Прича: Од скромног пастира, до хероја Ирана...

Чувар мреже Персијских звезда, момак који је пркосио судбини наспутивши кришом родни дом и непрегледна стада оваца на путу ка остварењу сна, један је од играча који је "из другог плана" обележио почетну фазу Светског првенства у Русији.

Фудбал 26.06.2018 | 23:45
Прича: Од скромног пастира, до хероја Ирана...
Светско првенство је савршена позорница за велике роле "споредних глумаца". Сетимо се само Езакија Бадуа, легендарног голмана Марокоа са СП 1986. у Мексику, те Салватореа Тотоа Скилачија, сицилијанског убице голмана који је довео Италију до полуфинала 1990. пред домаћим навијачима, као и невероватног Рожеа Миле, творца камерунског чуда наступима у Италији и четири године доцније у САД.

Из шампионат у шампионат сличних примера је прегршт, па тако и на овом, актуелном које се одржава у Русији. А синоћ је Иран дао свој допринос у лику и делу заиста одличног Алирезе Беиранванда, момка за којег ћемо тек чути.

Скромни чувар мреже Персијских звезда и Персеполиса је у ова три меча примиое само два гола и то по један од Шпаније и Португалије, али је притом одбранио пенал најбољем фудбалеру данашњице, Кристијану Роналду. И то је мало недостајало да ухвати "живу лопту" и тако додатно понизи нападача Реал Мадрида.

Беираванд је дефинитивно скренуо пажњу света фудбала који је ипак раније чуо о њему. Јер у питању је чувар мреже једног од најпопуларнијих клубова на свету, Персеполиса у који је 2016. прешао из такође техеранског Нафта са којим је остварио највећи успех у историји клуба дошавши до треће позиције и учешћа у азијској Лиги шампиона.

Али његова животна прича је, као и већине хероја које смо споменули на почетку текста - сасвим посебна. Рођен је у провинцији Лористан која се налази на самој граници са Ираком. Пејзажом његовог родног краја доминирају високе планине на којима се буквално миленијумима напаса стока, пре свега овце. Алиреза је припадник народа Лури који живи управо од те гране сточарства, неиндустријске већ породичне, традиционалне, онако како су и наши стари живели. А непрегледна крда захтевају да се цела породица, од најстаријег до најмлађег члана ангажује. Номадски живот је њихова реалност нарочито током летњих паша или приликом одласка на сточне пијаце. Од руна њихових планинских оваца настају једни од најскупљеих и свакако наклепших персијских тепиха. Као и већина Иранаца и Лури, за које кажу да су потомци правих Персијанаца, те говоре један од најстаријих наречја Фарсија, су Шиити, док већина муслимана, пре свих Арапи припадају Сунитима.

Тако је и нови херој Ирана растао бринући о овцама из дана у дан. Од како зна за себе. Као најстарији потомак од њега се очекивало да преузме породични посао, али љубав према фудбалу је била јача. Кренуо је као нападач, али од како је стао на гол због повреде чувара мреже у клубу из родног краја, није га напуштао. Одмах се видело да је велики таленат, а и висина од 194 цм му је добродошла.

Пошто отац није имао слуха за искрене, али помало незреле жеље сина, одузевши му рукавице и дрес локалног клуба, озлојеђени, али одлучни Алиреза је узео судбину у своје руке. Али и она њега јер је на путу ка Техерану, где се кришом упутио без знања родитеља наишао на Хосеина Фејза, тренера престоничког Нафта, који му је обећао плату уколико буде играо код њега.

У почетку ипак није све ишло глатко и док није сакупио неку цркавицу, а пошто је родну кућу напуусти буквално без цвоњка у џепу осим за аутобуску карту, неколико дана је спавао по техеранским улицама и парковима, као и у просторијама клуба. Пошто није могао да се издржава само од онога што му је клуб плаћао радио је и као перач аутомобила, кројач , у фабрици, као пицајола, чистач улица... За гладног и вредног човека нема глупих послова. Тај и такав став и детињство проведено у загрљају планина где је кров небо, направили су од њега изузетно одлучну и пре свега вредну индивидуу која не познаје препреке.

Мало по мало прославио се на голу Нафта, иако је био и пред отказом због повреде, и онда је кренула потера за њим. Победио је велики Персеполис и хрватски тренер Бранко Иванковић који га је довео пре две године. И није се никада покајао јер је добио заиста врхунског чувара мреже који му је донео две заредом титуле у Персијској лиги. А то много значи јер Персеполис има праву армију од неколико десетина милиона навијача, највише у целој Азији.

Херојски наступи у црвено-белом дресу довели су га убрзо до националног тима где сада већ полако постаје прва звезда.

Тек му је 25 година и најбољи натупи се тек очекују од поносног сина народа Лури. Одбране у Русији, пре свих пенала Кристиајну Роналду само су показали да Иран има чувара мреже за будућност. А вероватно и неки од великих европских клубова где Алирезу ускоро треба очекивати. Иран је4 нажалост испао освојивши четири бода, али је њихов први голман обележио СП у Русији. Није ни то толико лоше...

Извор: моззартспорт

Фото: Ацтион Имагес

Коментари / 0

Оставите коментар