Голман Ирана: Чистио улице, дошао на Мундијал!

Каква животно-фудбалска прича!

Фудбал 24.06.2018 | 23:30 Голман иранске фудбалске репрезентације, 25-годишњи Алиреза Беиранванд прошао је невероватан животни пут, да би у среду увече добио похвале од много познатијег колеге, чувара мреже шпанске репрезентације Давида Де Хее за добру партију у мечу те те две репрезентације на Светском првенству у Русији.

Беиранванд није бранио на првој утакмици Ирана против Марока, већ Алиреза Хађиђи, који је добио похвале лепшег пола за свој привлачни изглед. Беиранванд је добио прилику да брани против Шпаније и свој посао је, упркос миминалном поразу (0:1), урадио веома добро.

Он није привукао пажњу на себе изгледом већ својом невероватном, срцепарајућом животном причом.

Беиранванд је рођен у номадској породици и пошто је био најстарије дете у породици морао је да, чим је мало стасао, помаже у свим пословима. Прво задужење му је било чување оваца, а сваки слободан тренутак користио је да игра фудбал, али и локалну игру Дан Паран - бацање камења у даљину.

Када је напунио 12 година, Беиранванд је тренирао у локалмном тиму у Сарабијасу. Почео је на месту нападача, али чим је први пут крочио на гол и направио неколико бриљантних одбрана, дилеме више није било.

Он је хтео да буде голман, али његов отац Мортеза, био је изричито против тога да се бави фудбалом, већ да нађе "пристојан посао".

"Мој отац није волео фудбал и стално ме је терао да радим. Чак ми је цепао дресове и рукавице и неколико пута сам бранио голим рукама", прича Беиранванд за лондонски "Гардијан".

Одлучио је да побегне од куће!

Отишао је у Техеран у нади да ће се прикључити неком већем клубу у којем би наставио каријеру. Да би дошао до Техерана морао је да позајми новац за карту за аутобус.

Имао је среће. У том аутобусу је упознао фудбалског тренера Хусина Феиза. Обећао му је да да може да дође у тим за плату од 200.000 томана (око 50 евра). Али, млади голман није имао ни где да спава, ни новац да једе.

Ноћи је проводио на улици као бескућник. Спавао је и пред просторијама клуба, а када би се пробудио видео би гомилу ситниша који су му пролазници бацали, верујући да је просјак.

"Коначно сам од тог новца могао себе да частим пристојним доручком после дужег времена", прича голман иранске репрезентације.

Напослетку, тренер Феиз му је дао шансу да се прикључи екипи и затражио је од саиграча да га подрже.  За то време, Беиранванд је спавао код саиграча у кући да би се запослио у фабрици одеће, где је могао и да преспава.

Једно време је радио и као перач аутомобила, да би у перионицу једног дана дошао чувени фудбалер Али Деи, некадашњи фудбалер минхенског Бајерна.

"Било ме је срамота да причам са њим. Нисам желео да му причам о својој ситуацији...", присећа се Беиранванд, који је због висине био специјалиста за прање џипова (СУВ).

Убрзо потом упознао је тренера другог клуба Нафт-е-Техеран и прешао је у тај клуб. Спавао је у просторији за молитве, али су му потом рекли да више не може ту да ноћи.

Беиранванд је зато нашао нови посао - у пицерији, где је могао да преспава.

Његов тренер, који није знао да му голман ради у пицерији, свратио је по парче пице. Голман је пробао да се сакрије, поново га је било срамота, али га је власник натерао да услужи тренера. Тај посао је напустио после пар дана.

Био је пронуђен да ради нови посао и коначно је успео - запслио се као чистач улица. Понекад је морао да очисти велике површине, па би био толико уморан да би једва стајао на ногама. У клубу су га отпустили, па је отишао у други клуб (Хома), али тамо нису хтели да му дају уговор.

Тада га је позвао тренер омладинаца Нафта и понудио му да се врати у клуб.

"Можда је судбина то што тренер Хоме није хтео да ми да уговор. Да су ме прихватили и да сам остао тамо, можда никада не бих доспео довде", каже Беиранванд.

У новом-старом клубу почео је да блиста. Искуство из дечачких дана када је са друговима бацао камење у даљину му је сада било драгоцено. Доспео је у све светске медије тако што је асистирао за гол, бацивши лопту руком чак 70 метара!

Постепено се пробијао, да би 2015. године постао први голман иранске репрезентације, а на 12 утакмица у квалификацијама за Мундијал није примио гол.

"Превазишао сам многе тешкоће, тешке дане како бих остварио свој циљ, али ниједног дана се не бих одрекао, нити заборавио, јер сам захваљујући свему томе постао особа каква јесам", говори голман Ирана.

Можда ће му Мундијал у Русији донети уговор у неком еврпском клубу. Као и свим номадима, ни његов пут није завршен.

Извор: мондо.рс