Интервју - Душко Тошић: У Бешикташу најљепше у каријери!

"Они воле кад играч оставља срце на терену и гине за клуб. У мени су добили управо таквог ратника. Када сам се опраштао на последњој утакмици, читав стадион је скандирао 'И лове yоу Тошић'", рекао је репрезентативац Србије.

Фудбал 05.06.2018 | 23:45 Потписивањем милионског уговора са Гвангжуом, србијански репрезентативац Душко Тошић окренуо је нову страницу своје каријере, али истиче да ће заувек памтити време проведено у дресу Бешикташа.

”Жао ми је што нисмо успели да остваримо хет-трик. Борили смо се до последњег даха, три кола пре краја и даље били у игри, али нисмо издржали. Много је разлога, не бих сада улазио у детаље и упирао прстом у било кога. Једноставно, платили смо цех игрању на три фронта. Наши директни конкуренти, Фенербахче, Галатасарај и Башакшехир нису имали обавезе у Европи. Јако је тешко играти у ритму среда-субота. Буквално нисмо имали времена да данемо душом. Слетимо увече у Истанбул, већ ујутро путујемо на ново гостовање. Било је ту и повреда, затим одлазак Ченка Тосуна у Евертон. Да је он остао била би друга прича. Али, не тражим алиби, сами смо криви. Далеко од тога да је то неуспех. Навијачи морају да буду поносни на чињеницу да смо после осам година вратили титулу у витрине Бешикташа и да смо годину дана касније успели и да одбранимо наслов. Жестока је конкуренција и не можете сваке године да будете први”, рекао је у Тошић.

- Цела лига играла против нас -

После неколико недопустивих киксева у јесењем делу, Бешикташ се разгоропадио у наставку првенства, али ни блиставо пролеће није било довољно за треће узастопно шампионско славље.

”Чим смо испали од Бајерна, почели смо да нижемо победе у домаћем шампионату. Ухватили смо ритам и нико више није могао да нас заустави. Нажалост, било је касно. Лакше је када имате седам дана на располагању да се одморите и да урадите анализу наредног противника. Да није било Лиге шампиона, убеђен сам да бисмо имали бар 10 бодова више на свом конту”, казао је Тошић.

У недавном интервјуу, један од најбољи судија света Милорад Мажић је говорио о томе колико је тешко судити утакмице турским клубовима. Чињеница је да су и неке спорне одлуке арбитара утицале на бодовни салдо Бешикташа.

”Стекао сам утисак да је цела лига играла против нас. Не само судије. Као да смо свима досадили након две године доминације и желели су што пре да нас скину са трона. То је тако у Турској. Немам доказе и не могу да се закунем да је било зле намере од стране судија, али је симптоматично да у најважнијим утакмицама буде толико грешака на нашу штету”, истакао је Тошић.

Велику прашину у Турској, али и ван граница ове земље, подигао је сукоб Душка Тошића с ведетом холандског фудбала и бившим играчем Фенербахчеа Робином ван Персијем, о чему репрезентативац Србије каже:

”То је било пре две године и не размишљам више о тој ружној епизоди. Дешава се у фудбалу, страсти су се отеле контроли и дошло је до конфликта. Он је касније отишао у Фејенорд, ја сам остао у Истанбулу и нисмо се више сретали на терену. Ако једног дана дође до новог сусрета, пружићемо руку један другом. Ја ћу је пружити сигурно, за њега не знам”.

Много је оних који тврде да су у Бешикташу превише размишљали о епилогу дуела са Фенером и да су зато изгубили одлучујући окршај против Галатасараја.

”Сигурно да је та утакмица оставила трага и изазвала горак укус код свих у турском фудбалу. Наши навијачи никада нису направили ни најмањи инцидент, а доживели смо да одемо на ноге љутом ривали и да наш тренер добије два ударца у главу. Завршио је у болници, ми нисмо хтели да наставимо утакмицу и били смо убеђени да су прописи на нашој страни. Очекивали смо бодове за зеленим столом, међутим турска федерације је направила преседан и донела одлуку да се меч настави. Они су касније изгубли у финалу, тако да је правда бар донекле задовољена”, нагласио је Тошић.

Бешикташ је остао без титуле, али је оборио све рекорде по броју жутих и црвених картона ове сезоне. Просто је невероватно да тако искусни играчи олако наседају на провокације.

”Не умем да објасним толику количину нервозе и адреналина. Можда је то и до атмосфере на стадиону. Наши навијачи су заиста велики фанатици и често се догоди да сву ту енергију пренесу на нас доле на терену. Као да подивљамо и не знамо шта радимо. Ипак смо ми професионалци и не смемо да дозволимо да нас емоције понесу у негативном смеру. Признајем, било је ситуација у којима сам и ја морао да реагујем трезвеније”, причао је Тошић.

Склони фанатизму, али верни до сржи. Такви су навијачи Бешикташа. Тошића и његову породицу, како истиче, су заволели и прихватили као своје најрођеније:

”Дошао сам из малог клуба и имао сам много проблема у првих неколико месеци. Они су навикли да Бешикташ ангажује звучна појачања из најјачих европских клубова. И онда им дође тамо неки Тошић из Анкаре. Били су скептици и заиста није било лако изборити се за њихово поверење. Морао сам да пружам дупло боље партије од свих других у тиму како бих им доказао да заслужујем дрес Бешикташа. Почетак је био тежак, играо сам слабо, лоше сам подносио звиждуке са трибина. Касније сам ухватио ритам и све је дошло на своје место. Они воле кад играч оставља срце на терену и гине за клуб. У мени су добили управо таквог ратника. Хвала им до неба на подршци. Када сам се опраштао на последњој утакмици, читав стадион је скандирао 'И лове yоу Тошић'. Најежио сам се и то нећу заборавити док сам жив”.

- Гунешу ћу вечно бити захвалан -

Српски медији пренели су поруку коју је Тошић оставио на друштвеним мрежама након што је тренер Бешикташа Шенол Гунеш завршио у болници после инцидената на утакмици са Фенербахчеом.

”Гунешу ћу вечно бити захвалан. То је човек због кога ми је највише криво што сам отишао из Турске. Веровао је у мене када су многи мислили да не заслужујем место у тиму. Долазили су врхунски штопери у Бешикташ, али мој статус никада није био под знаком питања. Скоро да нисам пропустио ниједну утакмицу. Научио сам многе ствари од Гунеша и захваљујући његовим саветима дефинитивно сазрео као играч. Ради се и сјајном стручнајку и великом педагогу. Није лако избалансирати толики број ведета на једном месту. Човек се код своје куће закачи са женом, са родитељима, са пријатељима, а камоли у свлачионици са 30 различитих карактера. Он се успешно носио с тим проблемима и сматрам га можда и најбољим тренером с којим сам сарађивао током каријере”, открио је Тошић.

Као стандардни члан дефанзивне линије Бешикташа, Тошић је променио неколико партнера у задњој линији тима током боравка у Истанбулу.

”Имао сам сјајну сарадњу са Марселом. Били смо непремостиви бедем у тој шампионској сезони. Клуб није могао да одбије баснославну понуду Лиона и он је отишао у Француску. После је стигао Пепе. Велико име, врхунски дефанзивац, борац без мане и страха. Ван терена је потпуно друга особа, ниједног тренутка не можете да осетите код њега дозу уображености што је толико година био члан најславнијег клуба на свету. Није много старији од мене, али су савети које сам од њега добио злата вредни”,рекао је Тошић.

Уочи почетка припрема за Сетско првенство, Тошић се поздравио с друговима у Истанбулу и ставио параф на уговор с кинеским Гвангжуом.

”Било је пре шест месеци и других понуда, двоумио сам се, али је Пиксијев позив разрешио све дилеме. Имам 33 године, доживео сам у Бешикташу најлепше тренутке у каријери и мислим да је време за нове изазове. Све се обавило на обострано задовољство. Ја сам у Истанбул стигао као слободан играч, а клуб је сада зарадио огроман новац на мом трансферу. Осећам да сам још увек у врхунској форми и да могу у Кини да будем од користи. Ради се о веома организованом клубу, имају врло квалитетан тим, Захави је свакако прва звезда. Већ две сезоне је најбољи стрелац и најбољи играч кинеског првенства. Причао сам с Пиксијем о њему, каже да је чудо од играча. Имали су астрономске понуде из Европе, али не желе да га пусте јер све клупске амбиције зависе од форме израелског репрезентативца. Тек ћу да се уверим колико је добро играти с њим у истом тиму”, истакао је Тошић.

- Изазвао еуфорију на друштвеним мрежама -

Тошић није само играма и поштеним односом према дресу прирастао за срца навијача Бешикташа. Еуфорију на друштвеним мрежама у јулу 2016. године изазвала је његова фотографија поред тенка, након покушаја државног удара у Турској.

”Врло занимљива прича. Имали смо групу на 'ватс-апу' и те вечери кад се то десило сви смо добили поруку да је тренинг отказан и да никако не излазимо из куће. За мене који сам у Србији доживео и преживео све и свашта, то није било ништа страшно. Наравно да сам истрчао на улицу и заједно са другим људима дао подршку у тим тешким тренуцима. Ту испред зграде је био тенк, ја сам се сликао и послао Јелени, али сам је замолио да фотографију не шаље никоме јер нисам желео да то изађе у јавност. Баш сам био бесан када сам сазнао да је, ипак, окачила слику на твитер, међутим испало је феноменално. Хиљаде и хиљаде људи је лајковало фотографију, реакције су биле позитивне и назвали су ме 'Душко Тенк'. Многи играчи су тада раскинули уговоре са својим клубовима и напустили Истанбул, мени то није било ни на крај памети. Турска је моја друга земља, волим турски народ, њихове обичаје, начин живота и тај гест је био најмање што сам могао да учиним за њих. Нисам ни био свестан колико ће фотографија са тенком одјекнути у целој јавности. Ето, прошло је две године, а и дан данас је лајкују и шерују на друштвеним мрежама”, закључио је Тошић.

Извор: мондо.ба/Анадолија