Марко Николић у епизоди „како сам покорио Мађарску“?

Вратило ми се за све! Ово је тек почетак! О четвртој титули за четири узастопне сезоне, о позиву Партизана и односу са Гробарима, о плановима за Лигу шампиона, о појачању из Србије. . .

Фудбал 01.06.2018 | 00:00 Лане је завршио на крову аутобуса, возећи се београдским улицама и мегафоном диктирајући Гробарима листу песама, а ове године на тераси градске куће у Секешфехервару, поново у слављеничком заносу, на раменима играча и навијача Видеотона.

Другу годину узастопно освојио је Марко Николић титулу и доказао, најпре себи, потом и другима, да је победник. Да је дебели слој прашине прекрио неке пропусте и(ли) неправде с почетка каријере, јер је после дупле круне са Партизаном успео у премијерној сезони да покори Мађарску.

И то у ултранеизвесној трци са најтрофејнијим тамошњим клубом, Ференцварошем.

„У слављеничком заносу увек је лепо“, истиче 39-годишњи стручњак у телефонском разговору за наш портал. „Оно од лане је непоновљиво. Из много разлога, јер се дуго Партизанова титула није славила на такав начин, створена је велика синергија између навијача и екипе. А и ова је посебно драга, јер је премијерна у иностранству“.

Друга да се пише, а четврта да се памти?

„Тако испада. Може и тако да се рачуна. У последње четири сезоне мој стручни штаб и ја узели смо два пехара, а заправило било заслужни за дупло више. У првом мандату у Хумској смењени смо у тренутку кад смо имали шест бодова вишка и што је валоризовано трофејом после нас, у Олимпији смо 2016. малтене цело првенство водили, а морали да одемо због нефудбалских дешавања, што не умањује значај у остварењу љубљанског мезимчета. Онда оно са Партизаном и ово сад са Видијем. Вратило се за све. Лепо је“.

Судећи према вашем гласу, мора да је било баш лепо. И да је потрајало?

„Неке сцене памте се заувек. Атмосфера на Панчо арени била је предивна, навијачи су осигурали улазнице две седмице раније,  кажу да би био распродат и наш стадиону од 18.000 места. По окончању меча осетило се да су играчи ослободили велику количину емоција. Живели су за ово. Потом нас је аутобус у касним сатима одвезао у Секешфехервару, у Градску кућу нисмо могли да уђемо буквално пола сата колика је гужва била испред, свако је хтео да поздрави шампине. Овације, бакље, музика... Пријем код градноначелника, па поздрав с терасе градске већинице, традиционалан за локалне спортисте. Милина је бити у пробраном друштву. Поготово што смо странци. Колико год били добро примљени, ипак странци“.

На 2.25 погледајте како су играчи шампањцем окупали Марка Николића



Ако бисте у једној речи морали да опишете успон на врх, била би...?

„Поверење. Обострано. Дошао сам због вишегодишњег пројекта. Да је заиста тако, да се праве планови на дуге стазе и да су људи који су ме ангажовали решени да гледају у будућност, а не краткорочно, потврдило се пре три седмице. У том тренутку били смо други на табели, позван сам на састанак са релевантним људима клуба и предочено ми је да настављамо заједно. У канцеларији се, у једном тренутку, чуло „шта ћемо ако не узмемо титулу?“, на шта су челници узвратили: „ништа, Марко мора да остане, само нека изабере на колико година“.

Да ли сте били сигурни да можете на трон, на пример четири кола пре краја сте били други?

„Сваког тренутка сам веровао. Баш после пораза од Пакшија уприличен је поменути састанак, што је дало додатни ветар у леђа играчима, сарадницима и мени. Свако је осетио да може да пребаци могућности. Одговор је био фантастичан. Много се причало о понудама из иностранства током сезоне, покушавао да се дестабилизује тим, међутим, свлачионица је све препознала и тачно знала како да изнесе такмичење до завршне етапе. И да слави у лиги која квалитетом и организацијом подсећа на, рецимо, пољску. Целе сезоне био је ролеркостер између Фрадија и нас. Дуго смо водили, пред крај јесени нас је обишао, онда ми њега почетком другог дела првенства, па смо се смењивали на врху још два пута и тек пре две рунде смо се одлепили. Титула је заслужено наша. На њу њие пала ниједна мрља, нема интрига, нема ничег негативног. Између осталог, и због тога сам преломио да останем“.



То значи да је тачна МОЗЗАРТ-ова ексклузива да сте договорили обнову уговора, до лета 2021?

„Тако је. Већина детаља је утаначена, само да се прецизирају неке ситинице и до краја седмице потписаћемо папире. Настављамо заједно, јер титулу у Мађарској не видим као крај, већ почетак једног новог, дугог, надам се и успешног пута“.

ШТА СУ ДОНЕЛИ ДАНКО, А ШТА БРАЋА ШЋЕПОВИЋ...

Мислите на Лигу шампиона?

„Пре четири лета пробао сам с Партизаном, нисмо успели против Лудогореца, али смо кроз квалификаицје дошли до групе Лиге Европе, по квалитету у рангу елитног купа, са Бешикташом и Тотенхемом. Ево сад прилике да опет направимо успех. Немамо посебно „јак“ коефицијент, нити је императив пласман у групну фазу, али амбиције клуба расту и то све говори. Уосталом, завршетком новог стадиона у Секешфехервару (готов је, у августу или септембру се враћамо кући) и растом клуба на свом нивоима морамо да маштамо да се нађемо у пробраном друштву. Уз додатну селекцију, све је могуће“.

Кад говорите у „додатној селекцији“ јасно је да су зимус потписима Стефана Шћеповића (Хетафе) и БобанаНиколова (Вардар) повучени потези вредни титуле. Између осталог, обојица су били стрелци у тријумфу вредном тутуле, против досадашњег владара, Хонведа (2:0).

„Догодило се нешто слично као у Партизану. Променили смо шесторицу играча, довели тројицу, двојица су се опоравила од повреде и у 13 пролећних кола примили смо само четири гола. А, умели смо да дамо по три, четири. Чини ми се да је још већа вредност што смо неке од кључних сусрета решавали минималцем, што открива психичку стабилност момака. Било смо тим. Не само кад је ишло, него и кад је било лоше“.

Добру упућени кажу да је Данко Лазовић био „тренер на терену“. Каква је, заправо, његова улога?

„О њему само у супералтивима. Потркепљено бројкама, Данко је наш најбољи стрелац са 14 голова, кандидат је за најбољег играча сезоне другу годину узастопно, а куриозитет је да му је ово пета титула на пет различитих држава, јер је покорио Србију са Партизаном, Холандију са ПСВ-ом, Русију са Зенитом, Словенију са Олимпијом и сад Мађарску са Видеотоном“.

Поверили сте му улогу организатора игре, иза зимус оформљеног нападачког тандема браће Шћеповић. Како је то функционисало?

„Лазовић је лидер. У сваком смислу те речи. Марко је био фантастичан у првом делу сезоне, Стефан је преузео његову улогу у наставку. Играли су изванредно и уткали себе у успех клуба. Морам, осим играча, да истакнем још наших људи с којима не да само радим, него буквално живим, а реч је о помоћном тренеру Радоју Смиљанићу и кондоционом стручњаку Горану Басарићу. Заслужују да им се ода признање, иако нису медијски у првом плану“.

ОСЕЋАМ ПОДРШКУ ПАРТИЗАНОВЕ ПУБЛИКЕ

Знате како то иде у Србији, увек ће се наћи неко да каже „шта се овај шири, какав се то фудбал игра у Мађарској“, мада вас, с друге стране, партизановци сад још више воли, јер сте се доказали и на другој адреси?

„Познати су ми први коментари, као и они који су ме пратили с почетка каријере, али се на њих не обазирем. Подршку људи осећам свакодневно: кад изађем из стана у Београду, кад станем да сипам гориво, изађем у ресторан са пријатељима... Не мора нико да ми говори какав сам однос изгради са Партизановом публиком. То се осети. Нормално је да ме ова друга публика, преко пута, не воли“.  



После годину дана, можете ли у три реченице да сажмете плусеве и минусе мађарског фудбала, у односу на наш, из којег сте, према сопственом признају, својевољно отишли?

„Лига је у порасту. Квалитетном је слична српској, али је у предности – и то огромној – по питању инфраструктуре, медијског праћења, чистоте у сваком смислу, јер суђење апсолутно није тема. Оно где смо ми и даље бољи, сигуран сам бићемо још, јесте непресушан извор талената“.

Што значи да сте пикирали негог нашег играча?

„Наравно. На нашем поднебљу има момака способних да обуку дрес Видеотона, Ференцвароша, као и других клубова. Уосталом, доста их је већ у Мађарској. Било које име да изговорим јавно пред прелазни рок било би погрешно протумачено. Иако нас има много, а-ха-ха-ха, али једног ћемо вероватно довести“.

ПОВРАТАК У ХУМСКУ НИЈЕ БИО РЕАЛАН

За крај, оно што је могло да буде и на почетку: позив да се вратите у Партизан. Како сте га доживели усред сезоне и да ли је та могућност била изводљива?

„Звали су ме. Нормално је то, зато што са људима из Хумске имам добру комуникацију, међутим, нити је то био позив на преговоре, нити је чак и да смо дошли то те тачке било реално да се вратим. Сад ће неко да каже „види га овај, чекао је да види да ли ће остати у Мађарској, калкулише“... Да појасним, излоловао сам се од таквих прича. Радим у средини у којој је све нормално и не бавим се споредним, нити темама које нису у мом реону“.

Партизан, једног дана?

„Кад је Партизан у питању дао сам током сезоне коректну и колегијалну изјаву и мислим да је то с моје стране у реду. Радовала се и наша колонија овде успесима у Европи, држала палчеве да се одбрани Куп Србије, тешко проживљавала тренутке кад екипи није ишло. Хумска је наша кућа. Људима који су сад тамо желим да проблематику с којом се суочавају реше што пре, а ја себи не бих дао за право да из комотне позиције коментаришем било шта више“, закључио је Марко Николић, стручњак овенчан трофејима у последње две сезоне, амбициозан да у наредној обогати ниску.

Доказао је да зна како.

Извор: моззартспорт