Црно-бијели ролеркостер: Залог за будућност или повратак у просјек?

Ако заиста хоће да врати Партизан на тамо где му је место, Остоја Мијаиловић и његови сарадници, кад подвуку црту испод ове сезоне и направе анализу, морају да крену са надоградњом екипе и довођењем још пар играча који праве разлику. У супротном прича о трофејима ће остати само празно слово на папиру, а пехар купа и победе над највећим ривалима биће инциденти, а не правило.

Кошарка 01.06.2018 | 22:45 Кошаркаши Партизана отишли су на летњи одмор раније него што се било ко од навијача надао. Другу годину заредом црно-бели су остали без пласмана у финале домаће Суперлиге, што свакако представља неуспех иако су се у полуфиналу намерили да браниоца трофеја Црвену звезду, која је била мотивисана да спаси сезону ових пехаром. Као и увек када се заврши сезона, време је да се подвуче црта и направи како би економисти рекли, биланс стања. Ако је јасно да је неиграње домаћег финала неуспех, таквим би могло да се окарактерише и резултат у Јадранској лиги где Партизан други пут за три године није ушао у плеј-оф.

Клуб из Хумске је имао још једну турбулентну сезону, што је постало правило у ближој историји, али за разлику, од претходне три, у овој ипак успео да узме трофеј и прекине пост који је трајао од лета 2014. године. Управо је тај пехар Купа Радивоја Кораћа најблиставији тренутак сезоне за Партизан, али је тријумф у Нишу створио и помало искривљену слику да црно-бели могу и до титуле у Суперлиги. То су најављивали и челници клуба у месецима који су уследили, али је исход Суперлиге, порази од ФМП-а и Црвене звезде показали да је за победе у плеј-оф серијама и титулу ипак потребно нешто више.

Генерално, ова сезоне могла би да буде подељена на два дела, односно до тренутка када је на клупи седео Мирослав Мута Николић и други, када је на његово место дошао Чанак. Јасно је било већ после пар утакмица да је Еврокуп бачен низ воду, иако се онолики „рат“ водио пре две године око учешћа црно-белих у том такмичењу. Када је у питању Јадран, Чанак је дошао малтене у ситуацији да су шансе сведене на теорију. Али, порази од Морнара и увек незгодног ФМП-а у Железнику, па и од Олимпије значили су крај надања. Ипак, у Нишу на завршном турниру купа Чанак и екипа су показали да поседују одређени потенцијал и то су крунисали тријумфом над Звездом.

Уследила је пауза пред Суперлигу, а већ у тим мечевима домаћег шампионата, иако је побеђивао, Партизан није блистао и показивао очекивани помак у игри. Пораз у полуфиналу, једноставно, представља реалну слику тренутног стања, мада би ствари можда деловале нешто другачије да се нису повредили Вања Маринковић и Бонџа Си.

Дакле, резултатски гледано, било је доста слабих момената, али је пехар у купу дошао као залог за будућност и самом Чанку и екипи, али и управи. А када смо код управе, сада ће током лета бити право време да пређу са речи на дела. Јер, нови председник Остоја Мијаиловић није дошао на почетку сезоне у клуб, тако да му је требало времен да похвата конце. Како је време одмицао, тако је и он говорио о све већим амбицијама, па и нападу на трофеј Јадранске лиге већ следеће сезоне, а онда и на повратак у Евролигу. Видећемо од потеза које буде повлачила његова управа да ли су то стварне амбиције или лепа, али демагошка прича за навијача којом се послужио и његов претходник Никола Пековић пре него што је подигао сидро.

То какве су амбиције видеће се по квалитету екипе коју ће формирати, а она ће у одређеној мери зависити и од такмичења у којем ће Партизан играти следеће сезоне. Да ли ће то бити Еврокуп, за који је клуб из Хумске поднео захтев за вајлд кард или ће се вратити под окриље ФИБА и њене Лиге шампиона.

Једна од добрих ствари које су се догодиле Партизану ове сезоне је и Најџел Вилијамс Гос. Одавно тако доминантан Американац није играо за клуб из Хумске и да није било њега, делује да би се црно-бели малтене борили за опстанак на Јадрану. На жалост навијача Партизана, дипломац универзитета Гонзага готово је извесно, напустиће клуб јер се велики број клубова распитује за „његово здравље“. Плус за клуб из Хумске је то што ће свакако зарадити од његовог одласка, а то се није често дешавало претходних сезона. Ако се на то дода и продаја Патрика Милера почетком године, може да се каже да је колико-толико успостављена нека финансијска стабилност.

У овом тренутку јасно је да би костур екипе могли да чине повратник Ђорђе Гагић, Бонџа Си са којим је одмах после купа продужен уговор, као и млади Александар Аранитовић. Пред њим би могла да буде сезоне потпуно афирмације ако га мимоиђу повреде, али то је већ прича за јесен. Капитен Новица Величковић најавио је такође да жели да остане, а отворен је питање будућности Вање Маринковића. И то је отприлике оно што остаје Партизану из управо завршене сезоне када је у питању костур екипе. Сви остали, попут Марка Чакаревића и Ђока Шалића, би могли и да остану, али и да пакују кофере. Статус тренера Чанкане би требало да дође у питање, иако је јасно да је и он, уз потенцијал, показао одређене дечије болести типичне за све младе тренере.

Јасно је да се Партизан налази пред још једним важним летом, а иако је сезону завршио пре него што је планирао, нема превише времена за одмор како не би као прошлог лета дочекао октобар са некомплетираном екипом, што је касније довело до тражења појачања у ходу и грешака које су направљене попут оне са Самардом Самјуелсом, па и сапуницом у случају Радета Загорца. Ако заиста хоће да врати Партизан на тамо где му је место, Остоја Мијаиловић и његови сарадници, кад подвуку црту испод ове сезоне и направе анализу, морају да крену са надоградњом екипе и довођењем још пар играча који праве разлику. У супротном прича о трофејима ће остати само празно слово на папиру, а пехар купа и победе над највећим ривалима биће инциденти, а не правило.

Извор: моззартспорт