Корупција цвјета: Криминал гуши БиХ

Борба против корупције у БИХ у највећем броју случајева се своди на процесуирање нижерангираних службеника, док су највиши функционери готово недодирљиви. Уколико највиши носиоци власти и буду осуђени, казне су и више него симболичне, а функције им углавном остају загарантоване, показало је истраживање портала ЦАПИТАЛ-а.

Босна и Херцеговина 13.06.2018 | 09:41 Судови у БиХ током прошле године у 186 случајева пресудили су због коруптивних кривичних дјела, од чега су само у 43 случаја досуђене су затворске казне.

Међутим, ни пресуде против оних који су примили мито, злоупотријебили службени положај или починили неко друго коруптивно дјело нису довољан разлог за отказ.

Тако инспекторки Пореске управе РС Љиљани Петковић затворска казна од пет мјесеци због примања мита није била препрека да настави да ради у овој институцији. Једина санкција била је распоређивање на ниже радно мјесто. Пресуда због примања мита није била препрека ни да љекар из Приједора Маринко Ловре добије посао на Универзитетском клиничком центру РС.

Овакви примјери нису никаква ријеткост, а посебно до изражаја долазе код највиших функционера. Чак 13 тијела за спречавање корупције која постоје на свим нивоима власти у БиХ није допринијело томе да ова земља не буде у врху листе земаља у којима је корупција најзаступљенија.

Тегелтија: Апсурдно да осуђени функционери и даље обављају важне функције

Управо је  процесуирање малог броја високопозиционираних државних званичника једна од честих замјерки на рад правосуђа.

Да такве замјерке имају упориште показује и анализа Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) којом је обухваћен период од 2012. до 2016. године, а у којој је наведено да су судови у БиХ упосљедњих пет година донијели свега 38 осуђујућих пресуда против носилаца власти због корупције, од којих је свега пет правоснажно, а остале су још у жалбеном процесу.

На правоснажне пресуде осуђена су три министра и два руководиоца јавних установа, односно предузећа, док су неправоснажним пресудама осуђени члан Предсједништва БиХ, министри, посланици у ентитеским или кантоналним скупштинама, градоначелници, помоћници и савјетници министара, те значајан број руководилаца јавних установа или предузећа и један конзул.

Предсједник ВСТС Милан Тегелтија каже за ЦАПИТАЛ да је код кривичних дјела корупције најтеже доказивање и да проблем представљају и нејасани прописи, јер држава никада није дефинисала корупцију кроз Кривични закон.



„Корупција је први пут дефинисана актом ВСТС-а“, каже Тегелтија.

Говорећи о политичком притиску на правосуђе, Тегелтија је рекао да се не сјећа ниједне оптужнице којом је био обухваћен неко од политичара, а да странка из које је та особа на неки начин није стала у његову заштиту.

Истакао је да су судови донијели 38 пресуда против фукционера за коруптивна кривична дјела, али да то није произвело правне посљедице и да су они и даље остали на важним функцијама у друштву.

„Апсурдно је да је функционерима који су осуђени због корупције и даље дозвољено да обављају важне функције у друштву. Уколико би закон забранио именовање било којег лица које је осуђено за коруптивна кривична дјела на одређену функцију, то би било рјешење које би произвело далекосежан ефекат судских пресуда“, каже Тегелтија.

Пресуде против функционера само кап воде у мору

Правник, универзитетски професор и бивши декан Правног факултета Универзитета у Бањалуци Витомир Поповић каже за ЦАПИТАЛ да пресуде донесене против функционера не представљају ни кап воде у мору јер је корупција присутна код највиших структура власти и на нивоу државе и на нивоу ентитета.

„Ту су и јавна предузећа која су постала мјеста у којима се можете бавити корупцијом, а нећете сносити никакву одговорност. То нас је довело у позицију да смо први или на самом врху по корупцији у Европи, а међу задњима по стандарду“, казао је Поповић и додао да су јавне набавке неки од најочитијих примјера корупције јер се ту најчешће цијене енормно надувавају.

Он каже да су и казне које се у БиХ најчешће изричу за корупцију симболичне и да они који буду осуђени често добију казну од пет мјесеци затвора управо због тога да не би добили отказ, с обзиром на то да је та мјера предвиђена за оне који су осуђени на више од шест мјесеци затвора.

„Велики проблем је и то што није ријешено питање имовине која се стекне на коруптиван начин. Ако ће неко добити пет мјесеци затвора за пет милиона које је стекао коруптивним дјелима то ће свако од нас прихватити. Таква имовина би се требала одузети, али је питање да ли је онима који о томе одлучују то у интересу“, закључио је Поповић.

Адвокат Миљкан Пуцар каже да је коруптивна кривична дјела веома тешко доказати те да новим Кривичним закоником РС није исказана довољна воља да се коруптивна кривична дјела санкционишу на адекватан начин.

„Имамо коруптивна кривична дјела за која се не одговара јер се у кривичном законодавству тражи велики степен умишљаја. Са садашњим степеном умишљаја готово је немогуће доказати кривична дјела као што су злоупотреба службеног положаја, несавјестан рад у служби, пословне преваре и друге. Имамо мало пресуда у тим предметима. Умишљај би требало смањити и процесуирати људе који су неспорно закључили уговоре за које је касније утврђено да су штетни.“, нагласио је Пуцар.

Осуђена инспекторка ПУРС пребачена на ниже радно мјесто

Посебно одјељење за сузбијање корупције, организованог и најтежих облика привредног криминала при Републичком јавном тужилаштву подигло је у протеклих годину и по свега 10 оптужница за коруптивна дјела против 17 лица.

Оптужнице су у овом периоду подигнуте, између осталих, против два инспектора Пореске управе РС, четири лица запослена у Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИП) РС, од којих су два на руководећим позицијама, замјеника и помоћника правобраниоца РС, четири лица запослена у „Електрокрајини РС“, као и против једног љекара специјалисте.

„Правоснажне осуђујуће пресуде изречене су против девет лица, против седам лица у току је суђење, док се за једно лице води поступак по жалби“, рекли су у Посебном одјељењу.

Пресуде су због мита донесене су против већ поменуте инспекторке ПУРС Љиљане Петковић и љекара Маринка Ловре. Петковић је осуђена на пет мјесеци, 5.000 КМ и двије године забране обављања дјелатности, док је Ловре кажњен новчаном казном од 20.000 КМ. Осуђена су и четири службеника „Електрокрајине“, а кажњени су новчаним казнама од 5.000 КМ, 8.000 КМ и 12.000 КМ.



У Пореској управи РС су рекли да је у посљедњих пет година због примања мита и трговине утицајем подигнуто пет оптужница против њихових инспектора. Инспекторима Саши Благојевићу, Драгану Никићу и Жељку Орељу против којих је подигнута оптужница због примања мита изречене су затворске казне у трајању дужем од шест мјесеци, тако да им је радни однос у Пореској управи РС прекинут по сили закона.

С друге стране, инспектори Љиљана Петковић и Саша Тешић и даље раде у овој институцији, иако је Петковић правоснажно осуђена, док се против Тешића, који је ослобођен оптужби и даље води поступак по жалби тужилаштва.

„Правноснажном пресудом из 2017. године Љиљана Петковић, млађи инспектор је осуђена на затворску казну због примања мита. Дужина казне је била краћа од казне због које починиоцу престаје радни однос по сили закона. Она је распоређена на послове за које је актом о систематизацији прописана средња стручна спрема. Стеван Тешић је био  осумњичен за трговину утицајем због чега је против њега 2017. године подигнута оптужница, али је усљед недостатка доказа ослобођен тих оптужби у првостепеном поступку, тако да он и даље ради у Пореској управи РС“, казали су у ПУРС.

Са корупцијом су се суочили и у Инспекторату РС у којем су од оснивања, 2006. године, четири инспектора добила отказ због злоупотребе службеног положаја.

Службеници осуђени због мита тужили УИО

Судски поступци због корумпираних службеника нису заобишли ни Управу за индиректно опорезивање (УИО) БиХ. Због корупције је у посљедњих пет година оптужено 15 службеника УИО. Неки од њих су осуђени на затворске казне, због чега су добили и отказ, док су против неких кривични поступци још у току. У само два случаја оптужени службеници су ослобођени кривице.

Међу бившим службеницима УИО који су осуђени углавном због примања мита су Нехра Јолдић, Мевлудин Ђерзић, Миле Ћорић, Емир Чаушевић, Зијад Хаџифејзовић, Енвер Срајлић и Шефкија Дацић.  Занимљиво је да су Нехра Јолдић која је осуђена на годину дана затвора и Миле Ћорић који је са Тужилаштвом БиХ закључио споразум о признању кривице покренули парнични поступак против УИО како би поништили рјешења о отказу, али је њихове захтјеве суд одбацио.

Портпарол Транспаренцy Интернатионал у БиХ Ивана Корајлић каже да је највећи проблем БиХ корупција на највишим нивоима у процесу доношења закона, формирања власти, расподјеле јавног новца и да су управо због тога и слаби резултати у процесуирању кривичних дјела корупције. Истиче и да је ефикасност правосуђа на катастрофалном нивоу када се говори о процесуирању корупције и да се већи случајеви вуку по судовима и по десет година.

Корајлић: Политичка и морална одговорност непознаница у БиХ

„Мали број људи заиста и одговара за корупцију, а и они који одговарају су углавном службеници на чијим примјерима се показује да као постоји процесуирање корупције, док они главни, политички најосјетљивији случајеви који укључују људе са највиших позиција власти углавном завршавају тако што се истраге покренуте против њих прекидају или никада не дође до судског епилога“, казала је Корајлић и додала да су и казне које се изручу углавном условне, односно да је мало затворских.



Нагласила је да у БиХ недостаје и политичке и моралне одговорности која постоји у развијенијим државама у којима онај ко је на било који начин доведен у везу са корупцијом осјећа обавезу да поднесе оставку или то чини под притиском јавности.

„Нажалост код нас имамо ситуацију да такви људи кратко вријеме буду суспендовани, а касније се врате на посао. Неки, чак, буду и унапријеђени или им се само промијени радно мјесто, али и даље настављају да раде оно што су до тада радили“, закључила је Корајлић.

С обзиром на то да пресуде нису довољне за отказ, онда не изненађује ни то што се многи функционери и службеници којима се суди и даље налазе на својим радним мјестима.

Судски поступци нису били препрека да бивша директорица Агенције за банкарство РС Славици Ињац и директорица Инвестиционо развојне банке (ИРБ) Снежана Вујнић остану на функцијама у овим институцијама. Ињац је у међувремену постала савјетник новог директора Агенције, док је Вујнић и даље директор ИРБ-а.

Сличне примјере имамо и у Републичкој управи за геодетске и имовинско – правне (РУГИП) чији су оптужени руководиоци и службеници Александар Деурић, Драган Груловић, Дорис Кременовић и Жељка Милинковић и даље у овој институцији.

У РУГИП-у су имали образложење за то, и то да „оптужени службеници раде послове који нису у вези са оптужницом“. РУГИП је занимљив и због бившег замјеника правобраниоца у Бањалуци, а данас помоћника директора РУГИП-а Мирка Стојчиновића. Иако се и против њега води судски спор за злоупотребе док је био правобранилац, Стојчиновић и даље обавља функцију у РУГИП-у.

Извор: Цапитал.ба