Интервју: "Сви смо били Југословени на Мундијалу у Италији!"

Капитен велике Југославије на Свјетском првенству 1990. године Фарук Хаџибегић за портал мондо. ба говорио је о предстојећем Мундијалу у Русији, шансама Србије и Хрватске, политици и спорту. . .

Фудбал 07.06.2018 | 23:00 "Командант одбране" Сарајева, Бетиса, Сошоа и селекције Југославије живи у Паризу и тренутно је без тренерског ангажмана, а у каријери је између осталог био на кратко и селектор Босне и Херцеговине.

На почетку разговора за МОНДО, Фарук Хаџибегић одбацио је медијске натписе у посљедњих неколико година да је и међу изабраницима тадашњег селектора плавих Ивице Осима "свако вукао на своју страну" у националном смислу, али и да су највеће звијезде Драган Стојковић и Сафет Сушић "гушили" један другог на терену.

"Они који су говорили да Сушић и Пикси Стојковић нису могли заједно да играју потпуне су незналице и у политичком и спортском смислу. Ако је то истина, онда због чега је та репрезентација остварила највећи успјех у историји југословенског фудбала и због чега је сматрају једном од најбољих генерација у историји плавих? Пропаганда национализма у то вријеме није постајала. Ми смо сви у свлачионици били Југословени и жељели смо да остваримо што бољи резултат на Мундијалу. Свако је радио свој посао. Имали смо велику одговорност - од предсједника Савеза, преко селектора, играча и цјелокупне јавности. Сад су помијешали кромпир и јабуке. Нисмо постали шампиони свијета јер су ривали били бољи, а не зато што Пикси, Сушић или Томислав Ивковић нису могли да играју заједно", рекао је Хаџибегић.

Према његовим ријечима, Југославија у четвртфиналу против Аргентине у Фиренци није имала ни среће, која је саставни дио спорта.

"Бољи је био противник, била је грешка судије (искључење Рефика Шабанаџовића), направили смо и ми неколико грешака и то је то. Грешке су саставни дио живота уопште. Сјећам се свих тренутака са мечева у групи, а недавно сам гледао и Пиксијеве голове против Шпаније у осмини финала. Комплетан Мундијал у Италији у мени буди јако лијепе емоције".

Хаџибегић се сложио да нису баш све емоције из Италије биле лијепе с обзиром на његов промашени пенал против "гаучоса" у четвртфиналу. Одбрана голмана Серхија Гојкоечее означила је и крај плавих на шампионату, али и почетак распада земље.

"Био сам ужасно тужан због себе, због колега и навијача, због одговорности према нашем тиму, али нико ни мени, ни осталим играчима није замјерио на промашеним пеналима нити упутио ружну ријеч".

Додао је да је одувијек био велики противник мијешања политике у спорт попут наговјештаја у енглеским медијима да "Горди Албион" треба бојкотовати Мундијал у Русији.

"Ја се не слажем са тим у било којем смислу. То није поштено, они који су се квалификовали на Мундијал треба да иду и имају подршку свих навијача. Политика нек се бави својим послом. Због чега се Енглеска бунила око одласка у Русију? Зашто имају дипломатске односе, зашто имају амбасаду у Москви односно Руси у Лондону? Спорт је то, то нема везе с тим. Осим тога, фудбал је данас друга или трећа индустрија свијета која доноси велики профит".

РЕЦЕПТ ЗА "ОРЛОВЕ" И "КОЦКАСТЕ СУ ЋИРИНИ "ВАТРЕНИ" ИЗ 1998.

Хаџибегић ће на Мундијалу навијати за Србију и Хрватску, које су једини из бивше Југославије успјешно завршиле квалификације за шампионат свијета у Русији.

"Жао ми је што нема БиХ на Мундијалу, такође и Црне Горе, Словеније и Македоније. Присталица сам свих селекција из бивше Југославије. Србија и Хрватска имају изузетно тешке групе са по једним изразитим фаворитом на папиру, какви су Бразил и Аргентина и то за освајање титуле првака. За неки велики успјех Србије и Хрватске, мораће се понашати онако како се понашала Хрватска на СП у Француској 1998. Тад су 'ватрени' све заборавили шта је било већ су играли само за свој дрес и зато су направили резултат. То је и једини начин и сада. Нису ове селекције у најбољем моменту, али лопта је округла. Не требају ићи као аутсајдери већ да циљају високо. Гледаћу их свакако".

Хаџибегић изузетно цијени младе селекторе Србије и Хрватске, Младена Крстајића и Златка Далића...

"Обојица сигурно знају како да мотивишу своју играче јер је то њихов посао, али не могу сами да направе национални амбијент, да цијеле државе живе за успјех на Мундијалу, од пензионера до најмлађих. Само тако се може остварити искорак, али надам се да ће то успјети да остваре и Срби и Хрвати. Волио бих да прођу у осмину финала и мислим да је то могуће. А послије долазе најбољи (Србима вјероватно Њемачка, а Хрватима Француска) и сви који желе да направе добар резултат морају да играју против најбољих. Треба играти и немати великог респекта према било коме", закључио је некадашњи капитен плавих.

Извор: мондо.ба