Албанија спасава Ангелу Меркел

Албанија би могла буде централна земља за прихватање избјеглица: налази се у Европи, а ван је Европске уније. То је још увијек само гласина, али звучи као златно рјешење - и за Ангелу Меркел и за Европску унију.

Свијет 22.06.2018 | 13:30 Ово је само теза, за сада не више од тога. Албанија би могла да постане централна земља за привремено прихватање избјеглица. Предсједник Савјета ЕУ Доналд Туск и аустријски канцелар Себастијан Курц, први су представили идеју о формирању центара за потражиоце азила у Европи, али изван ЕУ.

У разговору за Деусцхе Wелле (ДW) на албанском, портпарол бечке владе Петер Лаунски-Тифентал потврдио је да се тренутно и са Албанијом разговара о формирању таквог центра. Ендри Фуга, директор за комуникације и саветник албанског премијера, каже међутим за ДW да нема никаквог захтјева нити дискусије о том питању. Опозиција у Албанији то види другачије. Она чак оптужује владу да избјегличким центрима купује брже приступање ЕУ.

Полазна позиција

Балканска рута која иде преко Албаније и даље се користи. Избјеглице долазе углавном преко Средоземног мора, али Италија, Малта или Грчка више не желе да их прихватају у великом броју. А Европска унија и Њемачка желе да се отарасе оних којима није одобрен азил. Какве то има везе са Албанијом?

Предност Албаније

Мала балканска држава лежи дуж избјегличке руте и на Средоземном мору, одакле долази вец́ина избјеглица које у Европу крећу бродовима. Лука Драч има довољно капацитета да прими вец́е контигенте избјеглица. Бродови са избјеглицама које би пратили бродови Фронтекса, могли би да пристану у Драчу, а избјеглице би потом биле регистроване на албанском тлу. Ако се испостави да немају право на азил, били би директно враћени у своје земље, а потенцијални азиланти могли би да буду дистрибуирани у ЕУ.

Посебно атрактивно за земље ЕУ: Албанија није дио Уније. У њој не важе прописи ЕУ, као што су Шенгенски споразум или Даблински уговор. Међутим, Албанија је чланица НАТО и стога је усидрена у безбедносном савезу западних држава. У Албанији тренутно настаје анти-терористички центар Алијансе. Поред тога, на сјеверу Албаније налазе се високе планине, што значи додатну, природну сигурност граница.

Да ли је Албанија спремна?

Албанија има пуно искуства у збрињавању избеглица: 1998/99 је примила и до милион становника Косова.

Осим тога, у земљама Западног Балкана је током избјегличке кризе 2015. изграђен значајан капацитет за пријем миграната. Ти пријемни центри су до сада практично неискориштени, у албанским медијима циркулишу бројке о само неколико хиљада људи.

Портпарол УНХЦР-а за Југоисточну Европу Невен Црвенковиц́ потврдио је за ДW да је Албанија од 2017. удвостручила своје капацитете. У међувремену, министар унутрашњих послова Фатмир Ксафај води низ билатералних разговора у европским пријестоницама, у четвртак (21.6.) је био у Берлину. Тема разговора је била и миграција.

Шта би ЕУ имала од тога?

За разлику од Либије, Албанија је сигурна земља на европском тлу, али на вратима ЕУ. Албанија такође жели да постане чланица ЕУ и стога је спремна да се придржава стандарда Уније, попут људских права. УНХЦР потврђује да Албанија добро третира избјеглице.

То су све тачке које Либија, о којој се расправља као алтернативи - не испуњава. Прије свега, ЕУ тамо не може да дјелује као регулаторна власт. Либија је држава без структуре и лидера.

Шта би од тога имала Ангела Меркел?

Њемачки министар унутрашњих послова Хорст Зехофер је на свом посљедњем састанку с аустријским канцеларом рекао да подржава идеју о миграционим центрима ван ЕУ. Портпарол Њемачке Владе Штефен Зајберт, с друге стране, то у сриједу није желио да коментарише - због специјалног самита ЕУ који се одржава у недјељу у Бриселу.

Могуц́и "албански дил" имао би огроман значај за опуштање у спору унутар Немачке: Албанија би била "хумано" рјешење. И безбедносни захтјеви Зехофера били би испуњени: контролисани поступци за проверу избјеглица под надзором ЕУ, али изван ЕУ. Хорст Зехофер би могао да буде задовољан и то да прода као успјех током предстојеће изборне кампање у баварској. Криза савезне њемачке владе фактички би била окончана.

"Албанско рјешење" могло би да буде корисно и за Албанију: социјалистичка влада у Тирани под притиском је конзервативних кругова у Њемачкој, посебно ЦДУ. Препорука за самит ЕУ о отварању преговора о придруживању са Албанијом доведена је у питање због ствари које се тичу правне државе. Албанија би ту могла да профитира од споразума о избјеглицама, јер би земље ЕУ сигурно веома радо да се захвале Тирани за такво рјешење миграционе кризе.

Све у свему, било би то соломонско рјешење у духу балканске пословице: "И вук сит и овце на броју". Оно би било прихватљиво за све: за Европску унију, за Албанију, али и за Ангелу Меркел и Хорста Зехофера.

(ДW)