Мектић: Спријечити миграциону кризу

Заједнички став учесника данашње министарске конференције "Суочавање с миграционим изазовима у региону" јесте да се миграциона криза из 2015. године ни по коју цијену не смије поновити, изјавио је министар безбједности БиХ Драган Мектић.

Босна и Херцеговина 07.06.2018 | 15:32 "Не смијемо сада нејединствено приступати тој кризи и проблему, да нас поново не би снашла негативна искуства из 2015. године када су се размјењивали подаци између држава када ни у једној земљи ништа није било алармантно, а онда се један дан на станици у Букурешту појавило пет до шест хиљада миграната. Сви се морамо освијестити и вратити реалним чињеницама, а ствари посматрати онако какве јесу, како нам се то не би поновило",истакао је Мектић.

Према његовим ријечима, неопходно је да свака земља створи властиту базу биометријских података, која мора бити компатибилна са базама у региону, а након тога и са оним у ЕУ, јер ће се на тај начин моћи провјерити да ли је нека од тих особа већ раније боравила на простору Европе и да ли је већ подносила затјев за азил и под којим именом.



"Када је у питању сама та регистрација и биометријски подаци видјећемо колико је то могуће у овом моменту да ми са Балкана постанемо дио заједничких активности Фронтекса, пошто смо ми и даље у некој фази потписивања оперативног споразума са том агенцијом", рекао је Мектић новинарима у Сарајеву.

Он је додао да је јако битно да се сви врате поштовању билатералних и свих других споразума о повратку и враћању миграната по основу реадмисије и да се на тај начин покаже и стави до знања да се неће дозволити злоупотреба било које земље која се налази на мигрантској рути.

Мектић је истакао да је неопходно јачати властите капацитете служби, те да се мора размишљати о некој врсти заједничког враћања миграната у треће земље или у земље поријекла и да се види да свака земља ојача своју граничну службу и стражу, како би што били ефикаснији.

Он је рекао да га је изненадио податак који је чуо од грчког колеге да Грчка више миграната врати Албанији него обрнуто, што према његовом мишљењу, говори да је проблем у Албанији и да се ти мигранти не откривају, што значи да систем не граници између те двије земље не функционише.

Министар за људска права и избјеглице БиХ Семиха Боровац рекла је да БиХ мора створити све услове да се постојећим мигрантима пружи хуманитарна помоћ, али да та помоћ мора да се одвија на одређеним мјестима која ће бити под контролом власти.

Боровчева је закључила да један од приоритета БиХ треба да буде отварање смјештајних капацитета, као што је био случај са Салаковцем, који је показао да мигранти тамо могу добити сву потребну помоћ.

Државни секретар МУП-а Словеније Боштјан Шефиц рекао је да та земља још од 2015. године прати мигрантску кризу, те да су прошле године примијетили неке промјене и упозорили да постоји велика вјероватноћа да ће се појавити нека нова рута.

"Нажалост, наше прогнозе су се оствариле и од новембра прошле године видим да се број илегалних миграната који долазе из Грчке, преко Албаније, Црне Горе и БиХ повећава. Мислимо да је крајње вријеме да сви заједно обезбиједимо да миграције буду под контролом, јер само координисаном акцијом можемо миграције држати под контролом", нагласио је Шефиц.

Он је рекао да је један од закључака јучерашњег састанка на Брду код Крања директора полицијских агенција из региона, био и тај да је потребно успоставити отворену и сталну комуникацију између свих полицијских агенција у ширем региону, али и у ЕУ, како би подаци били употребљиви и како би свака земља урадила и предузела све мјере за које је задужена.

Он је додао да је један од закључака био и да се хитно мора почети са систематичном регистрацијом и поступцима који ће обезбиједити контролу у свим земљама.

"Закључак тог састанка јесте и да треба зауставити миграције на спољним границама ЕУ, те снажније и боље организовати враћање миграната у њихове земље, а да је у све то потребно укључити и земље западног Балкана, како би они који нису добили азил могли да се врате", појаснио је Шефиц.

Према његовим ријечима, велики проблем представља злоупотреба азилских система, те да због тога долази до ситуације да велики број миграната не треба међународну заштиту, а они који требају - чекају, јер су азилски системи преоптерећени.

Шефиц је нагласио да је потребно обезбиједити конкретну помоћ свим земљама које су на "рути", и то не смао финансијску, него и материјалну, у опреми и људству.

На питање да ли је тачна информација да чланице ЕУ разматрају могућност да нови центар за окупљање миграната буде БиХ, Шефиц је рекао да то први пут чује.

Шеф криминалистичке полиције Аустрије Франц Ланг истакао је да му је већ три године позната идеја да се формирају одређени центри ван ЕУ у којима би се вршила регистрацијам миграната и чекао азил.

 "Помињале су се земље као што су Египат и Украјина, јер је идеја била да центри буду што ближе извору миграцијских кретања", појаснио је Ланг.

Шеф Мисије међународне организације за миграције у БиХ Петер ван дер Еверерт рекао је да је од кључног значаја да све земље у регији на актуелну ситуацију са мигрантима одговоре заједнички, те да је потребно доста уложити у смјештајне капацитете за мигранте и ојачати границе.

Извор: Срна
Фото: Клиx