Дали крв за РС, а сада су гладни

Ових дана у јавности се води жестока полемика ко је колико крви пролио у одбрамбено-отаџбинском рату и колико кошта та крв. Наша екипа посјетила је демобилисане борце у Фочи, који су проливали крв за Републику Српску, а данас су на ивици глади.

Република Српска 03.06.2018 | 19:33 Жељко Џогаз, демобилисани борац Војске Републике Српске прве категорије и ратни војни инвалид није тужио Републику Српску за претрпљену физичку и душевну бол нити за два рањавања.



Да јесте, можда би и он могао, према цјеновнику који су неки дефинисали „за литар крви“, добити неколико десетина хиљада марака и ријешти стамбено питање умјесто што данас, више од двије деценије након рата, живи у старој бошњачкој кући у Фочи и за то власнику плаћа 100 марака мјесечно.

И Љубиша Ћосовић дијели судбину свог саборца Жељка Џогаза.



Он, додуше, не плаћа подстанарску кирију, али ни објекат у којем он живи не може се назвати домом или смјештајем достојног човјека. Годинама је надничио у сусједној Црној Гори, преживљавао, али и оболио. Ни Љубиша није тужио Републику Српску за претрпљене боли, а могао је, јер је био борац Републике Српске од првог до посљедњег дана рата.

Недалеко од Љубише Ћосовића живи Миладин Божановић, такође демобилсани борац прве категорије.



Ни он није тужио Републику Српску, али тврди да су му они који данас владају државом, коју је он стварао, одузели све.

Има ли начина да се помогне демобилисаним борцима у Фочи? У Борачкој организацији кажу да чекају програм Владе за стамбено збрињавање.

Покушали смо сазнати и шта општинска власт каже о положају демобилисаних бораца и има ли план и намјеру да им помогне.

Тражили смо начелника општине Фоча, његовог замјеника или начелника Одјељења за борачка питања. На портирници нам је речено да је један од њих на службеном путу, а двојица на годишњем одмору.



(БН телевизија)