СП, представљамо - Аустралија: Плаче златна генерација из 2006.

Мршаво, баш мршаво. . .

Фудбал 13.06.2018 | 13:15 Узбуђење је осећање које обично прати објављивање списка уочи велике турнире. Али када је Берт Ван Марвајк обелоданио тим који ће представљати Аустралију на Светском првенству у Русији – само уздаси. Објективно, ова генерација Кенгура је испод сваког просека, па ни Аустралијанци не гаје превелике илузије пред пут на Мундијал.

Без обзира на то што овог пута неће бити у посебно тешкој групи. Напротив. Чак су спремни да кажу да би се она екипа из 2006 -  када су Кенгури предвођени Харијем Кјуелом и Марком Видуком испред Хрватске отишли до осмине финала - прошетала до нокаут фазе такмичења. У овом сада тиму нема таквих играча.

Додуше, Тим Кејхил је и даље ту, али мало је рећи да је он далеко од зенита каријере. У децембру ће прославити 39. рођендан, па се сада од офанзивца Милвола не очекује да буде тај који ће повући екипу напред. Осим можда саветима.

О квалитету тима можда и најбоље сведочи то што су Аустралијанци Ван Марвајков списак углавном пропратили реченицом: бар је Данијел Арзани ту. Имао је заиста одличну сезону у Мелбурн Ситију, али ако се нација узда у 19-годишњака са тек 24 утакмице у врло скромној А лиги то нешто говори.

Апсолутно изненађење на ширем списку ипак је било име Франа Карачића, 22-годишњег фудбалера загребачке Локомотиве, кога Ван Марвајк није ни гледао, али је морао да послуша препоруку асистентаАнта Милачића, јер нема много избора на десном беку. На крају је и Карачић отпао. На ширем списку је био и Александар Шушњар, некада штопер Доњег Срема, али је и он прецртан приликом скраћења. За кратко да се вратимо на Карачића, цела та прича је и Мађарима отворила очи, па су на пријатељској утакмици све време гађали баш десног бека Аустралије Џоша Рисдона. Више пута је ухваћен ван своје позиције. Роланд Салај га је само у првих 45 минута два или три пута пробио. Више него јасан проблем у игри Ван Марвајковог тима, без обзира на то што и Рисдон полако расте.

Кичма тима? Капитен Миле Јединак, мада је он припремне мечеве почињао на клупи, па Арон Мој, у овом тиму можда и прва звезда, наравно и Том Рогић, који је деловао сасвим добро пред крај сезоне у Селтику, али то је ипак доминантан тим у Шкотској, док ће Аустралија углавном играти иза лопте. Такође, одавно се Аустралијанци питају да ли Мој и Рогић могу да играју заједно у тиму. Баш због тога, није немогуће ни даРогић испадне из стартне поставе како би Квинс Парков Масимо Луонго донео више сигурности у дефанзиви. Ту је и Трент Сејнсбури из Грасхоперса, штопер који је требало да путује и у Бразил 2014, али је на дебију у Ередивизији – у дресу ПЕЦ Зволеа – пао на прскалицу која је некако вирила из терена усред меча и поломила му чашицу колена?!

Борбености им неће мањкати, али овде квалитета једноставно нема, а Ван Марвајк је брзо схватио да је његов претходник Ангелос Постекоглу превише очекивао од овакве екипе док је покушавао да их научи “компликованим” тактичким идејама са удвајањем класичних десетки, крилима која се ротирају... Ван Марвајк иде одмах после Мундијала и сигурно неће покушавати ништа слично. Нема времена за то. Да утегне одбрану колико буде могао, па дај шта даш. Отуд и иста стартна постава у два припремна меча. Никакви експерименти, само да се извуче максимум.

У те две припремне утакмице, у везу су играли Мој, Рогић и Луонго, али су резервисти Јединак и Џексон Ирвин из Хала умели да унесу стабилност са клупе и омогуће нападачима да остану напред. Зато се сада спекулише да би Јединак могао да се врати у првих 11, питање је само уместо кога.

Наметнуо се и Арзани, живље изгледа Аустралија са њим на терену, али како је први ривал Француска јасно је да ће он вероватно бар на почетку турнира бити искоришћен као џокер са клупе, док ће на старту екипа изгледати доста дефанзивније. Па ако уведу утакмицу у неизвесну завршницу, притом се француски одбрамбени фудбалери мало опусте, онда можда и прилике за Арзанија. За преостале две утакмице, када ће Кенгури јурити резултат, биће простора и да заигра од првог минута.

У односу на неке раније месеце, промена и у нападу. Том Јурић се тек опоравио од повреде колена, па га је у самом шпицу мењао Ендрју Набут из Ураве.

Јесте прошле недеље је Аустралија у Санкт Полтену отресла Чешку са 4:0, али била јој је то прва победа на гостовању још од 2016, а једна ласта не чини пролеће. Јесте, после су савладали и Мађарски и то голом у судијској надокнади. Али све скупа, Аустралија је без сумње једна од најслабијих екипа на турниру.

Ако ништа друго, бар су имали више среће него на жребу за Мундијал 2014. када су упарени са Шпанијом, Холандијом и Чилеом. Ово сада делује као боза.

Извор: моззартспорт