Интервју - Немања Недовић...
Јесам ли те за ово платио 1. 000 евра? Када је био близу повратка у Звезду, о дуговању према репрезентацији, певању Шабанових песама Голден Стејт Вориорсима, првом трансферу, али и о томе где ће наставити каријеру, зашто навија за Јувентус и Салетовим причама из ходника о Дражену и Дивцу. . .
Кошарка 21.06.2018 | 22:50
Немања Недовић је имао ту част, а у опширном интервјуу који је дао као гост МОЗЗАРТ Спорта вратио је филм на почетке, дотакао се и својих фудбалских момената, одласка у Црвену звезду, испуњења обећања „једном ћу играти у НБА“, о певању Шабанове песме у Голден Стејту, патикама са мотивима Храма Светог Саве, дуговима и успесима у репрезентацији, до тога да ћемо у наредних петнаестак дана сазнати где ће наставити каријеру.
Сада ће његови саиграчи из репрезентације морати да нађу други начин да га пецкају. Добио је и Недовићсвој терен.
"Причао сам са саиграчима из репрезентације који су добијали свој терен, са Богданом, Калином, са Бобијем... Одушевљен сам акцијом МОЗЗАРТА од почетка и пресрећан сам што је дошао ред на мене", рекао је Недовић на почетку разговора.
Причамо о Недовићу као кошаркашу. И сви га тако знају. Али могао је он да буде и рукометаш, тенисер, фудбалер…
"Ма могао сам да будем шта хоћеш, али буквално. Потичем из спортске породице, тако да… Мени је отац играо рукомет и пробао сам све могуће спортове. Наравно и фудбал. Играо сам све позиције, чак сам и голман био. Једном је мама дошла на утакмицу и није јој се то свидело, иако ја нисам био сагласан јер сам добро играо фудбал. Рукомет ми се није свидео, јер груб".
И зашто онда кошарка?
"Опет се враћам на овај терен. Свако лето смо одлазили у Нову Варош на одмор. И како обично бива, после неког успеха репрезентације деца крену на кошарку, сви живи. Тако је и мој брат са којим сам одрастао, па сам и ја због њега. Чим смо отишли у Асколи, рекао сам мојима да ме упишу на кошарку и тако је почело".
Вероватно је свако ко буде читао овај интервју и сам пробао да постане врхунски спортиста. Али то само малом броју људи успе. Шта треба имати у глави, како размишљати да би постао, рецимо, олимпијски вицешампион што ти јеси?
"Код свакога је другачије. Ја сам доста упоран. Не одустајем. Када сам био мали, зацртао сам себи да ћу играти у НБА иако су ми се смејали многи другари. Рекао сам - видећете, играћу у НБА! И остварио сам то. Та упорност, таленат, наравно, који сам имао одакле да покупим, али без рада то ништа не значи, ту је и одрицање...".
Одрицање је кључна реч. Чули смо је много пута. Али како то изгледа у реалности? Чега си се све одрицао да би дошао ту где јеси?
"Увек одрицање. И дан-данас. Сада мало мање јер сам у тоталном одмору. Али када кренем са тренинзима, ту се мења исхрана, мења се спавање. Сви другари излазе у град, иду у ресторане, а ја не могу. Као клинац пропустиш све могуће екскурзије, све школске журке... Чак сам и матуру пропустио. Има доста ствари, али исплати се, на крају се врати то. И не могу да се жалим".
ВЕЛИКИ ТРАНСФЕР ОД 1.000 ЕВРА
Како ти је Звезда остала у сећању?
“Ма супер. Провео сам у Звезди детињство и стекао сам пријатеље за цео живот. Посебно у кадетским и јуниорским категоријама. Сећам се кад сам дошао. Платили су 1.000 евра шампиону из Ужица за моју исписницу”.
Значи први трансфер је био 1.000 евра?
“А-ха-ха, јесте, 1.000 евра, то се сећам. И сећам се да смо били на турниру у Македонији и нешто сам зезнуо, изгубио неку лопту и тренер почне да се дере на мене: Јесам ли те за ово платио 1.000 евра? А-ха-ха. То никада нећу заборавити”.
Како је дошло до тог трансфера?
“Био сам у Шампиону. Они су у то време имали сарадњу са Звездом. Препоручили су ме да дођем да ме виде мало. Био сам ситан и мршав као млађи. А морао сам да тренирам са старијима. Они су били зверине. И свеједно добро сам се показао. Мирко Павловић ме је гледао и свидео сам му се, иако нисам баш блистао. Видео је да имам смисла и јавили су ми да сам примљен и тако је све почело. Велики трансфер од 1.000 евра”.
По закуцавањима те многи памте. Како си само летео, морали су људи да те уоче…
“Као клинац сам се ложио најстрашније. Буквално сваки пут када сам имао прилику ишао сам на закуцавање. То сам повукао на оца. Јер је он био бек, скакао је и са леве и са десне ноге. То ми је помогло, а и данас ми помаже. Имам брз корак и ретко ко у Европи може то да испрати. То ми је предност. А закуцавања има све мање и мање, јер крећем да осећам на коленима. Највише на коленима. Могу и даље да скочим, али се више чувам. Јер два поена су два поена. Све мање се фокусирам на атракције како сам старији”.
Била је ту и она епизода неразумевања са Светиславом Пешићем… Како сада гледаш на то?
“После пар година, када Звезда није била у најбољој ситуацији, десила се та фузија са ФМП-ом. То је била сјајна ствар, јер су се спојиле две школе са пуно талената. Довели су Карија као тренера. Сарађивао сам са њим и пре, када сам пребачен у први тим. Некако је ситуација била незгодна, јер су навијачи после доста времена осетили да може нешто да се направи и притисак је био све већи. Десила су се и питања новинара, добацивања у хали да треба више да играм. Онда је он почео да тера неки инат, а ја сам ту испаштао. То је била сезона из које сам много научио. Заправо научио сам много од њега, јер стварно много зна. Једноставно, нисам се најбоље уклапао у планове. Није желео да ми покаже шансу, али никоме ништа не замерам”.
Колико смо само пута чули да би могао да се вратиш у Звезду... Када је то било реално?
“Било је после моје епизоде у НБА. Кад год сам напуштао неки клуб раније, било је прича да се враћам у Звезду. Најреалније је било тада када сам се враћао из НБА лиге. Требало је да имам нови почетак после НБА епизоде и Црвена звезда је била једна од опција. После Валенсије и бурне сезоне био сам код менаџера у канцеларији и рекао ми је да можда постоји шанса да се вратим овде, па да наставим даље, али се појавила Уникаха, евролигашки тим са добром причом”.
Крај сезоне у Звезди би био идеалан… Али само ако Недовић буде био тада у стању да пружи добре игре.
“Шпански медији су сад скоро пренели као ´нико ме није хтео, само Звезда´. Као - ´само сам тамо могао као да је Звезда нека осуда на пропаст´. Уопште то нисам рекао у том контексту. Имао сам понуду Звезде и Уникахе и само сам одабрао. Мени је Звезда пуно тога дала, поставила ме је на кошаркашку мапу и то никада нећу заборавити. Мислим да сваки играч који је играо у Партизану или Звезди жели да се врати,Идеално би било, идеално би било, на годину или две негде на крају каријере. Међутим, као што Тео то често каже - не бих волео да се вратим у Звезду када не могу ништа да јој дам. Волео бих да и даље могу да јој пружим нешто, да допринесем трофејима. А мислим да моје најбоље кошаркашке године тек предстоје тако да - видећемо”.
´ЕЈ, СТЕФ, АЈДЕ ИЗАЂИ МАЛО ДА ЈА УЂЕМ
Слику са драфта где су те одабрали Вориорси си описао као “један од најлепших момената у животу”.
“Нереално. Стварно. Остварење сна. Мислио сам тада да сам завршио посао, да ћу бити НБА играч до краја живота и то је то. Што се тиче саме ноћи драфта, пре драфта сам био на 20 дана са различитим НБА тимовима и било је планирано да останем и то вече. Да сам остао, изашао бих на бину, добио бих качкет, све како треба. Али у задњем моменту су ми променили карту јер су мислили да ћу бити друга рунда. И да је то - то. Нико није очекивао да ћу бити у првој рунди и дочекао сам вести код куће. Са породицом. На два минута пре него што ће се десити, звали су ме и рекли да ме је одабрао Голден Стејт, честитали су ми. И мени је то било нереално. Чекао сам на ТВ-у да видим, да се уверим да се то стварно десило. И десило се. После су ме звали из Голден Стејта и генерални менаџер и тренер”.
Како је изгледало то после када си се мало смирио?
“Немам појма, сутра ујутру када сам се пробудио све ми је било као сан. Буквално као сан. Као када заспиш касно па се пробудиш ујутру мамуран. И стварно је било као сан. Један од најсрећнијих момената”.
Мора да је било тешко за појмити када си се одједном нашао у НБА тиму. Јеси ли успео да се снађеш, да ли је било тешко?
“Нереално. Био сам са репрезентацијом на Европском и тамо сам као руки стигао последњи. Они су већ почели са тренинзима. Слетео сам тамо, бацили су ме у хотел, а ја као да сам пао са Марса. И даље ме је џет-лег рокао. Одмах сам отишао на тренинг и упознава се са Каријем, Игуадалом, Томпсоном, Грином, Богутом. Све је било као сан. Требало ми је недељу-две да дођем себи. Нисам имао некога да ме усмери, да ми каже шта воле код играча, шта им одговара. Да воле да, када некога драфтују, он проведе цело лето тамо. Да будем ту као свој на своме. Направио сам грешку што сам ишао са репрезентацијом те године. Наравно, лепо смо играли, били смо седми, пласирали се на СП. Али што се мене тиче и моје каријере, боље је било да сам одвојио то лето само за НБА. Да им будем на оку. Да ме виде. Није било некога да ме саветује”.
А када си морао да кажеш Стефу Карију да желиш да изађе из игре да би ти ушао?
“Нисам знао да морам сам да се заменим с њима. Нисам имао однос с Каријем и да му кажем: Хеј, Стеф, хајде изађи из игре. Био сам ту тек пет дана. Тренер ми је тада пришао и питао ме: 'Да ли ти планираш да тренираш с нама?' Ја сам навикао у Европи да тренер прави измене. Тамо је било више индивидуално, какав ти имаш став према тренингу, према другима. А ја сам, по обичају, некако стидљив. Тако да ми је било тешко и непријатно да будем у тој ситуацији. Али после, када сам се упознао с њима, није било проблема”.
ПЕВАО САМ ШАБАНОВУ ПЕСМУ ВОРИОРСИМА
Јеси ли остао са некима од њих у контакту?
“Са некима да. Са Барнсом, он је тада био у Голден Стејту, са Грином се понекад чујем, видео сам их сада на Олимпијским играма. И њега и Томпсона”.
Тада те је Клеј питао да играте плејстејшн?
“Јесте, а-ха-ха. Он је оптерећен тиме. Али то су супер момци. Прихватили су ме сјајно. Као руки мораш да их слушаш када захтевају нешто од тебе”.
Носио си им сендвиче?
“Јесам, носио сам сендвиче, сокове, пред свако путовање. Био сам добар руки и нисам имао проблема што се тога тиче”.
Да ли је истина да си им певао Шабанове песме на представљању?
“Истина је. Традиција је да руки на отвореном тренингу има неки перформанс. Да одиграју нешто, отпевају. Кузмић и ја смо певали. Кузмић је певао Звездину песму, а ја Шабанову. То ми је било некако…”.
Шта си певао?
“Певао сам 'Још ову ноћ'. Свидело им се, показао сам им како да тапшу, али су били ван ритма. Нису разумели ништа, али било је лепо, добро зезање”.
Имао си тада и неке патике специјалне.
“Да, да. Када си у НБА, зову те сви живи што раде патике, мајице, дуксеве... Јавио ми се неки дечко да ми направи посебне патике. Имао сам беле патике и дао сам му. И прво што ми је пало на памет је ето Храм Светог Саве и нови мост као симболи Београда. Те патике нисам носио, нисам играо у њима, чувам их код куће”.
Разлике између НБА и Европе? Ти си свакако позван то да коментаришеш…
“Главна разлика су физичке предиспозиције играча. Није велика разлика, али је главна разлика. И једноставно читава кошарка. Више је индивидуално, после два паса одмах иде један на један. У Европи се доста игра тимски. Једноставно, све акције које се праве у сезони су такве да у сваком тренутку свако може да нападне. А у НБА се тачно зна ко напада у којој акцији. Игра се на њега, један на један. То је исто велика разлика”.
АРМАНИ? ТО ЈЕ ДОБРА ОПЦИЈА ЗА МЕНЕ! СИГУРНО НЕ ОСТАЈЕМ У УНИКАХИ
Прошлу сезону си завршио као други стрелац Евролиге са 16,8 поена у просеку по утакмици. Колико ти то значи?
“Били су Де Коло и Дончић испред мене, али сам скочио на друго место после Фајнал фора. Играо сам доста добро у Евролиги и, што је мени јако битно, имао сам око пет асистенција. Играо сам плеја на позицији бека. Најбоља сезона у каријери. Не могу да будем задовољнији”.
Каква је ситуација сада, да ли си одлучио где ћеш наставити каријеру?
''Сваке године сам са Уникахом потписивао нови уговор. Јер сам играо све боље и боље. Прошле године сам потписао уговор 1+1 са мојом опцијом да могу да раскинем уговор. Мислим да је време да ту опцију искористим. После овако добре сезоне, интересовање је велико. Све је више екипа којима треба бек који креира. Има доста тимова који су у оптицају. Знаш и сам, сачекаћемо да се све лиге заврше. Онда ћу сести са менаџером и одлучити где ћу наставити каријеру. Али то сигурно неће бити Уникаха”, рекао јеНедовић и додао да ће се све знати у наредних петнаестак дана.
Помиње се у јавности Армани? Да ли си размишљао о њему као опцији?
“Јесам. Како не. То је добра опција за мене. Колико сам упознат, праве добар тим, добар пројекат. Ове године ће укључити и стручни штаб и играчки и све ће дићи на виши ниво”.
Јеси причао са Владом Мицовим? Он је у Милану…
“Јесам. Мало смо разговарали, не о теми мог преласка у Армани, него о сезони, о томе како му се тамо допада. Рекао ми је да је то НБА клуб у Европи што се тиче услова. Само су резултати недостајали. Ако одем тамо, надам се да ћемо то да променимо”.
Од колега из Шпаније смо чули да је и Реал Мадрид бацио око на тебе и да је размишљао о теби током сезоне. Јеси ли можда размишљао како би било да обучеш дрес Краљевског клуба?
“Размишљао сам, како нисам. Што овде наши кажу то је Краљевски клуб и он се не одбија. Била би велика част када бих играо за њих. То је најбољи клуб у Шпанији, али и Европи вероватно, што се тиче свега. Играчи се третирају као краљеви. Сви услови које имају су и за НБА стандард нереални. Хотел који имају, где играчи спавају, просторије… То све изгледа свемирски! Нисам имао никада конкретне контакте са њима, и ја сам само чуо… Играо сам добро против њих. Али ако се деси, то би било заиста сјајно”.
ЈАВНОСТ ИМА МАЛО ПОГРЕШНУ СЛИКУ О МЕНИ И ПОВРЕДАМА
Утисак је да си имао проблема са повредама у каријери. Како гледаш на све то? Због њих ниси играо на Светском првенству 2014. нити на Европском прошле године.
“То је нешто најгоре што спортисти може да се деси. Али мислим да јавност има погрешну слику о мојим повредама, јер сам се повређивао у лошим тренуцима. Напукла ми је пета метатарзална кост и због тога нисам играо на Светском првенству. Прошле године сам имао повреду рамена. То јесу биле озбиљне повреде, али то не значи да сам био повређен у сезонама у клубу. Ове године сам имао два изврнућа зглоба, одиграо сам 95% утакмица тако да су ме повреде заобишле ове године. Што сам старији, схватам колико је важно бринути о телу”.
Имаш ли неке посебне методе за то?
“Сада је то лако. Праве чизме које врше компресију, па чизме које 'ледирају' ногу. Хладна вода је обавезна пред свако путовање. Напуним воду ледом, уђем до главе у ту воду и то ми много помаже. Повреде које сам имао нису се десиле саме од себе. И раме и зглобови су били због непажње дугог играча. И да сам носио гипс у том моменту, опет бих изврнуо зглоб”.
Да ли ти је било тешко да пратиш мечеве са тих такмичења на којима ниси играо због повреда?
“Како не. Много сам лоше то проживљавао. Био сам стварно пресрећан због момака посебно на Светском првенству сам желео да се докажем, да покажем свима да заслужујем да будем тамо. Сећам се да сам гледао са пријатељима овде и да ми је било тешко. Онда нам је на Европском измакла медаља за две-три секунде. Потом Олимпијске игре, најлепши тренутак који нећу никад заборавити. Врхунац. Нешто што треба доживети. И ето прошле године је исто Сале имао велике планове са мном, било му је криво што нисам могао да заиграм. Али десило се то раме. И сада тај лигамент који спаја две кости код мене не постоји. Не може више да зарасте, али ми не прави сметње”.
ДУЖАН САМ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ, ДУЖАН САМ САЛЕТУ, ЖЕЛИМ ВЕЛИКИ УСПЕХ СА СРБИЈОМ
Недовић жели још успеха са Србијом.
''Дужан сам репрезентацији да јој донесем нешто велико и надам се да ће то бити на Светском првентству следеће године”, каже Недовић.
Многи љубитељи кошарке сањају о томе да виде у једном моменту све највеће звезде наше репрезентације на једном месту. Да ли је прави моменат за то Светско првенство 2019?
“Ако се све поклопи што се тиче повреда, а надам се да ће играчи из НБА завршити све око уговора, јер је то битна ствар за њих и нашу кошарку, било би заиста лепо да на једно такмичење дођемо у најјачем саставу по Салетовим критеријумима. Цела Србија би волела да види Теа, Јоку, Боцу, Бобија… да сад не набрајам, у једној екипи на великом такмичењу. Сигуран сам да бисмо могли да направимо велику ствар”.
Играћеш предстојеће утакмице квалификација у јуну и јулу?
“Да, да. Одиграћу ове две утакмице. Некако сам на лош начин завршио сезону са Уникахом и имам потребу да се исправим са репрезентацијом, осећао бих се боље да сезону завршим како треба. Наравно и да вратим репрезентацији то што нисам играо на Европском. Јако су битне ове утакмице”.
Како гледаш генерално на тај фамозни сукоб Евролиге и Фибе?
“Ма без везе. Мислим да је цела та ситуација без везе. Нико ту нема никакву корист. А најмање љубитељи кошарке. Не могу да гледају најбоље играче, уз дужно поштовање свим момцима који су играли до сада. Треба им захвалити, треба им скинути капу зато што напуштају клубове усред сезоне да играју за репрезентацију. Сурова је реалност да многи неће ићи на Светско првентство. А нико није крив за то. Нико нема корист од тог сукоба”.
САЛЕТОВЕ ПРИЧЕ У ХОДНИКУ ХОТЕЛА О ДИВЦУ, ДРАЖЕНУ… НЕРЕАЛНО!
Какав ти је однос са селектором Александром Ђорђевићем? Његов утицај на твоју каријеру, игру?
“Сале је донео лудачку енергију у репрезентацију све сто је доживео као играч, све те успехе, целу ту културу је некако донео са собом, и пренео на ову генерацију сада. Није могао бољи човек бољи тренер да се нађе за тај посао. Ми одемо на припреме на Копаоник и после тренинга седнемо сви у лоби и слушамо Салетове приче из његове младости. Приче са Драженом, Дивцем то је стварно некако нереално. Улије ти мотивацију и снагу да изгураш припреме и одиграш првенство на најбољи начин”.
Било је и мањих неспоразума, али то је превазиђено давно…
“Много је лакше радити са неким млађим тренером који је ближи нама него са олд-скул тренерима. Некако је увек рачунао на мене и када нисам имао сјајне сезоне. Имали смо мали неспоразум пре Олимпијских игара на квалификационом турниру, али ту сам ја погрешио, ту сам ја био крив”.
Шта је био проблем?
“Око оног изласка једног, мислим, тотална глупост, али једноставно је требало другачије да се поставим. И некако сам цело то лето имао горчину што се то догодило. Нисам желео да се то деси, али то је сада све иза нас. Редовно се чујемо и када нема репрезентативних окупљања. Када одиграм добро, он ми пошаље поруку, заиста ми значи што имам њега у свом корнеру, да се изразим боксерски. Значи ми његова подршка и то што верује у мене... Дугујем репрезентацији, дугујем њему, дугујем да одиграм добро једно првенство, дугујем му ове квалификације велика ми је част што играм за Србију”.
Мало о фудбалу, који је најактуелнији ових дана. Многи не знају да си ти векики навијач Јувентуса. Откуд та страст?
“Живео сам у Италији пет прелепих година, тренирао сам фудбал, добио сам часопис и у њему постер Дел Пјера и од тог момента се родила љубав према Јувентусу. Када сам живео у Асколију, Асколи је играо Серију А, отац ме је водио на ту утакмицу и од тада пратим Јувентус на сваком кораку. Ишао сам у Шпанију да гледам Севиља - Јувентус. Још нисам био у Торину, на њиховом стадиону, али ми је то велика жеља. Биће прилике. Ако одем у Милано, у том случају би ми било на пола сата”, рекао је Недовић уз осмех не заборављајући за крај ни да пружи подршку фудбалској репрезентацији Србије.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Стар Спорт
Коментари / 0
Оставите коментар