СП, представљамо - Хрватска: Бољи него ’98?!

Ово је време Луке Модрића. . .  Они нису фаворит из сенке, они су нагазна мина Мундијала у Русији.

Фудбал 14.06.2018 | 14:45 Увек су међу фаворитима из сенке, али овога пута заиста представљају нагазну мину. Ово је последња шанса једне генерације. Макар, ове Модрићеве. А кад он сиђе са фудбалске сцене, Хрватска ће још дуго чекати на таквог фудбалера. И жалити што с њим није урадила више јер је реч о њеном најбољем фудбалском продукту који је икада имала. Поред њега, ово је последњи Мундијал и за Манџукића, Ћорлуку, Ракитића...

Оно што стоји пред овом генерацијом као највећи изазов је да надмаши ону од пре 20 година која је дошла до трећег места? Може ли? По квалитету, свакако може... Ништа не заостају за тимом у којем су билиБобан, Шукер, Просинечки и остали... Али немају подршку као Ћирова генерација. Као да стално неком морају да доказују да су већи Хрвати него фудбалери.

Ни овога пута није могло да прође мирно уочи великог такмичења. Одијум јавности према ЗдравкуМамићу и његовој каубојштини у „ногомету“ је највише штете нанео репрезентацији. Добар део медија и јавности напада Мамића преко репрезентације с посебним пиком на Модрића. Много људи је и даље “отуђено” од репрезентације због Мамића и свега, а испада да репрезентација трпи због Хајдукове неспособности да освоји титулу у првенству?!

Недавну пресуду Мамићу је немогуће заобићи. Људи су срећни и задовољни због тога, иако је он побегао у Херцеговину. Али пресуда није правоснажна и она ће по овдашњим старим обичајима највероватније поприлично смањити када се стиша бура и када Мамињо пронађе потребне канале да их зачепи.

У таквој атмосфери, није ни чудо што је Хрватска посртала у квалификацијама и што се тек кроз бараж пласирала у Русију. Истина, имали су тешку квалификациону групу, али по квалитету којим располажу, морали су и раније да овере мундијалску визу.

Човек који је преокренуо срећу у квалификацијама је био мало познати стручњак Златко Далић. Он је дошао када је изгледало да ће Анте Чачић све да упропасти и да Хрватска неће отићи у Русију. Њкегова шок терпаија је успела јер је размрдао екипу и довољно је било само да искористи део огромног квалитета који има на располагању. Ипак, да је нешто посебно донео – није. Игра Хрватске није много напредовала. Ипак, тако је било и код Чачића пре Француске пре две године па су тамо ипак одиграли одлично. Далић је ипак квалитетнији од Чачића, а и људи га сада генерално воле.

На претходном ЕП у Француској су кукавички испали од Португалија од којег су били бољи, али су Португалци завршили на трону Европе. То им је било болно, али и значајно искуство да треба да играју своју игру, нападају и да свима покушају да наметну свој стил игре. Имају квалитет за то. Скоро сви носиоци игре су у другом делу сезоне достигли врхунац форме и потребно је само да то пренесу и у Русију.

Оно што не улива оптимизам хрватским навијачима је доста упитиника у вези стартних 11 уочи Мундијала. Далићје експериментисао буквално до последњег тренутка. Зна се да ће играти у 4-2-3-1, а изгледа да је одсутао од идеје да Модрић игра класичну „десетку“ иза нападача и да ће играти оно што игра и у Реалу.

Субашић је сигуран стартер на голу, али генерално није имао баш добру сезону у Монаку и не улива поверење као раније.

Годинама Хрватску прати глас да је екипа која има сјајан везни ред и напад, али да нема одбрану ни на приближном нивоу. Што је у доброј мери и тачно... Ипак, чини се да сада имају најбољу одбрану у последњих петнаестак година. Опет то није на нивоу офанзивног потенцијала у тиму, али је далеко пристојније него пре две, четири или шест година.

И чим почне прича о одбрани, одмах се сви закаче за Дејана Ловрена. Човек који је у стању да одигра перфектну утакмицу, али и да катастрофалним грешкама пуца целој екипи у колена. Нити је он толико лош колико се збијају шале на његов рачун, нити је неки врхунски штопер као што говори биографија и стандардно место код Клопа у Ливерпулу. Ипак, од њега Хрватска нема бољег.

Дугогодишњи командант одбране и један од омиљених хрватских фудбалера Ведран Ћорлука ће се ипак преселити на клупу. Популарни Чарли је имао тешку повреду због које је пропустио већи део сезоне и тек у финишу је заиграо за Локомотиву. Недовољно да се врати и у стартних 11 Ватрених. Ипак, имати њега на клупи је право благо. Мало је тако технички супериорних штопера на Мундијалу, а Ћорлука је за репрезентацију увек остављао срце на терену и могао би у току такмичења да се врати у стартну поставу ако Ловренбуде у неком мрачном издању.

Уместо Ћорлуке ће у пару са Ловреном стартовати Домагој Вида. Још један велики борац којем се не верује превише. Попут Ловрена је у стању да одигра сјајну утакмицу, али и да прави кардиналне грешке, пенале, црвене картоне... У почетку је био планиран као леви бек, али је Далић ипак одлучио да га врати у срце одбране.

Најјача карика последње линије је Шиме Врсаљко. Било је питање како ће Хрватска наставити живот после одласка легендарног капитена Дарија Срне, али је Врсаљко све убедио да је достојна замена. Имао је сјајну сезону у Атлетику, изгурао Хуанфрана из стартне поставе и заинтересовао Жозеа Муриња да га купи. Ипак, Симеонеу не пада на памет да га прода, а играње у таквој дефанзивној линији као што је Атлетикова само доноси квалитет више репрезентацији Хрватске. Лево ће бити Иван Стринић који је у Сампдорији оживео каријеру и обезбедио трансфер у Милан. Међутим, Далићеве комбинације са Видом на левом беку против Бразила су одале утисак као да селектор не верује превише Стринићу што би могло да утиче на његово самопоуздање. Његова позиција је најклимавија...

Ипак, све очи Хрватске и њених ривала ће бити упрте у везни ред. Тамо игра најбољи плејмејкер данашњице и једини аутентични наследник Ћавија и Пирла. Ово је време Луке Модрића. Привилегија за Хрвате је да живе у време овог генијалца и да могу да кажу да је он њихов. Колико су Роналдо и остали битни за Реал, толико је и Лука. Без њега не би било ни Реалове династије која влада Европом последњих година.

Почетна Далићева замисао је била да Модрић игра као офанзивни везиста, класична „десетка“, иза шпица. Што и није лоша варијанта јер мајстор попут њега би и то одиграо без грешке, а могао би боље да искористи сјајан шут и убитачан завршни пас. Ипак, веће су шансе да ће играти дубоког племејкера и да ће пасове делити на све стране покушавајући да разигра брзе крилне нападаче и донесе Хрватској ширину у игри. Ако Лука буде на свом нивоу из Реала, Хрватска има разлог да пуца на високо. Баш високо... Више него икад, Хрватска зависи од генијалности плавокосог маестра.

Дилема је била и ко да игра са њим у пару. На крају ће то изгледа битиРакитић, који ће играти нешто повученије него у Барселони. Једна опција је био Бадељ као телохранитељ Модрићу, али ће искусни везиста ипак кренути са клупе. Друга је био Брозович који је блистао у другом делу сезоне за Интер, али и он ће чекати шансу са клупе. Када на то додамо да места у првих 11 нема ни за универзалца какав је Матео Ковачић, добијамо јасан поглед какав квалитет Хрватска има у везном реду. То су тројица играча који ће представљати убитачно оружје са клупе, а у зависности од ривала и стиле игре ће се можда неко од њих и наћи у стартних 11. Врло је вероватно да ће Далић различито играти против Нигерије на отварању и против Исланда и Аргентине.

Страшан квалитет Хрватска има и на три поизиције испред Модрића и Ракитића. Иван Перишић ће дејствовати са левог крила, али је проблем код њега што је ужасно пао у форми у другом делу сезоне. Откако му је пропао трансфер у Манчестер Јунајтед, не личи на себе... Свима је јасно да Перишић тренутно није ни сенка играча од пре годину дана, али селектор нема храбрости да га избаци из прве поставе. Далићев и задатак свих осталих је да психолошки подигну Перишића. Ако успеју у томе, Хрвати ће опет имати моћно оружје са левог бока. Ако већ у првој такмици не добију правог Перишича онда ће и систем игре морати да се мења јер би Интеров офанзивац могао да повуче екипу у понор.

На десној страни ће бити момак који је освежење ове сезоне и који може да експлодира у Русији. АнтеРебић је дуго година важио за несташног дечка који није искористио потенцијал који је имао. Нико Ковач га је оживео у Ајнтрахту и поклонио му други фудбалски живот. Са два гола у финалу Купа Немачке против Бајерна, Ребић је послао поруку да у великој форми долази на Мундијал.

Између њега и Перишића, а иза Манџукића се очекује Андреј Крамарић. Да није Ребићеве експлозије у финишу сезоне, вероватно би Крамарић играо на десном крилу. Али овако ће морати да мења улогу и игра полушпица. Што за њега није проблем. Верватно најомиљенији хрватски фудбалер је поливалентан нападач који може да игра на неколико позиција и никада не прави проблем око тога. Доноси ширину у игри, фантастично се креће између линија и прави рупе у противничкој одбрани, па ће Хрватска са њим током мечева мењати систем из 4-2-3-1 у дијамант формацију 4-4-2. Овај дечко може да буде једна од сензација Светског првенства...

У шпицу је сигуран Марио Манџукић. За разлику од Јувентуса где је чешће играо по левом крилу, у репрезентацији ће се опет вратити на стандардну позицију најистуренијег нападача. За њега се зна да ће дати „150 одсто“, да ће се потући с противничким дефанзивцима и изаћи на терен са ножем у зибима. Ниједан тренер се не одриче таквих играча и увек ће му дати кредит када није у форми.

Са клупе ће шансу чекати Никола Калинић и Марко Пјаца. Калинић је имао хорор сезону у Милану и његово самопоуздање је на јако ниском нивоу. У репрезентацији би могао да оживи ако му се укаже шанса. Ако буду јурили резултат, треба га очекивати и у тандему са Манџукићем што ће бити физичка сила са којој ће се противничке одбране тешко носити. Пјаца је „X фактор“ овог тима. Препородио се у Шалкеу и доноси екипи брзину, пробојност и непредвидивост. Сигурно ће улазити са клупе...

По потенцијалу на клупи, Хватска је један од најјачих тимова на свету: Ћорлука, Ковачић, Бадељ, Брозовић, Пјаца, Калинић... Далић може да бира каква ће изненађења да сервира са клупе.

Хрвати имају све фудбалске аргументе да запрете свету. А оно што је нефудбалско је ипак друга прича и то им лебди као тамни обалци над главом. Иако је Модрић покушавао да се дистанцира од скандала саМамићем, било је приметно да код њега има нервозе. У теорији, има разлоге да страхује од затвора због свега у шта се уплео са Мамићем, али тешко да ће се ићи баш у толику крајњост и истеривање правде.

Тешко је проценити каква је атмосфера у екипи јер као што медији не воле њих, тако ни они не воле медије. Кад крену приче о лошој атмосфери, они се уздигну и покажу дух заједништва. По томе су прави тим.

Углавном, еуфорија великог такмичења никада није била мања у Хрватској. Што је можда и добро. Кључ је прва утакмица са Нигеријом. Ако Хрватска победи, не би било изненађење да онда добију и Аргентину и лако прегрме групу смрти. Нешто слично као у Француској пре две године...

Најбољи плејмејкер света, стартери Барселоне, Јувентуса, Интера, Ливерпула, Атлетика… После доста времена је ту и одбрана која делује пристојно, џокери са клупе, разлилчити типови нападача… Имају све што је потребно једном фавориту из сенке да догура далеко.

Екипа је преискусна да би је једна грешка или повреда спутале. Модрић, Манџукић и Ракитић су у најбољим годинама да коначно изађу из сенке Ћирове генерације од пре 20 година. Само треба да играју фудбал који најбоље умеју. Да држе лопту и нападају. Могу да преузему инцијативу против скоро сваког тима на свету и једино их може коштати доза непотребног балканског шићарења у игри.

Кључеви су у рукама Луке Модрића. Ако га саиграчи испоштују на терену, он ће њих још више. Испед себе има играче које може да кљука употребљивим лоптама и који немилосрдно кажњавају сваку прилику и грешку противника. Ову екипу само треба пустити да игра фудбал који уме…

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион имагес