Анализа Нијемаца: Како су посебни постали обични?

Како је од екипе која негледљиву утакмицу претвара у гледљиву, Немачка доспела у мрачни ћорсокак у Русији, у мучитеља фудбалске лопте којем се сви данас радују када му виде леђа. . .

Фудбал 27.06.2018 | 23:30 Историјски дебакл је комплетиран. Капитулација. Немачка није први шампион света који је бранећи трофеј испао у групној фази, али ће први такав неуспех у историји тамошњег фудбала сигурно оставити озбиљне последице на фудбалску будућност Панцера. 

Пред водећим људима немачког фудбала у наредном периоду је велики број отворених питања. Шта ће бити са тимом који никако није дорастао светлој историји, или са селектором Јоахимом Левом који је недавно продужио уговор? Како задовољити јавност, која после бламаже оправдано тражи нечију главу?

Ово што смо гледали последњих дана у Русији није Немачка. Знали су то сви који помно прате ову репрезентацију, који воле Маншафт и њихов тотални фудбал, они који уживају чак и када Немачка игра с Азербејџаном, Малтом или Андором, знајући да је и у тим утакмицама загарантован спектакл без обзира на (не)квалитет ривала.

Како је од екипе која негледљиву утакмицу претвара у гледљиву, Немачка доспела у мрачни ћорсокак у Русији, у мучитеља фудбалске лопте којем се сви данас радују када му виде леђа?  

Тешко да и они који су најодговорнији за функционисање немачке репрезентације то сада знају. Ништа од јануара на овамо није личило на Немачку. Невероватно је како је екипа, која је у квалификацијама везала свих десет победа, уз гол-разлику 43:4, тако драстично пала у 2018. и од новембра прошле године до данас победила само два пута од могућих осам утакмица?!

Пораз од Бразила у Берлину у марту (0:1) никог није узбудио. А морао је. Ни тамошња јавност није схватила тада сигнал да нешто није у реду, па су се, уместо да упитају селектора за објашњење пораза и утакмице у којој нису шутнули на гол ривала, шегачили с Бразилцима како је сада укупан резултат 7:2.

Те пријатељске утакмице током пролећа “оголиле” су све видљиве недостатке Немачке. Видело се да Панцери немају “деветку”, да је Тимо Вернер још млад и зелен, да је Марио Гомез стар и истрошен, а Нилс Петерсен ипак нападач за Цвајту. Сви су то видели са стране, али није Јоахим Лев покрај терена који је у глави имао другачије замисли.

Опијен доминантним освајајњем Купа конфедерација са другим тимом прошлог лета и трофејом освојеним у конкуренцији Камеруна и Чилеа, који се нису ни пласирали на Мундијал (о реалној снази Русије да не причамо), Лев је вероватно умислио да може све, па и да пошаље кога хоће на терен јер ће резултат увек бити исти, а "фудбал остати игра у којој увек на крају побеђују Немци".

Мало морген.

Мај и јун ове године донели су му невероватан ролеркостер узбуђења. Од врхунца до самог дна, после којег је и будућност немачког селектора на клупи доведена у питање. Јоги, како из милоште зову је уочи Мундијала продужио уговор као један од најдуговечнијих селектора у светском фудбалу (12 година), а нови споразум на још две требало је да му буде ветар у леђа пред Мундијал на којем је одбрана титуле била зацртани циљ.

Међутим, тих дана десила се афера “Турци” са Месутом Озилом и Илкајем Гундоганом, који су се током одмора сликали са турским председникомРеџепом Тајпом Ердоганом, ословивши га том приликом као “њиховог председника”. То је, незванично, детаљ који је изузетно пореметио односе унутар тима, а двојица фудбалера се нису психички опоравили након што су их медији, предвођени Билдом, јавно рашчеречили. 

Ни Озил ни Гундоган у Русији нису били бледа сенка какве их познајемо, обојицу их је Лев послао на клупу против Шведске, а када су играли, нису се прославили.   

Није немачки селектор зунао да чита између редова, није примао сигнале, а морао је. 

Када је Аустрија почетком јуна у пријатељском мечу играчки развалила Немачку и победила је са 2:1, селектор се није забринуо. Важније му је било да ли ће Мануел Нојер моћи да брани у Русији, како ће капитен изгледати на терену после годину дана без одигране утакмице за Бајерн, а и ту је на крају направио грешку јер Нојер ниједном на турниру није сачувао мрежу, на уштрб сјајног Тер Штегена.

Такође, ту је и случај Лероја Санеа чије је одстрањивање са коначног списка била (сад се испоставило) још једна лоша одлука у низу селектора. Не тврдимо да би најбољи млади фудбалер Премијер лиге помогао Немцима да избегну дебакл и катастрофу у Русији, али последње место у групи Ф и учинак онога који је ишао уместо њега (Јулијан Брант) дају му за право да ликује. Мада Сане то урадити неће... 

Велики број ситних грешака и лоших процена Јоахима Лева карактеристика је овогодишњег издања Немаца, најслабијег још од 2004. и елиминације са Европског првенства у Португалији. 

За то ће вероватно морати баш он да плати цех и већ је најавио вечерас да ће наредних дана сам преиспитати себе. Можда је тако и најбоље, јер да је знао да чита између редова морао је да оде 2014. после Бразила када је био на врхунцу. Као што је Зидан недавно урадио...

Овако, одлучио је да остане и погрешио. Нанео је Немачкој велику штету и од једне посебне репрезентације за неколико месеци направио обичну.

Извор: моззартспорт

Фото: Ацтион Имагес