Прича о борби гладног дечака...

Схватио сам да смо шворц кад је мајка мешала млеко и воду. . .  Инспиративни Ромелу Лукаку. . .

Фудбал 21.06.2018 | 23:00 Кристијано Роналдо је хет-триком против Шпаније оставио најјачи утисак првог кола Мундијала, али Ромелу Лукаку је у групи играча који су са два поготка Португалцу поручили да му неће дозволити да се прошета до титуле најбољег стрелца Светског првенства. Два гола против Панаме на старту турнира за нападача Манчестер јунајтеда. Звучи логично из ове перспективе. Али звучи готово невероватно кад имате у виду какве је све препреке Лукаку морао да преброди још као дечак. О свему томе Лукаку је говорио у колумни за сајт Тхе Плаyерс Трибуне.

Прочитајте. Обавезно.

“Сећам се тачног момента кад сам схватио да смо шворц. И даље видим тај призор. Мајка крај фрижидера. И тај израз лица… Имао сам шест година и за време школске паузе сам долазио кући на ручак. Сваки дан исти мени: хлеб и млеко. Кад си клинац, о томе и не размишљаш. Ваљда је то било једино што смо могли да приуштимо. Онда је дошао тај дан. Стигао сам кући, ушак у кухињу, мама крај фрижедера с кутијом млека, као и увек. Али овај пут је нешто мешала са млеком. Тресла кутију. Нисам одмах разумео. Али кад ми је донела ручак, а смејала се као да је све у реду, схватио сам. Мешала је воду и млеко. Нисмо имали довољно новца да изгурамо целу недељу. Нисмо били сиромашни. Били смо шворц”, присећа се Лукаку.

Отац је био фудбалер. Не претерано добар. Све је потрошио и пре но што је завршио каријеру...

“Прво је отишла кабловска. Нема више фудбала… Па дођеш кући – нема струје. Некад и по две три недеље без светла. Одеш да се истушираш, нема топле воде. Мајка би загрејала воду на шпорету па би ме поливала. Било је тренутака и када је морала да ‘позајмљује’ хлеб из пекаре преко пута улице. Знао сам да се мучимо. Али кад сам видео да меса воду и млеко? Схватио сам да је готово. Нисам рекао реч. Нисам хтео да је стресирам. Само сам појео ручак. Али кунем се богом, обећао сам себи тог дана. Као да је неко пуцнуо прстима и пробудио ме. Знао сам тачно шта морам да радим. Нисам могао да гледам мајку како тако живи. Не, не, не. То не може… Пацови су се шетали по стану.”.

Имао је шест година. Питао је оца кад је упловио у професионалне воде фудбалера. Рекао је са 16. И Ромелује поставио циљ.

“Десиће се. Тачка”.

Тада креће. Свака утакмица као да је на живот и смрт. Чак и у паркићу.

“Цепао сам лопту сваки пут кад бих је шутнуо. Пуном снагом. Нема финти. Нисам ја одрастао на Фифи. Нисам имао плејстејешн. И нисам се играо. Покушавао сам да вас убијем”.

Био је на задатку. Са 12 година је на 34 утакмица постигао 76 голова. Нема шале. Обећао је мајци да ће са 16 година имати уговор. Закаснио је 11 дана. Али идемо редом. Сезона 2008/2009. Једва да је играо за У19 селекцију Андерлехта. Те сезоне је морао да потпише уговор. Како ће то да уради ако није ни у првих 11 У19 тима?

“Опкладио сам се са тренером. Рекао сам му: 'Ако ми даш да играм, обећавам 25 голова до децембра!' Смејао се. Буквално. Рекао сам: 'Хајде онда да се кладимо.' Пристао је. Ако не успем, идем на клупу. Рекао сам: Важи, али ако успем ти мораш да чистиш све оне мини комбије што играче воде кући са тренинга. Пристао је. Најглупља опклада коју је направио. Дао сам 25 у новембру. Брате, пре Божића смо јели палачинке. Нека то буде лекција: Не играј се са гладним дечаком”.

Мај 2009. године. Седи код куће и гледа ТВ. Телефон звони. Тренер резервног тима. Андерлехт игра против Стандарда. За титулу првака Белгије. Сви играчи излазе из аутобуса у маркираним оделима. Ромелу у изношеној тренерци. У 63. минуту је крочио на терен. Имао је 16 година и 11 дана. Изгубили су. Али је успео. Следеће сезоне је у школу ишао са великом торбом како би одмах после ње ишао на аеродроме и путовао на утакмице Лиге Европе. Ускоро и Лиге шампиона.

Пуних десет година је није ни гледао. Није било за кабловску.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион Имагес