Јелена Докић: Не ћутим, јер знам да нисам једина!

Бивша југословенска тенисерка још једном причала о свом тешком животу, оцу који ју је физички и психички злостављао, самоубиству о којем је размишљала, депресији…

Тенис 10.06.2018 | 22:45 У јеку одигравања мечева на Ролан Гаросу, једном од четири највећа турнира на свету, у жижи су и неки бивши асови.

Неки од њих појављују се у новим улогама као тренери, неки као коментатори, а неки, попут Јелене Докић, да укажу да тенис није само пуко ударање лопте, и није спорт који доноси само велику зараду и славу.

Бивша југословенска тенисерка причала је о другој страни медаље, тешком животу, тренинзима,оцу Дамиру који ју је физички злостављао у жељи да испуни његове болесне амбиције и томе да није сама у томе.

Јелена је детаљно у аутобиографији "Унбреакабле" (Несаломива) испричала какав је пакао проживљавала и да је неколико пута пожелела да изврши самоубиство.

"То су ствари које се увек дешавају у тенису, јер је то један од најплаћенијих спортова", рекла је у разговору за ЦНН Јелена Докић, упркос томе што последњих година WТА има квалификоване саветнике који се баве емоцијалним и психичким стањем играчица, што у време када је она играла није био случај.

"Нажалост, много родитеља, нарочито оних из сиромашнијих земаља, то виде као прилику да гурну своју децу и преко њих стигну до велике зараде, користећи и најбруталнија средства само да испуне тај циљ", рекла је Јелена Докић.

Она је испричала како је 2002. године, после много тешких година, успела да побегне од свог оца, ноћу, са само једном торбом и рекетом у њој. Упркос томе што је имала новац, који је зарадила од тениса и успела да га задржи, и подршку свог дугодишњег дечка, није могла да се у потпуности посвети спорту.

"Дуго сам патила од депресије, готово 10 година и након што сам у потпуности раскрстила са оцем нисам још много времена психички била спремна да се посветим тенису у потпуности. То се одразило и на моје резултате. Ја сам 2004. почела да падам, након тога сам направила паузу, изгубила ренкинг, покушала да се вратим, али готово 20 година тешких мука оставиле су последице", испричала је Јелена Докић.

Каже да су се ствари промениле када је напунила 30 година. Тада је одлучила да више не ћути о трауматичном животу, већ да отворено прича о томе како би помогла младима који се налазе у истом проблему и генерално подигла свест о породичном насиљу.

Јелена држи и мотивационе говоре у Аустралији, а за следећу годину припрема и документарац који ће бити заправо њена екранизована аутобиографија, коју је написала заједно са списатељицом Џесиком Хелоран.

"Било ми је веома тешко да о томе причам, о том односу са оцем, и да то буде објављено у аутобиографији. Али то сам урадила јер желим да помогнем да се ствари промене. Урадила сам то јер сам коначно успела да се извучем из прошлости. Била сам психички у све бољем стању, како је време одмицало, ојачала сам и осећала сам да је време да урадим нешто велико и важно", објаснила је 35-годишња Јелена Докић.

У каријери је освојила шест WТА турнира, иако њен таленат никада није у потпуности дошао до изражаја.

"Многи верују да бих освојила гренд слем трофеј и била прва на свету да сам имала боље услове. Ја не размишљам о томе, не оптерећујем се шта би било кад би било да сам имала праву подршку породице…"

Јелени Докић је највећи успех на WТА листи био четврто место, које је заузимала у августу 2002. године, само два месеца пре него што је напустила оца и породицу. Имала је много успеха против играчица из самом светског врха. Побеђивала је Мартину Хингис, Ким Клајстерс, Венус Вилијамс, Мери Пирс, Жастин Енан, Јелену Јанковић, Амели Морезмо, Каролину Вознијацки, Џенифер Капријати, Франческу Скијавоне. Највећи успех у каријери јој је полуфинале Вимблдона 2000. године, као и меч за бронзану медаљу на Олимпијским играма 2000. у Сиднеју, који је изгубила од Монике Селеш.

Извор: мондо.рс