Анализа: Како је Топић "размрдао" Црвену звезду?

Миленко Топић је консолидовао екипу после тешког периода и довео је надомак циља који је пред њега и постављен.  Резултат другачији, филозофија слична.  Звезда са доласком Миленка Топића на место првог тренера није драстично изменила начин ни систем игре, али има скор 7/7 до сада уз две победе у вечитом дербију.

Кошарка 31.05.2018 | 19:15 "Прошли смо кроз кошмар", говорио је Миленко Топић у осврту на Звездин период после губитка АБА титуле и евролигашке лиценце.

Црвено-бели су и недељама после Подгорице осећали тежину неуспеха и тешко су то "брисали" из памћења. Пораз у Чачку, победа са горким укусом у Панчеву и пораз на гостовању десеткованој Меги довели су у Суперлиги кризу до кулминације и изазвали дефинитивни одлазак Душана Алимпијевића.

Миленко Топић, некадашњи капитен Звезде и дотадашњи први помоћник, ступио је тада (7. маја) на место првог тренера и успео да у кратком року опорави екипу, да је консолидује довољно за јуче урађено - за тријумф у "финалу пре финала" против Партизана.

Легенда клуба са Малог Калемегдана привео је у току сезоне крају утакмицу у којој је Звезда први пут победила Олимпијакос. Потом је добио шансу да доврши још један - важнији задатак, да одбрани титулу, и за сада је у томе 100 одсто успешан.

После тријумфа у другој утакмици полуфиналне серије против Партизана, Топић је говорио о протеклим недељама црвено-белих.

"Нисмо много мењали, нисмо имали времена", рекао је "Топ".

"Убацили смо пар нових ствари, да будемо разноврснији, да играмо горе и доле, да убрзамо лопту пре свега. Да лопта иде. Имали смо проблема са плејмејкерима који су држали много лопту. Исто тако и на ниском посту, где смо имали ситуацију да високи играч игра са 7-8 дриблинга. Желели смо да сви учествују, да сви играју. Тако се ствара боља хемија и боља одбрана. 'Ако ти мени не додаш лопту у нападу, ја нећу теби да помогнем у одбрани'. То смо хтели да променимо", додао је он.

Пред Топићем и његовим тимом је сада завршна борба за одбрану титуле, а ривала ће сазнати после завршетка друге полуфинале серије, ФМП - Борац Чачак (1:0).

У ери Душана Алимпијевића ове сезоне доста пута смо истицали да је систем игре постављен тако да доста зависи од шута за три поена. Када је црвено-белима тај део игре ишао могли су да победе свакога. Чак и Реала у гостима. Када би стао, проблем су биле екипе попут Борца и Меге. Посебно у гостима.

Када је долазило до смене на месту тренера, када је Алимпијевић смењен, а доведен Миленко Топић, и тада смо истакли да не треба очекивати суштинску промену у начину игре у односу на досадашњи део сезоне. Топић није формиран тренер са својом посебном филозофијом (ово му је први независни посао на месту првог тренера). То је први разлог. Други, као помоћник Алимпијевића донекле је било и очекивано и логично да настави са сличним системом игре. Треће, стигло се већ до саме завршнице сезоне, није ту било посебно времена да се много мења. И четврто - имао је исте играче на располагању. Они имају своје карактеристике, мане и врлине, тако да је простор за маневар био прилично смањен.

Дакле, филозофија је остала мање-више иста у односу на досадашњи део сезоне. У најмању руку слична.

Топић је сео на клупу 9. маја и још није спојио ни месец дана на клупи тима у ком је стекао висок статус у играчким данима. Одмах је истакао да жели да се то заборави и да се све рачуна изнова сада када је тренер. А рекло би се да није могао боље да почне своју одисеју - седам утакмица, седам победа. Рачунајући ту два тријумфа над Партизаном у вечитом дербију и пласман у финале Суперлиге, односно елиминацију најљућег ривала. Када се тако погледа и стави на папир - није могло боље од овога. Резултатски.

Топић није претерано променио стил игре у односу на део сезоне у ком је био помоћник, али је резултат био другачији барем у том чисто резултатском делу. Звезда је током сезоне изгубила трофеје и у Купу и у АБА лиги, али сада са Топићем има добру шансу да (п)остане првак Србије. Ко год да јој буде противник у финалу Звезда ће имати велику предност. Самим тријумфом у серији против Партизана Топић је у суштини завршио највећи део посла.

Резултат је ту. А, каква је била игра?

Не можемо да се отмемо утиску да је била доста слична у односу на досадашњи део сезоне, наравно уз неке промене, претежно добре. Ипак, константа је остао тај шут за три поена који дуго, дуго пре ове сезоне није био тако одлучујући у игри Звезде. Код Дејана Радоњића Звезда је много играла на центре и на ту везу плеј-центар, а у овој сезони сви пуцају за три поена од Тејлора Рочестија до Пера Антића. СамоАлен Омић и Матијас Лесор не шутирају за три.

Ево, погледајмо само два обрачуна против Партизана. Тројке су биле есенцијални део победа у оба меча.

У првом дуелу Звезда је имала чак 34 покушаја за три поена! Рецимо, за два поена је шутирала само 22 пута. Погледајте колика је то разлика. Од та 34 шута ван линије 6,75 ушло је 13 комада и то је нешто са чиме Партизан није могао да се носи. Зато је и била толика разлика.

Слична је прича била и у другој утакмици - 29 шутева за три, од тога девет погођених. У овом мечу Звезда чак није ни шутирала толико добро, али је имала доста изграђених позиција. У великом броју случајева су рецимо Добрић, Антић, Давидовац и Рочести имали изграђене позиције. Било је и испуцавања из неизрађених позиција, али у добром броју су то биле добре ротације које су се завршавале шутем са дистанце.

Промене у игри могли бисмо да видимо у начину одбране и у борбености. Некако су и Огњен Добрић иБранко Лазић били узбојитији у дефанзиви и доста су отежавали живот противничким играчима, иако су и Гос и Вонистини за вољу одграли одличан други меч. Матијас Лесор је постао знатно неупотребљивији, али се види повећање борбености.

До сада је Звезда знала лако да се истопи на гостујућим теренима, знатно мање врућим него што је то гостовање Партизану, али је сада упркос дефициту у трећој четвртини тим Миленка Топића показао зубе. Можда је то недостајало током целе сезоне, та борбеност, срчаност… То се видело на Партизановом терену. Звезда се борила. А тај фајтерски дух нисмо имали много пута да видимо.

Ако је то плус, онда је Топићев минус то што је било ситуација у којима је деловало да не држи ствари под контролом. И сам је признао да има проблема да обузда Стефана Јанковића, па је у неким моментима деловало да се ту не зна око клупе Звезде “ко пије, а ко плаћа”. Међутим, за ту врсту ауторитета Топу ће бити потребно време.

Када смо код тог “времена”, право је питање колико ће Топић добити шансу да буде на клупи Звезде. Чак иако освоји титулу првака Србије. Предстојеће лето ће вероватно турбулентно, у сваком смислу. Звезда ће после серије Евролига сада поново играти Еврокуп. Питање је како ће изгледати тим за следећу сезону, да ли ће бити промена у клупској структури.

До тада, на Топићу је да заврши посао и да са мање од два месеца рада као први тренер одмах дође до титуле првака Србије. Био би то одличан почетак тренерске некада одличног кошаркаша црвено-белих. За сада нема пораз као тренер. Рачунајући ту победу и против Олимпијакоса у Евролиги где је завршни део утакмице водио као први тренер.

Извор: мондо.рс/моззартспорт