Тужилаштва Српске најслабија карика

Правосуђе у БиХ не ужива повјерење јавности, а најслабијом кариком у правосудном ланцу показала су се тужилаштва, било да се ради о борби против криминала, корупције или оптуживању ратних злочинаца.

Република Српска 07.06.2018 | 19:33 Посљедњи случај је Окружно јавно тужилаштво Бањалука од кога јавност у Српској мјесецима очекује да оквалификује случај смрти Давида Драгичевића, али се Тужилаштво крије иза познате мантре – истрага је у току. Давидов отац Давор је то тужилаштво назвао „највећим злом“, предсједник РС Милорада Додик их је позвао да више информација о овом случају износе у јавност, док министар безбједности БиХ Драган Мектић годинама указује на нерад тужилаца, а Тужилаштво БиХ је званично прогласио – пропалим.

Поражавајући подаци о раду правосуђа, а првенствено тужилаца, видљиви су и из извјештаја о процесуирању корупције који је објавио Транспаренси интернешенел БиХ. У 2015. и 2016. години (подаци за 2017. још нису доступни) смањен је број пријава у раду, покренутих истрага, подигнутих оптужница и осуђујућих пресуда за кривична дјела корупције.

– Резултати мониторинга су показали да је број подигнутих оптужница у посљедњих неколико година у константном паду, за 20 одсто мањи него у 2015. – наводи се у Годишњем извјештају ТИ БиХ.

Правни стручњак Крстан Симић објашњава да је реформом правосуђа у кривичноправном систему успостављен принцип тужилачке истраге. То значи да је тужилац тај који проводи истражне радње и на основу њих одлучује да ли ће неког оптужити и како ће случај оквалификовати. Међутим, Симић упозорава да је тако само на папиру, а да у пракси имамо и даље класичну полицијску истрагу која само формално тврди да ради по упутствима тужилаштва. Како то изгледа Симић објашњава управо на случају “Драгичевић”.

– Умјесто да се појави тужилац, да образложи у границама у којима може, све је радила полиција. Чак је и предсједник РС„ у жељи да помогне несрећном оцу, правио уступке, па је позиван други вјештак. Полиција је јавно признала да она прави други истражни тим. То није могуће јер тужилац треба да води истрагу, а њему је подређена полиција. Такво стање је и у Федерацији, а у Тужилаштву БиХ је стање нешто боље, јер их је међународна заједница опремила и дала им подршку. Због недостатка тужилачке истраге људима се ускраћује право на правично суђење, што озбиљно нарушава принцип владавине закона – каже Симић за Српскаинфо.

Према његовим ријечима, тужиоци су свјесни оваквог стања у пракси, али тврде да им је за праву истрагу потребно далеко више ресурса, које немају.

Замјеница предсједавајућег Уставноправне комисије ПС БиХ Александра Пандуревић истиче да је правосуђе рак рана друштва и још једна неуспјела реформа међународне заједнице у БиХ.

– Тужилаштва и тужиоци имају лоше и непотпуне оптужнице, али не можемо рећи ни да су судови „свете краве“. Најстрашнију реченицу изрекла је бивша предсједница Суда БиХ Медџида Кресо када је рекла да у БиХ постоји правосудна мафија. Жао ми је што ХДЗ БиХ и СНСД блокирају доношење новог закона о ВСТС БиХ, који би правосуђе поставио на здраве ноге. Залажу се за рјешења кроз Структурални дијалог, који је пропао – закључује Пандуревићева.

Мала подршка народа

Крстан Симић подсјећа на недавно истраживање Еуробарометра, које је показало да је подршка грађана раду правосуђа у Словенији 29 процената, у Хрватској мања од 23 одсто, у Бугарској око 30 процената. Тај поценат је био далеко већи у земљама демократске традиције и владавине закона, па је у Финској износио 82 одсто, Аустрији 81, а у Данској 80 процената.

Напомиње да истраживање за БиХ није рађено, али да би сигурно подршка грађана била мања него у Хрватској. Међутим, према посљедњем истраживању Удружења БХ новинари, у институције власти (међу којима је правосудна) вјерује тек око трећина грађана БиХ, а мање повјерења уживају само политичке партије и политичари.

Извор: СрпскаИнфо