Прича: Да ли знаш да моја љубав нема границе...?

Романса Алесандра Лукарелија и Парме? То фудбал не памти. . .

Фудбал 02.06.2018 | 00:00 Фебруар 2015. године.

Алесандро Лукарели седи крај тадашњег шефа Роберта Донадонија на хитној конференцији за медије у Пармином седишту.

„Молили смо за протекцију и поштовање према овој институцији, али нико нас није звао. Зато смо одлучили да не играмо“, рекао је тада Пармин капитен.

Неколико часова раније Ђалоблу су постали први тим који памтимо да је отказао меч у једном тако великом такмичењу као што је Серија А. Утакмица са Удинезеом морала је да буде искључена из програма јер клуб није имао довољно новца да плати редаре на стадиону Енио Тардини.

Парма се налазила на ивици пропасти. Више од деценије пошто је проглашен банкрот 2004. године клуб је дошао у безизлазну ситуацију под вођством новом гласника Томаза Гирардија, а Лукарели је то поново први предосетио. Они који су пратили Парму сећају се да је времешни дефанзивац говорио да му је сумњиво то што се плате играчима исплаћују практично у последњем тренутку.

Алесандро Лукарели је у Парму стигао 2008. године, а у то време боје клуба из покрајине Емилија Ромања бранио је његов брат Кристијано. Заједно су вратили Парму назад у Серију А после само године боравка у друголигашком друштву. Лукарели се профилисао као један од лидера екипа која је наредних пет сезона била на златној средини табеле. У међувремену, тачније 2013. године, Лукарелију је додељена капитенска трака, а под његовом командом Парма је сезону 2013/14 завршила на шестом месту. Лига Европа није била реалност, пошто је УЕФА одбила приступницу због неисплаћеног дуга за поред од готово 400.000 евра.

Брзим премотавањем долазимо на фебруар 2015. године, а недуго затим на врата Тардинија покуцале су италијанске власти. Полиција је ухапсила власника Ђампјетра Манетија због проневере новца, утеривачи дугова запленили су клупска возила, а због неисплаћених рачуна у клубу није било воде и струје.

Постоји она чувена прича да се у тешким моментима препознају искрени пријатељи. Баш у тим, најтежим временима за клуб, Лукарели је показао своју величину. Остао је веран Парми, упркос томе што су сви желели да оду. Понудио се чак да плати превоз играчима за утакмицу против Ђенове, како Парма не би била додатно кажњена.

Још тада, као да је предосетио, био је спреман да за Парму учини све.

„Играћу и у Серији Д ако треба, јер Парма је моја љубав“.

И тако је било. Парма је сезону завршила на дну табеле, а Лукарели је остао доследан ономе што је претходно рекао. Његов вољени тим је опет прогласио банкрот, основан је нови клуб Парма Цалцио 1913који је своју причу започео из четврте лиге под вођством локалних бизнисмена.

Највећи део екипе је отишао из Парме тог лета, а Лукарели је у клубу остао и није желео да узме ни цент. У ростеру су остали он и свега пет момака из млађих селекција. У међувремену је стигло још 28 нових играча.

„Када је тужна судбина сустигла Парму, рекао сам да ћу остати и играти Серију Д. Умро сам са Пармом и желим да се поново родим с Пармом. Иако имам 38 година, добио сам позиве из Серије А. Али то ме не занима. Хоћу да останем крај оних које највише волим“.

Био је ту када је Парма прескочила први степеник и Серију Д завршила без изгубљене утакмице. Наредна сезона била је далеко комплекснија, али Парма је успела. Са друге позиције отишла је у плеј-оф и недуго затим се изборила за финале против Алесандрије. Неколико тренутака уочи почетка утакмице камере су ухватиле тренутак када Лукарели саиграчима даје говор од којих пролазе трнци кроз кичму.

„Момци, све ово смо ми: патња, страх, зној, жртва... Све то смо прошли како бисмо играли ову утакмицу. Серија Б је пред нама. Деведесет минута, а ми морамо да изађемо на терен и оставимо срце на њему. Сваки промил снаге, све што имате у себи оставите на терену данас. А онда када не будемо могли да извучемо из ногу, ви посегните за снагом срца. Заслужили смо ово. Ми смо прави тим. Целе године смо јели г...а како бисмо дошли овде и доказали свима да нису у праву што су нас отписали. Још једна ствар.... Не знам да ли ћу више имати прилику да играм овакву утакмицу, зато вас молим за услугу. Данас морате да ме одведете у Серију Б. Сви за једног, један за све“.



Фудбалски романтичари тврде да у животу нису чули емотивнији говор од оног који је тог топлог јунског дана дао Алесандро Лукарели.

Инспирисани речима свог капитена, Парма је славила с резултатом 2:0 и отишла у Серију Б. Мада је Лукарелипланирао да се повуче из фудбала после те утакмице, комплетан тим успео је да убеди свог вођу да остане још једну годину како би заједно пробали да учине сваког правог навијача и фудбалског фанатика поносним и врате Парму у елиту. Њему је већ било 40 година.

После још једног лета у клубу Лукарели је остао једини играч Парме из оних прошлих времена, када се на Тардинију још играла Серија А. Уочи почетка сезоне критичари су клуб видели на средини табеле. Са свега три победе у уводних девет утакмица, чинило се да ће Парма морати да се помири са судбином и да ће остати у Серији Б још неко време. Али Лукарели је другачије размишљао.

Одржао је интерни састанак са комплетним тимом и натерао их да верују у себе и успех Парме. Са три гола у наредних шест мечева дао је блистави пример како сви треба да се боре за клуб, а управо је вртоглави успон форме легендарног штопера изазвао је хемијску реакцију која је одвела Парму на праг остварења сна! У наредних једанест мечева Парма је извукла још осам победа, а у последњу утакмицу сезоне екипи је била потребна рецка против Специје, али и да се поклопе одређени резултати како би Ђалоблу отишли директно у Серију А.

Парма је водила са 2:0 головима Фабија Черавола и Амата Чичиретија, али је и даље недостајало да Фрозиноне - у том моменту води са 2:1 - проспе бодове у мечу са Фођом.

Док је цео тим с нестрпљењем ишчекивао вести на стадиону Специје, са трибина се чуо слављенички хук. Фрозиноне је примио гол у 89. минуту, а Парма је постала први тим у модерној ери фудбала који је три пута заредом отишао степеник више!



Емоције су преплавиле и савладале Лукарелија. Фудбалски декице од 41 године, са све тетоважом капитенске траке на руци, пао је на колена и заплакао од среће. Неколико тренутака касније Лукарели се нашао у загрљају оних који су највише веровали у бајковити сценарио. Његов пут од дна до врха био је завршен.

„Ове дане чекао сам јако дуго. Са Пармом сам у љубави преко десет година и дао сам све што сам могао за клуб. Чак и више од тога“, рекао је Лукарели навијачима на слављеничкој прослави.

„Сада смо у Серији А, остварили смо свој циљ. Исписао сам једну дивну причу заједно са вама. Испунио сам обећање које сам вам дао пре три године. Нема начина да вам се одужим због тога што сте нас подржавали свих ових година. Учинили сте поноснијим него што бих икада био. Заједно смо остварили успех“.

Док је ноћ улазила у ситне сате, Лукарели је објавио да се дефинитивно повлачи из фудбала. Саиграчи су у неверици посматрали свог хероја, са сузама у очима.

„Одвео сам своју љубав у Серију А, сада могу у пензију с осмехом“.



Парма је обележила целу једну епоху европског фудбала и једна је од икона најмоћнијег Калча који се играо крајем прошлог и почетком овог века. У време неког лепшег, романтичнијег фудбала.

Ђанлуиђи Буфон, Фабио Канаваро, Лилијан Тирам, Ернан Креспо, Хуан Себастијан Верон, Ђанфранко Зола, Енрико Кијеза, Христо Стоичков, Аријел Ортега, Саво Милошевић, Хидетоши Наката, Матијас Алмеида, Марко ди Вајо, Сержо Консеисао, Луиђи Сартор... Листа светских асова иде у недоглед. Али само један човек доживеће да му се дрес повуче из употребе.

Из фудбала одлази као истинска легенда, Пармина икона и вероватно највернији спортиста у модерној историји. Сада ће Парма покушати да настави стопама свог хероја кроз сарадњу с новом власничком структуром, кинеским конзорцијумом на челу са Ђијангом Лижангом (власник 60 одсто клуба) А Лукарели ће заувек остати изнад свих.

Прича једног капитена, прича о броду који тоне и капетана који не жели да га напусти, остаће годинама као подсетник да љубав понекад заиста нема границе и да ништа није немогуће, само када се свим срцем верује.

А Лукарели је веровао...

Извор: моззартспорт

Фото: Ацтион Имагес