Акцизе и кредити: Биће још горе

Новац од акциза садашња гарнитура власти искористиће за враћање узетих кредита, истакнуто је у емисији "Изазови" БН телевизије. Економски  стручњаци упозоравају да ће сва поскупљења грађане да ударе по џепу, те да ће ситуација бити још гора него што је сад.

Република Српска 25.05.2018 | 22:10 Новац од акциза требао је да покрене изградњу ауто-путева и путева, али се од од тога није ништа десило јер су паре намјењене за инвестиције послужиле да се закрпе рупе од већ узетих кредита. БиХ је у протеклих десет година успјела прикупити скоро осам милијарди КМ на основу постојећих акциза на гориво и средстава за путарине, али се ипак градило уз помоћ кредитних задужења.

“У једној земљи која је лошег финансијског стања, намет је изазвао ланчано поскупљење свих производа, ситуација ће бити још гора
када дође вријеме бербе и на крају ћемо доћи до тога да ће то бити удар на џепове домаћинстава у БиХ и Српској, а да је велико питање ко ће се тим ауто-путевима возити”, каже економиста Зоран Павловић.

На веће цијене потрошачи су одговорили мањом потрошњом па је изгубљена основна намјена.

“Имамо ефекат да се пораст пореских давања  враћа мањом потрошњом и са мање буџета, а то је била основна намјера. Дакле ради се о одлукама које имају доста штетних посљедица и у овом тренутку немамо ни једну  позитивну одлуку”, каже проф. др Миленко Станић, економиста.

Дужничко ропство је све ближе.

“Коначан корак који нас чека је да страни повјериоци узму наша природна богатства, прије свега шуму и  електорпровреду када ће (као у Бугарској) дици цијене струје, сјећи и продавати шуму и на тај начин враћати дугове”,  појашњава Алекса Милојевић, економиста.

Ово је пат позиција, упозоравају економисти, наглашавајући да власт нема концепт за излаз из кризе.

“О том концепту се не размишља. Једина логика којом се воде представници јавне администрације јесте преживљавање од избора до избора како да једна гарнитура власти сачува позицију и стечене привилегије”, истиче Станић.

"Имамо ситуацију гдје се већа вриједност ствара у буџетским институцијама него у индустрији, буџети створе око 800 милиона а индустрија око 7 милиона КМ. Имамо и вишка 70 хиљада радника у јавном сектору, а свега 40 хиљада у индустрији”, каже Милојевић.

“Ми стварамо такву пословну климу која је одбијајућа за инвеститоре, како за домаће тако и за стране. А без тога нема запошљавања и нових радних мјеста”, додаје Павловић.

Републка Српска има велике потенцијале и огромна природна богатства, али нема Владу која ће то да искористи и да претвори у материјално добро, поручили су економисти у емисији "Изазови" БН телевизије, наглашавајући да без озбиљне политике нема напретка.

(БН телевизија)