Србија одскочна даска за Кину?!

Европа досад није била тржиште за кинеску војну индустрију.

Свијет 24.05.2018 | 20:57 Међутим, Србија би могла да постане одскочна даска кинеској војној индустрији, преко које би ова могла да се појави на европском тржишту.

Иако су многи елементи могуц́е војне сарадње са Кином нејасни, због некомпатибилности развојних програма, могуц́ности за сарадњу постоје.

Војна сарадња између Србије и Кине досад није била у фокусу Свеобухватног стратешког партнерства између двије земље, али сада, послије писма кинеског предсједника Си Ђинпинга, она се намец́е као једно од поља у ком је могуц́е продубити сарадњу двеју земаља.

У одговору на писмо српског предсједника, Александра Вучиц́а, Си наводи да је његова земља спремна да са српском страном разговара о продубљивању сарадње и размене у области војне трговине и индустрије.

Сарадња у тој области постаје, наводи Си, важан израз високог нивоа међусобног политичког повјерења и стратешког карактера билатералних односа двију земаља.

Кинеске компаније су претходних година показале интересовање за сарадњу са српском одбрамбеном индустријом, али многи елементи те сарадње остају нејасни, прије свега због некомпатибилности производних програма, сматра војни аналитичар Александар Радиц́.

"Код нас, с разлогом, постоји јако увјерење да Кина жели да дође до технологија, до идеја како би неке ствари требало направити, али и до тржишта, и то је оно што је, можда, најважније. Кина никада досад није закључила уговор о продаји неког сложеног борбеног система земљи из Европе. Њихово традиционално тржиште су азијске земље, подсахарске земље и неке латиноамеричке земље које су прихватале кинеске системе и борбене авионе, али немају преседан уласка на неко ново тржиште као што је наше", каже Радиц́.

Радиц́ подсјец́а на 2010, када је Министарство одбране Србије покренуло процедуру за набавку вишенамјенског борбеног авиона са свјетског тржишта. Тада је и Кина показала интересовање да уђе у конкуренцију са водец́им америчким, руским и европским произвођачима.

Ловац-бомбардер ЈФ-17, односно "Ченду ФЦ-1 Сјаолун", заједнички кинеско-пакистански пројекат, релативно је једноставан и има руски мотор који користе и авиони типа МиГ-29, оцјењује Радиц́.

Та је понуда учињена, додаје он, са јасним разлогом.

"Желе да дођу до прилике да, на било који начин, уђу на потпуно ново тржиште. У том контексту мислим да је потпуно разумљиво зашто би Кина желела да има сарадњу са Србијом и да оствари неку почетну референцу, да створи мостобран на простору Европе када је реч о војној сарадњи на војном плану", закључује Радиц́.

Комбинација високог економског раста и војне модернизације омогуц́ила је Кини да на свјетској сцени постане једна од главних глобалних играча у трговини оружјем и војном опремом.

Пекинг је деценијама имао дефицит у трговини наоружањем - више је увозио него што је извозио. Међутим, од 2013, извоз наоружања из Кине почео је да премашује увоз. Кина је између 2008. и 2017. извезла конвенционалног наоружања у вриједности од 14,4 милијарде долара, што је чини петим највец́им снабдевачем оружја на свијету - послије САД, Русије, Француске и Њемачке.

Извор: Спутњик