Анализа - СП: Србија напада са бока!

Да ли је Милан Раставац случајно или намерно открио део плана за Костариканце?

Фудбал 16.06.2018 | 21:45 Старо неписано фудбалско правило о томе како се без крилла не лети посебно је применљиво у Србији! До Првенства Света у Јужној Африци носили су нас суперсоничним способностима Милан Лане Јовановић и Милош Красић. А током мандата Славољуба Муслина Србија је чекирала карту највише захваљујући Душану Тадићу(мада је он деловао и као креатор игре) и Филипу Костићу.

Говорећи о квалитетима Костарике један од помоћника селектора Крстајића, Милан Раставац, представио је нашег ривала из Самаре као екипу која је згунута у средини и која оставља много празног простора по боковима. Можда је то било само обично тренерско лукавство, али и последњи позив за мобилизацију Душана Тадића и Филипа Костића. Поменути двојац јесте мобилан, али млади стручњак као да је желео да нацији стави до знања у кога највише да гледа у недељу од 14 часова.

И да није било речи Милана Раставца од Душана Тадића се очекује много. Члан Саутемптона и Филип Костићсу збирно у претходним постигли шест голова и додали 12 асистенција. Управо је Тадић хранио употребљивим лоптама Костића и начинио га једним од најважнијих чланова екипе Младена Крстајића. Делује да рођени Крагујевчанин неће изгубити место у стартној постави, без обзира на присуство Сергеја Милинковић Савића иАдема Љајића.

Србија дакле има све потребне аргументе да удари са бока. Има Душана Тадића (играће вероватно на десној страни) који је можда и последњи мајстор српског фудбала. То његово нежно миловање лопте, та његова неподношљива лакоћа покрета и љуљање телом ривала после које сам себи може да направи шансу. Све су то атрибути који би требало да улепшају Мундијал у Русији и српску стварност.

Он није био ни мозак ни плућа врло добброг такмичарског тима Србије, он је био мајстор свог заната и језичак на ваги који је утакмице односио на нашу страну. Делује да је период изван А селекције појачао његову глад за победама и кончаним успехом. Јер ово ће му бити први, а можда и последњи Мундијал. Види се у Светлогорску да делује опуштено, али истовремено и мотивисано. Тачно је да није имао сезону из снова у Саутемптону, али постоји и друга школа мишљења.

Да је сачувао барут и креацију за оно што нас очекује од недеље.

Што се Костића тиче - делује да јавност можда некад неправедна према брзоногом крилном фудбалеру Хамбруга. И два дана пре прве утакмице жижа је усмерена ка другим играчима, појединци као да у Костићу виде аутсајдера који је дошао овде да попуни број. Тандем са Душаном Тадићем представљао је - а надамо  се и да ће даље представљати - једну фудбалску душу у два тела. Када је требало пробити бункер Костић је карактеристичним спринтевима правио предност. Када није ишло Тадић и Костићсу извлачили Орлове из блата. Још једна разлог због којег ће Србија моћи да удара Костариканце са оба бока. То су чињенице, као што је чињеница да је постигао гол за анале у дресу младе репрезентације против Шпаније.

Можда је време за још један ванвременски погодак или бег..

Извор: моззартспорт

Фото: Старспорт