Интервју - Лука Јовић: Како сам устао из мртвих?!

Нападач репрезентације Србије током посете нашој редакцији говорио о сјајној сезони у Немачкој, невероватним дечачким анегдотама у Лисабону и утицају Руија Косте на његову каријеру. Наравно, дотакао се и Мундијала у Русији. . .

Фудбал 29.05.2018 | 23:45 Они који га познају од кратких панталоница - још од периода када је у родном Батару необавезно ударао лопту - тврдили су да Лука Јовић никада неће бити споран. Чак и у тренуцима када је снажни нападач био заборављен у Бенфики они су ту своју тезу прогласили као аксиом.

Пустили су да време учини своје, да се некадашњем члану Црвене звезде поклопе координате среће и сазревања. И дочекали су. Четири године пошто је постао најмлађи стрелац дебитант у историји клуба с Маракане Лука Јовић делује знатно другачије. Глупо је рећи да је савладао све голгетерске и професионалне лекције, али и током посете редакцији МОЗЗАРТ Спорта било је јасно да је сазрео.

Уосталом, стигао је у посету као освајач Купа Немачке, стрелац осам бунделигашких голова и играч који је чаробним поготком у полуфиналу против Шалкеа допринео да у Франкфурту после вишедеценијског поста прослављају трофеј. Говорио је о свему, акцентовао и лош период проведен у Лисабону за који није кривио друге. Схватио је да није ишао у сусрет шанси, него је чекао да га шанса погоди као срећника лото премија. То је било просто немогуће...

Погледајте један део интервјуа Луке Јовића за Моззарт Спорт ТВ...



Али могуће је да је Лука Јовић после само једне добре сезоне у редовима Ајнтрахта постао нападач о коме се прича.

„Драго ми је  што сам успео да се дигнем из мртвих и одиграм добру сезону коју смо завршили с освојеним трофејом и избореним пласманом у Европу. Велики успех за Ајнтрахт и Франкфурт. Нас је после утакмице с Бајерном сачекало 100.000 људи на улицама Франкфурта. Одлична клупска сезона, нема ту шта да се дода. На почетку нисам добијао шансу, временом сам се изборио и показао да заслужујем да играм у Бундеслиги и Ајнтрахту. Верујем да ћу следеће године бити још бољи“, рекао је на почетку разговора за МОЗЗАРТ Спорт Лука Јовић.

ПОСЛЕ НЕКОЛИКО ТРЕНИНГА САИГРАЧ МИ КАЖЕ: ТИ СИ СУПЕРСТАР!

У децембру је напунио тек 21 годину. Међутим, иако је у раној фази каријере пред њим је био притисак морања. После изгубљеног времена у редовима Бенфике, Ајнтрахт и Нико Ковач изабрани су за терапеуте уништене голгетерске душе Луке Јовића. Шанса која је морала да се искористи.

„Био сам под притиском, знао сам да ми је то једна од последњих шанси у каријери. Радио сам пуним гасом, тренирао као никад у животу. Био сам велики професионалац. Дигао сам се, осетио да сам напредовао. Физичка спрема и агилност, игра у дефанзиви... Све сам то добио током ове сезоне у Ајнтрахту. Морате да будете у 'фулу' ако мислите да останете у Бундеслиги. А ја бих баш волео да тамо останем.“

Последња лична остварења проглашава добрим - никада и ни уједној ситуацији одличним. Верује да ће барут у његовим ногама и даље прашити по Немачкој где год стигне, али... Минутажа на почетку и крају сезоне жуљају српског нападача.

„Не знам због чега сам био у другом плану на почетку. Нормално је било да Але добије шансу. Али реално, и ја сам морао да је добијем раније. Ево, навешћу вам један пример. Када сам дошао, Медојевић и ја смо се такмичили у завршници против Хрготе и још једног играча. Све што сам шутнуо је ушло. Одмах су почели хвалоспеви. Један од колега из тима ми је рекао: 'Па ти си суперстар!' А и пред крај сезоне поновила се слична ситуација, изгубио сам минуте. Опет кажем - не знам због чега.“

Нормално је што има великог поштовање према новом шефу стручног штаба Бајерна из Минхена.

„Нико Ковач је фантастичан тренер. Извлачи максимум од сваког појединца. Он је прави Немац, док је његов брат Роберт више Балканац, а-ха-ха... Тежи ка перфекцији. Сећам се меча против Мајнца. Имали смо убедљиво вођство, дао сам гол... А он у финишу меча више: 'Хајде, Лука, ништа не трчиш'. А ја 40 метара лево, па 40 метара десно. Убио сам се на тој утакмици.“

Памтиће се врхунски погодак против Шалека када је петом у лету погодио супротан угао и послао Ајнтрахт у финале, али... Ако питате Луку Јовића, најважнији тренутак се десио нешто пре тога.

„Преломни меч је против Борусије у Дортмунду. Био ми је то четврти или пети гол у Бундеслиги. Али после тога сам почео редовно да играм. Осећао сам се другачије, имао много више самопоуздања. С друге стране, Дортмунд је мени један од омиљених клубова. За мене је то посебнан гол. Пред седамдесет и више хиљада људи. Осетио сам после тога да све могу.“

САМ САМ КРИВ ЗБОГ ПРОПУШТЕНИХ ШАНСИ У БЕНФИКИ

За годину и по дана у Бенфики скупио је три званична меча. Два у лиги и један у Лиги шампиона против Бајерна. И ту се види најбољи доказ Јовићевог сазревања. Не криви друге за такав статус, већ искључиво себе.

„Била је јака конкуренција. Ту су били Митроглу, Жонас и Хименез. Али нисам добио шансу због сопствених грешака. То је био главни и једини разлог. Отишао сам из Звезде сувише млад, није то била моја жеља. И чим сам отишао, видим како Звезда лагано побеђује, а били су ту и они мечеви с Лудогорецом, сјајна атмосфера на Маракани. Није ми било лако, можда и психички нисам сазрео. Суштина је да сам отишао прерано. А сигуран сам да и много искуснији играчи од мене не би добили шансу поред ове тројице набројаних. Митроглу је сваку утакмицу док сам био у Лисабону давао по гол. А када га не да, уђе Хименез и он га да. То је била тешка ситуација.“

И онда поента целе приче:

„Нисам био професионалац. Увек признајем сопствене грешке. Имао сам проблем у глави. Вукла ме носталгија. Чинио сам озбиљне грешке.“

Прву велику шансу Лука Јовић у редовима Бенфике је пропустио лета 2016. године, само шест месеци пошто је задужио опрему Орлова. Цртала му се минутажа, сви стартни шпицеви су били повређени.


„Јесте, повредили су се сви шпицеви. И ја код куће расечем палац у базену. Живели смо у комплексу Фејса и ја, имали смо заједнички базен. Изашао сам да се купам, био сам сат и по у базену и ништа нисам приметио. Кад сам изашао напоље видео сам да ми нога крвари. Одмах је дошла хитна помоћ и одвезла ме у болницу. Морали су да ме ушивају. Паузирао сам 40 дана. Много за клуб са таквим играчима.“

РУИ КОСТА МЕ ПОЗОВЕ У СОБУ, ЗАГРЛИ И ПУСТИ ГОЛОВЕ ИЗ ЗВЕЗДЕ ПИТА МЕ ДА ЛИ ЗНАМ КОЈИ ЈЕ ОВО ИГРАЧ...

Можда би Бенфика другачије резоновала и употпуности отписала Јовића да Србин није имао подршку спортског директора. Он му је био и родитељ и раме за плакање. Актер још невероватнијих анегдота Луке Јовића.

„Руи Коста ме највише цени. Он је био најупорнији да ме доведе. Сећам се разговора с њим у Енглеској. То је било шест месеци после мог доласка, дао сам гол на некој пријатељској утакмици. Били смо на припремема. Имао сам проблем у глави, био сам  веома носталгичан. Стално сам понављао, 'Хоћу назад у Звезду, хоћу назад у Звезду'. Онда ме Руи позвао у свој апартман на разговор. Када сам ушао пустио ми је голове у Звездином дресу против Спартака и Вождовца. И још ме пита, 'Да не познајеш случајно овог играча, да га доведемо?' И после ми каже, 'Ово ниси ти, видиш ли какву жељу има овај момак?' Хтео сам да заплачем у том тренутку...“

И још једном се озбиљно цртало госту МОЗЗАРТ Спорта. Имао је идеалну ситуацију, али није могао да одоли чарима слатког лисабонског живота.

„Био је то период када је Митроглу био у лошој форми, Хименез је био повређен. А ја почео да дајем голове за Б тим. Тада се десила моја најбоља недеља што се тиче тренинга у Бенфики... Шта год да покушам, успева ми. Дајем голове левом, дајем голове десном, лобујем Едерсона. Све што шутнем - улази у мрежу. Пробацујем лопту кроз ноге свима. У четвртак, два дана пре утакмице, тренер ме стави с првом екипом на тренингу. Митроглу је био нервозан, чујем псује на грчком. Деловало је као да ћу да почнем. Приђе ми Руи Коста после тренинга и каже, 'Видиш да можеш, то си ти, све је у глави. Оваквог хоћу да те видим стално'. Међутим, ја то вече изађем у град. Останем после поноћи, и они ме виде. Наравно, нисам био ни међу 18 играча.“

За Бенфику зна да је крив, али ране из Црвене звезде га још пеку. Добио је шансу као 16-годишњак, али клуб као да није могао или није смео да истраје на њему.

„Прерано сам отишао, нисам био изграђен као играч. Када се подвуче црта шест месеци сам играо стандардно. Некада сам играо и лево крило. Као шпиц сам одиграо четири утакмице и дао четири гола. После сезоне са Лалатовићем када сам се осећао добро био сам први који је склоњен на почетку следеће. Нисам играо колико сам заслужио. Веома ми је тешко да причам о томе.“

ЈОВАРА ПЕКАРА

У том периоду почеле су да круже приче о неспортским навикама Луке Јовића. Урбана легенда каже да га је један бивши тренер Звезде ухватио у глуво доба ноћи на Врачару како тамани пицу.

„Није ме ухватио пред поноћ како једем пицу на Врачару. Ухватио ме испред пекаре на Аутокоманди, када смо кренули на тренинг, а Гаврић, Ристић и ја узели да једемо. Тада је бивши тренер прошао, отворио прозор и почео да виче: 'Јовара, пекара'.“

Иако је неколико пута понављао да не жели да прича о томе црне успомене из тог периода су му била стално на врху језика. Покушавао је да их избегне. Није могао.

„Код Лалатовића сам осећао подршку, он је био спреман да залегне за нас јер је и сам био Звездино дете. После је дошао нови тренер, ослањао се на старије играче. Баш ми је било тешко. Сећам се оног дербија који смо добили са 3:1. Све је било решено, загревамо се Скимић и ја с једне, и Божинов и Шапоњић с друге стране. И у 85. минуту улазе Сикимић и Божинов... Дошао сам кући и плакао цело вече. Нисам могао да преболим то.“

Све је то прошлост. Можда ружна, али, ипак прошлост. Поглед у будућност каже да је Србија добила центарфора за наредних десет година и да само уникати могу да погађају у серији у Бундеслиги са 20 година. Опрезан је Јовић када почну хвалоспеви на његов рачун.

„Ја сам имао проблем у Звезди када ме је Терза прогласио српским Фалкаом. Он је хтео најбоље, али људи су резоновали да када год изађем на терен морам да постигнем два гола. Сад сам старији и искуснији и немам проблем са тим. Али поушавам да будем одмерен.“

НАРОД ЈЕ СКЕПТИЧАН, АЛИ МОЖЕМО ДАЛЕКО У РУСИЈИ

Јовић је прошао два Крстајићева филтера. Биће један од играча који ће данас у Старој Пазови почети припреме за Мундијал. Многи верују да је он један од сигурних путника за Русију и да би могао да буде наше тајно оружује.

„Србија може да буде изненађење. Можемо да догурамо далеко. То нико не очекује од нас, а имамо веома добар тим. Против Бразила играмо у Москви, на стадиону који сам отворио голом против Спартака. Ако заиграм против Бразила, то би била бајка. Међутим, да се не лажемо, против Костарике је меч одлуке.“

Током одмора у Србији и Републици Српској осетио је глас народа.

„Искрено, људи су скептични. Не очекује се неки резултат. То треба да нам буде додатни мотив.“

Јовић није практично део новозеландске генерације, али суштински јесте. Увек је играо са старијима. Воли што је Крстајић подмладио списак и дао руку поверења новим снагама.

„За нас је битно психички што смо добили позив. То нам је мотив више да будемо још бољи. Осећамо да треба да будемо вође тима у једном тренутку.“

Имао је посла у млађим селекцијама са играчима који тренутно представљају але у светском фудбалу. Можда је време за нову рунду. На највише могућем нивоу.

„Увек се сетим утакмице с Хрватском у Старој Пазови. Победили смо са 4:1, Шапоњић и ја смо дали по два комада. А на њиховој страни Влашић, Ћорић, Балић. С Банетом Николићем у омладинској селекцији смо имали један пораз од Француске. Сећате се, Мбапе нам је дао гол и одвојио нас од Светског првенства. Ту су још били Диоп из Тулуза, Агустин из ПСЖ, Ернандез из Реала...“

ВИДЕО: ОДБРОЈАВАЊЕ ДО МУНДИЈАЛА

Биће Лука Јовић тражена роба на летњој пијаци. Под уговором је с Бенфиком, али Ајнтрахт има право да га откупи.

„Ја сам за то да останем. У Немачкој се све заснива на раду и дисциплини, тако да су њима потребни нешто поткованији играчи јер тада долази до компактности. Франкфурт је права средина за Мијата (Мијат Гаћиновић, прим. аут.), Ребу (Анте Ребић, прим. аут.) и мене. Волео бих да останемо заједно.“

ВОЛЕО БИХ ДА ОСТАНЕМ У ФРАНКФУРТУ

Свестан је да је за многе изненађење његов брзопотезни развој у Бундеслиги. Мало ко је веровао да може толико да одскочи после Бенфике.

„Можда бих и веровао пре три године, кад сам био у Звезди. Али прошле године нико није веровао да могу да играм у Бундеслиги. Ја никада нисам сумњао у квалитет, али потребно је и много среће у нашем послу. Мени се сад поклопило.“

Вероватно би Јовић би још учинковитији да последњих месеци није имао проблем с повредом.

„Имам проблем с пателом. Ту не постоји терапија. Некоме престане после два месеца бол, некоме траје краће, некоме дуже... Није страшно, нису оштећени лигаменти, али добио сам ударац. Могу да вам откријем и да сам сазнао да сам медицински феномен, а-ха-ха... У 90 одсто случајева та патела је из једног дела, а код мене је из два. И онда ми се упалио тај део између. Сећам се кад смо играли против Херте да нисам могао да променим правац.“

Извор: моззартспорт