Они су зачетници слободне љубави

Француска књижевница и филозофкиња Симон де Бовоар била је хероина савременог феминизма и робиња љубави. Апсолутни господар њеног срца и живота био је чувени филозоф Жан-Пол Сартр, с којим је имала љубавно-пријатељско-колегијални однос.

Занимљивости 02.06.2018 | 14:02 Упркос успонима и падовима, од када су се упознали, па до своје смрти, обоје су тврдили да је то права љубав и да су сродне душе.

Они су родоначелници термина "слободна љубав" и "веза без обавеза", који су данас увријежени у савременом свијету. Мало ко зна да је његов творац француски интелектуалац Сартр, који је баш овим ријечима покушао да објасни својој тадашњој дјевојци Симон природу њиховог односа.

Забављали су се више од годину дана, били су страствени љубавници, заљубљени и нераздвојни, апсолутни истомишљеници, она је имала 22 године, а он 30, шетали су у парку око Лувра, сјели на клупу, он је загрлио и тихо саопштио:

"Наша љубав је јака, њу ништа не може да угрози. Ипак, не смијемо да дозволимо да нас та љубав спријечи да напредујемо и као индивидуе, да свако од нас има свој свијет, своју кућу, свој живот и гради односе са другим људима. Ми ћемо увијек да имамо једно друго, али не смијемо да се затворимо у љуштуру".

Његове ријечи биле су неочекиване за његову младу и веома лијепу колегиницу, која је потајно очекивала да ће бити запрошена, тако да је приједлог није баш одушевио, али је младић, онако филозофски, објаснио да је његова замисао о "слободној љубави" револуционарна, да ће освојити свијет, а они ће остати упамћени као њени родоначелници.

Обавезали су се да се никада у животу неће растати, без обзира на све. И тако је и било... упркос томе што су се у споразуму обавезали да неће никада живјети заједно и да нису обавезни на вјерност, као и да у њиховом односу не смије да се појави љубомора.

Сартр је предложио да сваке двије године обнове пакт, што су првих година и радили, али временом су престали јер је било јасно да једно без другога не могу.

Он је њој требао јер га је вољела свим жаром прве љубави, био је први мушкарац у њеном животу, а она је њему била потребна као сродна душа, пријатељ, подршка у сваком смислу, највјернији обожавалац.

Својим изузетним даром за књижевност Симон је обликовала Сартрове конфузне реченице у питке филозофске есеје и била му спона са другим људима, стишавала је колико је могла његову импулсивну природу, због које је чак и својим сарадницима био далек и неразумљив.

Током живота чувени филозоф је свакодневно користио свој шарм да заводи жене. Његови савременици су чак тврдили да има сексуалне проблеме, јер, упркос јаком узбуђењу, често није успијевао да оствари однос са женом.

Упркос томе, било је периода када је имао седам љубавница истовремено! Ипак, и тада је Сартру Симон била потребна, само она је умјела да пренесе на једноставан начин баш то што он жели да каже, будући да је често "губио нит" у свом филозофирању и није увијек био разумљив читаоцима.

Сартрова страст према Симон потпуно је ишчезла послије неколико година, па иако више није било сексуалних односа међу њима, Симон је увијек проналазила начине да буде дио његове интиме.

Међутим, иза наизглед романтичне хероине и успјешне жене скривала се тужна и повријеђена жена, сасвим другачија од храбре родоначелнице модерног феминизма и оне која је била узор женама.

Само њени најближи су знали да је Сартр био први мушкарац који ју је пољубио, с којим је водила љубав и који ју је повриједио сломивши јој срце.

Она је дословно била умијешана у сваки сегмент његовог живота, чак је била нераскидиви дио његових веза са другим женама. Дијелила је љубавнице с њим и улазила у романсе с његовим пријатељима.

Зближавала се са женама које су њега одушевљавале и које је заводио. Сложеност односа са Сартром преносила је на готово сва своја дјела и описивала кроз ликове.

Када је њен дугогодишњи партнер Сартр умро, Бовоарова је остала посвећена његовом имену и дјелу. Живјела је још шест година и за то вријеме писала о њиховом необичном емотивном односу, објавила је и њихова писма, али је избацила дијелове у којима се спомињу треће особе.

Симон је умрла од упале плућа и по сопственој жељи сахрањена је поред човјека уз кога је провела читав живот, Жан-Пола Сартра, а о снажној блискости ове двије сродне душе свједочи и заједничка надгробна плоча.

Извор: НН