ИРБ под лупом Тужилаштва БиХ

У Тужилаштво БиХ БН-у нису хтјели потврдити нити демантовати вијест да је отворена истрага против руководних људи Инватиционо развојне банке Републике Српске, као и чланова Великог кредитног одбора, који су ненамјенски одобрилли кредите повлаштеним фирмама  из средстава Европске инвестиционе банке.  

Република Српска 07.06.2018 | 14:01 Мађитум, извори БН-а, блиски Тужилаштву БиХ тврде да је пријава Европске инвестиционе банке постојала од раније и да је за очекивати да је истрага отворена по том предмету.

Како преносе поједини портали, позивајући се на писање Слободана Васковића, ЕИБ је крајем 2016. године пријавила ИРБ РС Тужилаштву БиХ због ненамјенског трошења око 100 милиона кредитних средстава које је Европска инвестициона банка, као кредитну линију, још 2011. године одобрила ИРБ-у за кредитирање малих и средњих предузећа.

Наводи се да је ИРБ, умјесто кредитирања малих и средњих предузећа, кредите пласирала тајкунским фирмама, блиским врху власти.

Подсјећа се да је тадашњи директор ИРБ-а Миленко Павловић одбио да учествује у овим работама, па је поднио оставку (децембра 2011.), након чега је на директорску позицију у ИРБ-у сјела Снежана Вујнић, оптужена у случају “Бобар банке” за наношење штете од преко 100 милиона КМ.

У тексту се тврди да је пријава ЕИБ-а држана у ладицама готово двије године и да је прије неколико седмица коначно покренута истрага и да ће се провјерити сви дати кредити.

Према тим изворима, кључне особе против којих је истрага усмјерена су тадашњи премијер Александар Џомбић, тадашњи и садашњи министар финансија Зоран Тегелтија, директорица ИРБ-а Снежана Вујнић, као и други чланови тадашњег Великог кредитног одбора ИРБ РС, који су одобрили давање средстава.

Као најизразити примјер наведена је зворничкеа “Енерголиније”, која је добила кредит од 19,4 милиона КМ, и то, ккао се тврди, на инсистирање Тегелтије и Џомбића.

Према  тим тврдњама, најмање 15 милиона КМ од овог кредита је одмах изнесеноо из Републике Српске, наводећи да је то учинила литванска екипа на челу са Владимиром Романовим, тадашњим власником ФГ “Бирач”, чија кћерка фирма је била Енерголинија.. 

Према Васковићевом извору, ИРБ је на располагању, по овој кредитној линији Европске инвестиционе банке, имала укупно  97.791.500 КМ.

Средства намијењена за привреду, ИРБ је, како се наводи, директно (без друге банке као посредника) додјељивала корисницима. Тако је ИРБ из тих средстава додијелила и кредит „Енерголинији“ из Зворника.

Осим “Енерголинији”, новац је из те кредитне линије, према том извору, додијељен и фирми “Интегра Инжењеринг” Слободана Станковића (15 милиона), хотелу “Б&б” Вучко Пале (шест милиона), „Агроимпеx“ Бањалука Николе Вукелића (12 милиона КМ), “Пингвин” Лакташи (850.000 КМ), “Бинис” Бањалука Борка Радинковића (пет милиона КМ), “ЕЛВАЦО” Бијељина Гаврила Бобара (6,5 милиона КМ; Гаврило Бобар је преминуо у септмебру 2014. године).

Из те линије, кредит од два милиона је добила и фирма Милана Ковача “ДИ Шипово”., који је тада био посланик СНСД у парламенту РС и члан НО “Шуме Српске”. 

„Јединство” из Градишке, такође Станковићева фирма, добило је 9,4 милиона КМ, а “Екватор” Бањалука власништво Ђорђа Давидовића шест милиона КМ. 

Због малверзација са овим кредитима, ЕИБ је укинуо кредитне линије које је намјеравао одобрити ИРБ-у по основу помоћи малим и средњим предузећима. 

Значајан дио средстава одређене фирме нису уопште вратиле ИРБ-у.

(БН)