Прича: Од Калињинграда, па у наредних десет година...

Зажмурите и замислите тандем СМС-Радоњић. . .  Проглашавани су за лоше пројекте, а могли би да постану ослонац репрезентације на дужи период.

Фудбал 22.06.2018 | 12:00 „Сине, зар опет?“

„Ћале, пратим те.“

Овако је небројано пута изгледала „комуникација“ Сергеја Милинковић Савића и Немање Радоњића током пролећне, клупске сезоне. Док је суперстар Лација дизао целу Италију на ноге бравурама из кухиње фудбалера ТОП класе, крилни везиста Црвене звезде је крчио пут ка репрезентацији головима у српском плеј-офу.

Најтраженији српски фудбалер и момак који је уникатна роба Суперлиге препознали су се на прву лопту. Можда због тога што мајстор најлакше препозна велемајстора. После тријумфа над Костариком имамо право да маштамо, чак и да еуфорично лудујемо, да верујемо како ће већ у Русији њих двојица постати нови, деценијски тандем државног тима.

Као некад Моша и Тирке! Или још ближе: као некад Драган Стојковић и Дејан Савићевић. Као недавно Лане Јовановић и Милош Красић.

Удахните дубоко, дајте себи машти на вољу и замислите шта бисмо све видели у Калињинграду да видимоСергеја и Немању у пуном сјају. Шта би тек могли да виде Швајцарци? Први је класа за којој смо деценијама жудели, представља кошаву. Јак је и константан. Други је пак као ураган. Екстремно брз и непредвидив.

Из тренутне перспективе делује да их раздваја цивилизацијска разлика. Сергеј је најтражнији играч Европе,Радоњић је на пола пута да постане готов производ и почео је да прави „само“ разлику у Србији (добро, и на неким Звездиним мечевима у Лиги Европе), међутим, више је него добро што су добре релације из млађих категорија задржали и у А селекцији. Често, готово сваког поподнева можете их видети како заједно шетају улицама Светлогорска, бази нашег тима у Русији.

Има ту и необавезних прича, али тешко да је Радоњић могао да добије бољег саветодавца о томе шта га чека „под сунцем туђег неба“ од Сергеја. Све што је Немања пролазио на микро нивоу, СМС је искушавао у иностраству. Чак су обојица у једном тренутку били проганани, прецртани, проглашавани за лоше пројекте (Сергеј само првих шест месеци у Генку). Можда их је тај црта људи спремних да се уздигну из пепела додатно зближила, натерала их да представљају једну душу у два тела. Тако различити гледајући приватни и играчки карактер, а опет слични. Спаја их то и што се не плаше ниједног ривала...

Добро је што је, гледајући све слике овде, у Русији Сергеј олакшао Радоњићеву адаптацију на орловско гнездо. Вероватно и због чињенице да зна колико Немања може. То су све рецидиви пажљиво бираних играча рођених 1995. и 1996. године, чији део је био и остао и Марко Грујић. Један од оних попут Сергејакоји је увек видео више када је у питању Немања Радоњић.

„Мој сан није да играм у неком великом клубу и као неки играч кога гледам на телевизији. Мој циљ је да будем добар као мој другар Немања Радоњић“, знао је да каже у раном пубертету Марко Грујић.

Тако се стварају тандеми који трају и који се савршено допунују. Одредница „ћале“ с почетка текста јасно говори колико Немања поштује Сергеја и да ће му бити одан до краја репрезентативне каријере.

Лепо их је видети заједно, још лепше би било видети шта могу заједно на терену (у случају да Радоњић добије поверење Младена Крстајића). Саветодавно, опет ту Сергеј може да има битну улогу и током шетње Светлогорском шапне му како да „умртви“ притисак првог великог меча. Посебно, што ће - ако и кад добије шансу против Швајцарске - цела нација гледати у Немању Радоњића. И очекивати да „поједе“ лопту као Сергеј против Костарике.

Чисто фудбалск, звучи ли вам реално следећи сценарио: снагом свог јаког тела и савршене технике Сергејпоред двојице или тројице Швајцараца успева да сачува лопту и само је ћушне на бок где Радоњић има ситуацију „један на један“.

Делује да би то била обећавајућа шанса, да не кажемо пола гола.

Извор: моззартспорт