СП, представљамо - Исланд: ХУУУУ!!!

Пепељуга с брадом ништа не мора. . .  Ово је врхунац приче која је започела још тамо 2011. када је за групу момака са Исланда први пут чуо део фудбалске Европе.

Фудбал 14.06.2018 | 14:15
СП, представљамо - Исланд: ХУУУУ!!!
Исланд је најмања земља по броју становника која је икада учествовала на Мундијалима, али то не значи да ће имати најмање навијача овог лета. Један од два дебитанта ће имати и подршку милиона оних чије се репрезентације нису пласирале у Русију, као и оних чије ће селекције испадати током такмичења. Једноствно, немогуће је да их не волите.

Неодољива Пепељуга европског фудбала је опет међу аждајама. Али неће изаћи у ципелицама и хаљиници, већ са оним страшним брадама и викиншким срцем спремни да изгарају до последњег атома снаге и осветлају образ нације чији су миљеници.

Фудбалска бајка на Исланду траје већ неколико година и нема баш много логичних објашњења за њу. Нити су екстремно талентовани за фудбал, нити имају велику базу, нити велике звезде. Тек понеко звучно име које игра у Енглеској и неколико солидних играча који зарађују фудбалски хлеб на континенту. Они нису имена, они су ТИМ!

Све те приче о изградњи затворених терена, увозу тренера и стручњака су биле катализатор, али не и нека чврста гаранција успеха. А успех је направљен. И то какав! Исланд је у року од две године ниоткуд дошао до четвртфинала ЕП победивши Енглеску, а потом и до пласмана на СП испред Хрватске. И много веће репрезентације би биле поносне на такав резултат...

Системски рад и визија развоја фудбала у земљи рукомета су покренули причу, а судбина је одредила да до успеха дође захваљујући сјајној групи момака који су се задесили у исто време на истом месту. Кичма данашњег тима су момци који играју скоро 10 година заједно и прошли су скоро све репрезентативне селекције. Они не делују као обични саиграчи, већ као браћа по оружју. Гину један за другог, нема ширења рукама, мрких погледа, негодовања... Само клизање, трчање, скакање па и ударање кад треба.

Бум су направили када су 2011. године као млада репрезентација отишли на ЕП међу осам најбољих и представљали сензацију у квалификацијама. Тада је најављено да исландском фудбалу стиже најсјајнија генерација у историји. Сада су сазрели и ту хемију су пренели у А тим. Чак седморица их је у Русији, а било би и их више да није било повреда. Исланђани и њихов савез су пример како се негује генерација која је благо нације и која се ретко рађа.

Када се на тако јака леђа тимског духа дода одсуство притиска и морања да направе резултат, ето елемената да опет страну фаворитима на жуљ.

У односу на претходни ЕУРО, само су се надоградили. Селектор Ларс Лагербак више није ту, али јесте његов дугогдишњи помоћник Хејмир Халгримсон. Наставио је тамо где је Швеђанин стао. Скромни зубар који је дуго радио у женском фудбалу не истиче себе у први план. Уме да маскира мане свог тима и искористи врлине од којих је тимски дух највећа. Халгримсон је отворен тип, не крије ништа од навијача и јавности, чак воли с њима да седне у кафану и дискутује о фудбалу као један од њих. И зато је један од најомиљенијих селектора данашњице.

А на терену се мање више све зна ко шта доноси. Голман Халдорсон је шест година недодирљив међу стативама. Не прави киксеве, нити брани немогуће. Испред њега је тандем најбољих пријатеља РагнарСигурдсон – Кари Арнасон. Могу да играју завезаних очију, с тим што је овај први ипак јачи део тандема. Он је командант позади.

Арнасона већ три године терају у пензију али он сваки пут одигра без грешке. Лагербак га је вратио у тим после четири године репрезентативног егзила због неслагања с претходним селектором и није се покајао. Ипак, са 35 година више није хитар и млади Сверир Ингасон куца на врата прве поставе. И он је уигран саСигурдсоном јер заједно чине штоперски тандем у Ростову. С њима тројицом, Исланд не треба да брине на штоперским позицијама.

Али треба на бековским... Десни бек Севарсон је најслабија карика. Спор је, стар, а повратком у исландску лигу свакако није поправио форму. А ни када је био у пуној форми, није деловао дефанзивно стабилно, тако да ће он бити шанса коју ће нападати Перишић, Ди Марија, Ивоби и остала крила ривала. Леви бек Магнусон је најмлађи у одбрани Исланђана. Висок, поуздан и са одличним прекидом. Пет година је био члан Јувентуса где није успео да се избори за шансу, али је зато учио од мајстора дефанзиве попут Кјелинија,Бонучија и осталих. У Бристолу је очврснуо и биће једна од јачих карика исландског тима.

Исланђани обично играју у формацији 4-2-3-1, али овог лета ће то највероватније бити 4-4-1-1 са ГилфијемСигудсоном као полушпицем. Момак којег је Евертон платио 50.000.000 евра је највећа звезда Исланђана, али питање је у каквој форми долази. Од марта је био ван терена због повреде колена и цела нација је држала палчеве да се опорави до Мундијала. Гилфи је играч који потезом може да направи нешто велико и од њега ће игра највише зависити.

Ипак, ако Сигурдсон не буде у пуном сјају, остатак везног реда ће морати више да повуче. Јохан БергГудмундсон је имао сјајну сезону у Барнлију и његови продори по десном крилу и центашутеви ће бити једно од најјачих исландских оружја. Са супротне стране ће деловати нешто дефанзивнији Бјарнасон из Астон Виле који није индивидуално моћан, али има добар пас, борбен је, неуморан и може из другог плана да пошаље завршни пас или шутира са дистанце.

Каипитен Гунарсон је срце тима и недодирљив на позицији задњег везног. Осим тога познат је по далеким бацањима аута који за Исланђане некада могу да буду јаче оружје од корнера. Ако Исланђани буду играли са једним шпицем, што се очекује, искусни Халфредсон из Удинезеа ће бити у тандему са Гунарсоном на средини терена. Сви поменути везисти осим Халфредсона су чланови поменуте генерације.

Двојица нападача у тој генерацији су били Алфред Финбогасон и Колбејн Сигторсон које су на време уловили холандски скаути, а касније су направили име играјући широм Европе. Имали су успоне и падове, лош избор клубова, несреће с повредама и никада се нису развили у нападаче какви је требало да постану. Коначно, Финбогасон је претходне сезоне показао класу у Бундеслиги. И требало би да буде први шпиц Исланђана на СП.

Нажалост, у Русији неће бити најбољег стрелца генерације из актуелног тима - Колбејна Сигторсона. Човек који је Исланду донео историјску победу над Енглеском у четвртфналу претходног ЕП-а се већ годину и по дана мучи с повредом колена. Не игра од септембра 2016. године, два пута је оперисан, дао је све од себе да се опорави за Мундијал, али није успео. Тек пре неколико недеља је почео с лаганим тренинзима у Нанту и процењено је да би одлазак на Мундијал био превелики ризик за њега и репрезентацију. Штета...Сигторсон би био ударна игла да је здрав, а овако ће Финбогасон бити човек за голове. А ту је и Бедварсониз Рединга, који ће делити минутажу са Финбогасоном, улазити с клупе или стартовати ако се селектор ипак одлучи за офанзивнијих 4-4-2. Он је један од ретких резервиста који може да промени нешто кад уђе. Танка клупа је највећи минус Исланђана.

Објективно, с Аргентином не могу. Али од Нигерије су уигранији, искуснији и тактички надмоћнији, док су Хрватској у квалификацијама показали да не сме да их потцени. С обзиром да је ово група смрти у којој свашта може да се очекује, психолошки моменат ће бити најбитнији. Они који задрже хладну главу ће бити у предности. А Исланђани су ту најјачи и једини неће бити на стубу срама у домовини ако изгубе прву утакмицу на првенству. Уосталом, у најтежој квалификационој групи с Хрватском, Турском и Украјином су били хладнокрвни када су осталима биле вруће главе у финишу и први прошли кроз циљ. 

Дух заједништва који они показују и подршка јавности и навијача коју имају је једна од најлепших прича европског фудбала и звезда водиља за све мале који би да се убаце међу велике и оборе неког Голијата.

Исландова највећа предност је што он у овој групи не мора ништа. План је већ надмашен пласманом у Русију. Али у викиншком менталитету је да се никада не предају унапред и да часно погину и против много већих и јачих од себе. Њихов нордијски укус ће бити посебан зачин овом првенству. Не постоји екипа као што је Исланд на Мундијалу у Русији. Добар део планете ће навијати за Исланђане у најтежој групи, јер они су гарант да вас неће издати и лако положити оружје. Они вас не варају. Зато ће имати много више навијача од оних 300.000 колико Исланд броји становника.

Даће све од себе, борити се до граница фанатизма, а за колико ће то бити довољно, видећемо… Свакако ће на крају добити онај једини велики „ХУУУ“ када сви саставе дланове у истом тренутку и викиншки хукну.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион имагес

Коментари / 0

Оставите коментар