Анализа: На талону је XXИ вијек - Реал или Барса?

Четири су параметра: трофеји, међусобни дуели, стил игре (утисак) и играчи. . .

Фудбал 29.05.2018 | 23:30 "Свака част Реалу", рече синоћ после кијевског финала Карлес Пујол. "Мадриђани су успели да освоје четири титуле првака Европе у пет година, а Барселона никад јача". И као по команди крећу старе препирке: ко је већи, Барса или Реал? 

Ми у прошли век нећемо залазити, стручњаци и најугледнији медији, па и ФИФА и УЕФА, рекли су своје: Реал - мада би могло о томе да се расправља из различитих углова - али када је у питању овај нови, дакле од 2000. године до данас, дилема и те како постоји. Још после пете Барсине титуле (а четврте у 21. веку, када је престигнут Реал по броју европских круна, рачунајући од новог миленијума), Каталонци су кренули у врло агресивну кампању устоличења свог мезимчета не само на европски, већ на светски пиједестал. Говорило се тако врло често да никада ниједан тим у историји фудбала није играо тако атрактивно, те да је сва та лепота "поткрепљена" и трофејима, а то је свакако идеал. 

Многи медији широм Европе прихватили су изазов. Анекете, анализе, подсећање на разне династије. Реал из педесетих, Бајерн и Ајакс из седамдесетих, Милан с краја и почетком деведесетих... Ако и не би однела победа у "генералном пласману" Барсу су многи почели заиста да сматрају најбољим клубом 21. века, чему је значајно допринела и готово потпуна доминација у Шпанији. Шест последњих сезона: четири титуле Барселона, по једна Реал и Атлетико. Чињенице. 

Али пошто смо после синоћњег меча дефинитивно добили још једну, нову династију европског и светског фудбала (тек трећи пут у историји Лиге и Купа шампиона догодило се да неки тим три или више пута заредом узме највреднији трофеј), поново се распламсавају стари дуели и једно много тешко питање. На талону је, дакле, само 21. век: Реал или Барса? 

Бавићемо се искључиво чињеницама и бројевима, статистиком. И почећемо од домаћих такмичења где Барселона доминира од 2009. Реал се у том дуелу држи захваљујући периоду 2000-2008, када је узео четири Ла лиге. "Помогли" су му у том раздобљу и Валенсија, односно Депортиво, оставивши Каталонце два пута иза себе. Укупно, од 2000. до 2018. Барселона има три титуле првака државе више од највећег ривала - 9:6. У Купу краља разлика је и већа (6:2), док је у Суперкупу 7:5 за Барсу. Када се све то сабере актуелни шампион Шпаније има 22 домаћа трофеја, док је Реал на свега 13 за ових 18 година. 

Е сад, дилема настаје када у причу укључимо евротитуле. Мадриђани су у том сегменту били неприкосновени у 20. веку, а тренутно су и у новом. До доласка Зинедина Зидана на клупу Барселона је имала четири "ушата", наспрам три Реалова. Прошле године у ово време Краљевски клуб претекао је великог ривала и повео са 5:4, а јуче је предност и увећао. Сада је 6:4. Реал је славио и у четири Суперкупа Европе, односно у три финала ФИФА клупског првенства света. Тренутно, Барселона заостаје за Мадридом три европска трофеја, а могла би колико до децембра да буде у минус чак пет, уколико Краљевићи туку Атлетиико у Талину и касније, што је за очекивати, узму и нову светску круну.  

Од свих интернационалних титула Лига шампиона је свакако највреднија. Реал има две више од Барселоне. Барселона, међутим, тај минус побија с три више национална шампионата и предност увећава кроз домаће купове. Тако да их укупно, рачунајући све трофеје од 2000, има шест више: 32:26. 

Али као што је ова математика јасна, тако је јасно да фудбал није математика. Колико домаћих титула вреди једна Лига шампиона немогуће је израчунати. Оно што је сигурно јесте да не постоји клупски трофеј вреднији од "ушатог" и зато се само не просте бројке не можемо ослањати. 

Међусобни дуели. Ту не може много да се спори...

Барселона јесте у предности, али не великој. И од ових бројки важнији би у коначној оцени требало да буде утисак. Барселонисти ће тако памтити Роналдињове - њему је чак и Сантијаго Бернабеу одао признање оним аплаузима пре петнаестак година - или Месијеве бравуре, те углавном спектакуларну игру својих мезимаца. Реаловци су, сасвим сигурно, опијени актуелним тренутком и немилосрдном Зидановом машином, можда помало и заборавили на неке раније тренутке радости. Али оправдано. Јер, актуелна генерација потрудила се да уђе у историју фудбала као један од најбруталнијих тимова икад виђених. Спектакл ређе, прагматизам увек. До бола ривала. То је вероватно најбоље осетио Бајерн у ове последње две године. Можда је чак и више заступника мишљења да су Баварци били бољи у оба двомеча. А ко је прошао даље оба пута? То је величина нове династије Краљевића. И нико никад толико дуго није успевао да се одржава на трону, а да није по свим тачкама и фудбалским нормама најбољи.    

И могао би да буде последњи параметар - играчи. Асови, звезде. Али врло битан параметар. Барса се одувек сматрала великим клубом. Много, много година пре него што ће узети прву европску круну. А то се догодило, да подсетимо, тек 1992?! Била је велика зато што је имала Камп Ноу, зато што је имала милионе навијача, зато што је мењала фудбал, зато што је имала Кубалу, Луиса Суареза (старијег), Кочиша, Цибора, Кројфа, Марадону... Клуб је велики, између осталог, онолико колико је имао великих играча. 

Ту долазимо до новог спорења. Јер Барса и Реал имали су и имају двојицу најбољих фудбалера последњих петнаестак година. Кристијана Роналда и Леа Месија. Њих двојица као предводници. Један на једној, други на другој страни. Па иза њих, у белој опреми (од 2000. на овамо, јелте): Касиљас, Раул, Јеро, Редондо, Седорф, Роберто Карлос, Мекманаман, Зидан, Гути, Фиго, Роналдо (Бразилац), Бекам, Канаваро, Кака, Озил, Ћаби Алонсо, Снајдер, Робен, Ван Нистелрој, Робињо, Овен, Макелеле...па све до данашњих суперзвезда. А на другој страни: Луис Енрике, Ћави, Фиго, Роналдо (Бразилац), Инијеста, Роналдињо, Деко, Пујол, Ето, Ибрахимовић, Анри, Тирам, Рикелме, Овермарс, преко млађих Нејмара, Дани Алвеса, Фабрегса, све до актуелних мајстора. 

И још једном: на талону је 21. век, Реал или Барса?

Извор: моззартспорт