Трагедија коју Светлогорск неће никада заборавити...
Тај 16. мај 1972. године мај требало је да буде још један обичан радни дан у мирном Светлогорску, али се за само пар минута претворио у трагедију несагледивих размера. Трагедију о којој се дуго ћутало, а у којој је страдало 34 људи.
Фудбал 14.06.2018 | 11:45
Није било ветра 16. маја у Светлогорску, дан је био миран, али је над морем била густа малга. Око поднева на хоризонту се појавио „Антонов 24Т". Извештаји кажу да му инструменти нису показивали тачну висину, авион је закачио крилом високе борове, срушио се и потом наставио да клизи по тлу још најмање 200 метара рушећи све пред собом.
И да несрећа буде већа на његовом застрашујућем путу нашло се и обданиште. Гориво из авиона се расуло по земљи, удар је био језив, авион је уништио други спрат објекта. Букнуо је застрашујући пламен.
У том тренутку у обданишту је било 23 деце, узрасти од две до седам година, и троје. Деца су се вратила из шетње и спремала су се за ручак.
"Имала сам брата овде. Жив је спаљен, као и сви страдали. Да ли си ти из Москве? Напиши како је заиста било или не пишите глупости. Читала сам да су људи после инцидента масовно извршили самоубиство јер нису могли да преживе трагедију. Читала сам и да су се одали алкохолу. Али, то није истина. Многи људи су одлучили да рађају нову децу и давали им имена своје страдале", записала је руска новинарка Ева Маркачева речи жене коју је затекла на градском гробљу.
Међу жртвама спомињу се и Тања Јежова и Наташа Циганкова, које су се сличајно затекле испред обданишта у тренутку пада авиона. Захватио их је пламен, али њих као ни посаде авиона нема на градском гробљу.
За посаду кажу да је сахрањена у Калињинграду, јер родбина није дозволила да се „кривци" сахране са својим жртвама. Настрадало је, иначе, шест чланова посаде авиона, као и два путника.
Двоје људи, који су се налазили у објекту су преживели катастрофу. Целе збрке око броја настадиалих не би ни било да тада нису покушали да заташкају случај.
Убрзо су се око порушеног и спаљеног објекта појавили војници и полицајци. Направили су три прстена и тешком муком успели су да на безедну удаљеност помере сломљене мајке.
У неким извештајима пише да је након несреће становништву било забрањено да напусти Светлогорск, и не само то, већ да напусте и своје домове, а била им је искључена струја како и телефон. Град је стао, полицијске патроле су пазиле да неко од рођака жртава не одлучи да се утопи. Тражење жртава, уклањање делова авиона, као и рашчишћавање земљишта трајало је дубоко у ноћ.
Сутрадан је на несрећу подсећао само мирис керозина, који се задржао у граду још наредне две недеље. Спаљено дрвеће је посечено, остаци обданишта су уклоњени, земља поравната... На месту где је било обданиште дан касније била је цветна башта, трава, стаза посута црвеним каменчићима. Родитељи очима нису могли да верују.
Деца и наставници сахрањени су на градском гробљу, а тог дана „због поправки" су били затворени путеви, а возови нису саобраћали. Ипак, по неким извештајима сахрани је присуствовало око 7.000 људи. Родбина страдалих је причала да су радници КГБ-а свакодневно посећивали у болници преживеле, како би им обезбедили што боље услове у замену за ћутање. Чак су забранили и сликање сахране, али су неки снимци ипак направљени и сачувани.
Званичан извештај је рекао да су пилоти криви. Наводно је један имао алкохол у крви. Локални свештеник који чува документе о трагедији не сме да износи детаље, али је једном приликом за „Московскиј комсомолец" потврдио да посада није одговорна за трагедију. Било је разних теорија, да нису били довољно обучени, да су се спустили да би видели девојке на нудистичкој плажи, али заправо је у питању је био неисправан алтиметар, уређај за мерење висине.
На месту где је некада било обданиште 1994. године изграђена је црква посвећена Икони пресвете Богородице „Свих жалосних радост". Руси је изузетно цене, а пред том иконом тужни траже утеху од Бога.
Извор: Б92
Коментари / 0
Оставите коментар