"Некад су циљ били Звезда, Партизан и репрезентација, а сад..."

Прослављени кошаркашки тренер Светислав Пешић каже да је некада био циљ кошаркаша да дођу до Звезде, Партизана, или Цибоне, а данас се све своди на НБА.

Кошарка 28.05.2018 | 20:45 Пешић је у разговору за шпански Мундо Депортиво казао и да је одмах после неког од европских клубова циљ био репрезентација.

Времена су се од осамдесетих и деведесетих променила, па и трендови у игри под обручима. Почев од Влада Дивца, Дражена Петровића и Жарка Паспаља, све је већи број играча који би "преко баре".

"Сваког дана утицај НБА расте. Ми у Европи са својим ФИБА стандардима не морамо да заборавимо да је наша кошарка освојила много тога, да има резултате, традицију, играче и тренере који су поспешили развој кошарке широм света. Као кошаркашка личност, сматрам да имамо много проблема због тог утицаја, који се не огледа само у кошарци. Има позитивних ствари, али и негативних, а ми аутоматски прихватамо оне које нису добре. На пример, променили смо начин на који тренирамо, играмо, сви причају о драфту у јуну када се играју плеј-офови широм Европе. Причамо ко ће бити у првој, ко у другој рунди драфта, али не и о европској кошарци", рекао је Пешић за Мундо Депортиво. 

Трофејни тренер истиче да су и клубови попут Барселоне прелазне станице на путу до најјаче лиге на свету. Барса је својевремено све улоге ставила на Марија Хезоњу, иако се знало да ће млади Хрват у НБА. Пешић је навео и пример Пола Зипсера који је био у Бајерну пре одласка у САД.

НБА је стога по његовом мишљењу прекинула тренд развоја европских играча. 

"Живот се мења и морате се прилагодити, али то је моје мишљење. У моје време је био циљ да играте у Звезди или Партизану и онда у репрезентацији. Кад сам постао тренер, циљеви су били Партизан, Цибона, Југопластика, па онда национални тим и онда Шпанија или Италија. Кукоч, Дивац, Рађа, сви су ишли тим путем. Сабонис, Марчуљонис, Пау Гасол, сви су прво ишли тамо пре него су послали НБА звезде. Сада имамо другачију ситуацију. САД нема играче то је дефинитивно. НЦАА је производила играче за НБА али их сада не производе јер су колеџи принуђени да зарађују новац од спонзора. Све сада на универзитетима зависи од резлтата и тешко је произвести играче", каже Пешић. 

Он верује да у Европи постоји места за бар 24 тима који би могли да се такмиче у Евролиги. Наводи да Жељко Обрадовић и Фенербахче немају проблем с играњем на два фронта јер један тим може да игра ЕЛ, други турско првенство, а слична је ситуација и са Олyјем, Панатинаикосом и Жалгирисом који немају претерано конкурентне домаће лиге. 

"Питање које постављам себи је да ли ћу моћи да производим играче ако немам добру националну лигу која има пара, са добрим системом такмичења и спонзорима. Евролига је важна, као што су и Лига шампиона и Еврокуп, али не смемо да заборавимо основе националним првенстава. Међутим, тешко је причати о будућности када се различите организације не слажу. То је велики проблем. ФИБА и Евролига морају да се сете да носе велику одговорност за будућност кошарке. За сада нисмо у ситуацији у којој бисмо желели да будемо, али шта ја знам, ја сам само тренер", рекао је Пешић.

Извор: Б92