату, просјечна плата повећана тек за око 15 евра.

Извор: РСЕ