Смрт медитеранске дијете?

Сиромаштво, пад стандарда, ужурбани живот и мањак образовања довели су до тога да земље Медитерана попут Грчке, Шпаније или Италије више нису "Медитеран какав је некад био", бар не када је у питању исхрана.

Здравље 28.05.2018 | 11:03 Скандинавија је са својом "Новом нордијском кухињом" (Неw Нордиц) надмашила сунчани југ, па тако и одрасли и деца на северу далеко мање пате од гојазности.

Британски Гардијан наводи да је на Кипру чак 43 одсто деце до девет година гојазно, а бројеви су нешто мало мањи у Грчкој, Италији и Шпанији. Ови подаци потичу из истраживања спроведеног између 2015. и 2017. године.

Медитеранска дијета, која се деценијама препоручује као једна од најбољих у свету, овде више није оно што је некада била.

Светска здравствена организација наводи (WХО) да ће пре просечни Швеђанин јести парадајз, рибу и маслиново уље, док ће се деца на југу мање кретати, а у исхрани имати много више газираних пића, шећера, грицкалица и црвеног меса.

Организација планира да се посвети поређењу користи две врсте исхране, како би установила и кроз едукацију покушала да "ревитализује" медитеранску исхрану на Медитерану, и тиме смањити проблеме гојазности, кардиоваскуларних болести и дијабетеса.

"Традиционална медитеранска дијета потиче из регија где се екстензивно саде маслине и она има дубоку културолошку повезаност с том врстом исхране. Карактерише је конзумирање великих количина поврћа, воћа, орашастих плодова, житарица и маслиновог уља, умерена конзумација рибе и живине, и релативно мала конзумација млечних производа (највише јогурта и сира), и најмање црвеног меса и слаткиша.

Традиционално се једе заједно и после оброка се одмара, што увелико утиче на позитивна здравствена дејства", пише на страницама WХО.

Медитеранско свето тројство су генерацијама били маслина, жито и грожђе. Маслина се на југу Турске, Крита и у Грчкој култивише од Бронзаног доба, скоро три миленијума пре нове ере.

WХО такође наводи и да нова нордијска дијета дели многе особине са медитеранском, осим што се конзумира више северне рибе која је маснија, бобичастог воћа, поврћа, сочива, и ако не маслиновог уља, онда уља репице.

Северњаци се труде да конзумирају локално узгојене прехрамбене производе, па су много организованији када треба да имплементирају закони, да се побољшају навике у исхрани грађана, да се олакша еколошка производња и појача едукација и да, као и некада на Медитерану, култура исхране постане део идентитета.

Југ са овим стварима лоше стоји, и "исхрана дедова" годинама се узимала здраво за готово, све док није постала комодитет искључиво резервисан за туристе.

"Медитеранска исхрана ишчезла је са Медитерана, нарочито за млађе генерације. Ближе су јој деца из Шведске него са југа. Време је да се потрудимо да је вратимо", рекао је представник WХО Џоао Бреда на европском конгресу о гојазности у Бечу.

Напоменуо је да се осим исхране променио и начин живота, јер је просечни грађанин Крита некада калорије трошио ходајући по брдима, радећи у винограду и у пољу. Разлика у исхрани свакако има везе и са платежном моћи, где многи на југу, који нису произвођачи, не могу да приуште храну каква се конзумира на северу, већ се одлучују за јефтиније варијанте обрађене хране, црвено месо, брзу храну и шећер.

Земље са најмање гојазне деце су Таџикистан, Туркменистан и Казахстан, али на њих, каже Бреда, треба обратити пажњу јер се и оне "пребацују" на све више обрађене и "западне" хране, пише Еxпресс.

Француска, Норвешка, Летонија и Данска имају од пет до девет одсто деце која се боре с вишком килограма због лоше исхране и недовољно кретања, Ирска 20 одсто, а у Енглеској је једно од троје деце старости 11 година гојазно.

Б 92
фото:интернет