Куп: Свето тројство Партизана - прекид, преокрет, пехар!
Куп је Партизанов – преокрет црно-белих за први Ђукићев трофеј! Фудбалери Партизана победили су Младост из Лучана 2:1 (1:1), после преокрета у Сурдулици и освојили Куп Србије. Хет-трик Партизана у Купу! Преокретом у Сурдулици у последњој утакмици сезоне, ова генерација фудбалера Партизана постала је прва која је три пута узастопно тријумфовала у најмасовнијем такмичењу - 15. трофеј за клуб из Хумске, а први у тренерској каријери Мирослава Ђукића!Црно-бели 15. пут у клупској историји тријумфовали у масовнијем такмичењу, савладавши у финалу у Сурдулици врло добру Младост - 2:1.
Фудбал 23.05.2018 | 21:15
Младост је неочекивано повела на стадиону Радника голом ветерана Јанка Тумбасевића у 21. минуту, да би само десет минута касније изједначио Марко Јанковић сјајним голом из слободног ударца.
Партизан је доминирао у наставку меча, да би до победе стигао пола сата пре краја поготком Саше Здјелара, након сјајног проигравања од стране Марка Јетвовића после корнера.
"Свакако успешна сезона, нормално је да има падова и успона. Најдражи ми је због играча, знам колико су се они мучили и колико су жеље имали. Ово је екипа којој не могу ништа да замерим, врхунска сезона је завршена и честитам играчима", рекао је Ђукић после првог трофеја који је освојио у тренерској каријери.
Црно-бели су до трећег узастопног трофеја Купа стигли као најефикаснији тим такмичења са 14 погодака, а пред Младости елиминисали су Ртањ (3:0), Рад (3:0), Јавор (2:0) и Чукарички (2:4, 2:0).
Партизан је и трећи пут ове сезоне савладао Младост у међусобним сусретима, након 3:0 у Хумској, а потом 2:1 у Лучанима средином фебруара у Суперлиги.
Нажалост, меч у Сурдулици је имао ружну, мада очекивану "најаву", две од три супротстављене фракције навијача Партизана потукле су се на ауто-путу у близини Ниша.
Трофеј и медаље за победнике испред ФСС уручили су Ненад Бјековић, Саво Милошевић и Новица Тончев.
Хет-трик црно-белих у Купу Србије!
Преокретом у Сурдулици у последњој утакмици сезоне, ова генерација фудбалера Партизана постала је прва која је три пута узастопно тријумфовала у најмасовнијем такмичењу - 15. трофеј за клуб из Хумске, а први у тренерској каријери Мирослава Ђукића значио је и да ривал неће играти у Европи наредног лета:
Младост - Партизан 1:2 (1:1).
Вођство Лучанаца из 21. минута после лепе акције и петог гола ветерана Јанка Тумбасевића у Куп мечевима ове сезоне потрајало је десет минута, све док Марко Јанковић није "убио паука" у горњем левом углу гола одличног Драгана Росића.
То је био и резутлат првог полувремена, у ком су плави и бели били равноправни у готово свим сегментима игре, али после ког је играо само један тим - не онај тренера Ненада Миловановића! Партизан је у наставку заиграо брже, једноставније, офанзивније, Росић је био солидно запослен у првих 15 минута другог полувремена, али је гол поново примио после прекида.
Високи Марко Јевтовић високо је скочио после корнера и успео акробатским потезом, петом, да проследи лопту на "другу" стативу, одакле Саша Здјелар није могао да не погоди празну мрежу за 1:2 у 61. минуту.
Испоставило се да Миловановићем тим, чак ни са тројицом свежих играча на терену у финишу, није имао снаге ни да се бори за посед лопте, а и кад је она била у ногама играча Младости - деловали су веома конфузно и збуњено.
Баш таква је била и ситуација из 91. минута, када је судећи своју последњу утакмицу у профи каријери арбитар Мајо Вујовић показао други жути, тј. црвени картон Александру Пејовићу зато што је нервозно шутнуо лопту у његовом правцу и погодио га у потколеницу. Пејовић је тако реаговао након што је Новосађанин прекинуо акцију Младости због гомиле ролни испред гола Владимира Стојковића, али и бакљи које су улетеле на терен.
Са десеторицом и голом мањка, Младост је у 95. минуту ипак успела да створи велику шансу, али Лазар Јовановић није успео да задржи лопту у игри и пошаље употребљив пас на петерац након што је одбрана Ђукићевог тима била неопрезна на "бунарење" ривала.
Партизаново свето тројство на слово „п“. Прекид, преокрет, пехар. Налик минулој сезони, кад су често знали да се подигну из нокдауна, устали су Партизанови фудбалери и на концу ове подигли руке у вис, илуструјући радост насталу одбраном бар једног знамења које им је у аманет оставио Марко Николић. До титуле нису могли и(ли) знали, међутим, Куп Србије су сачували, омогућивши Мирославу Ђукићу да први пут у трнерској каријери подигне трофеј. Мање важан, али трофеј. Рачуна се.
У финалу масовнијег такмичења, црно-бели су показали знакове живота који су их красили претходног пролећа и због две минијатуре трећи пут узастопно загрлили пехар купа, што ниједном раније у историји клуб нису урадили. Овај у Сурдулици стигао је после меча у коме је Младост из Лучана поштено презнојила београдски састав, чак је у премијарном финалу оставила врло добар утисак, али је пала на једном од основних фудбалских принципа: брањењу прекида.
Руку на срце, за оно што је у 31. минуту урадио Марко Јанковић одбране нема. Као да је из праћке затегао, црногорски репрезентативац је погодио циљ из слободног ударца оставивши голману ДрагануРосићу најбољи поглед на додир лопте и мреже, док је сат времена касније Данило Пантић извео корнер,Марко Јевтовић „преглавио“ на другу стативу, а тамо још један некадашњи члан Олимпијакоса Саша Здјеларподметнуо ногу за преокрет и потврду да је ове сезоне у Купу Србије највише показао. О томе да ли је на тај начин сезона постала успешна и које ће потезе повући управа може да се полемише, али трећа овосезонска победа над Лучанцима (3:0, 2:1, 2:1) искључила је сваку случајност и ако ништа друго показала да је од тима Ненада Миловановића Парни ваљак бољи.
С тим да ваља напоменути како је популарни Нешко својски намучио папирантог фаворита. „Ловио“ га је на контре, користио очајну дефанзивну поставку Немање Антонова, спуштеног гарда се залетео на бољег од себе и та куражна игра му је средином првог дела донмела заслужену предност, кад је запажени ЛазарЈовановић центрирао, Светозар Марковић лоше интервенисао, а Јанко Тумбасевић главом матирао Владимира Стојковића, за севдах на делу трибина где су били смештени навијачи из Лучана и појачан звук трубе који је у тим тренуцима парао небо изнад вароши на југу државе. Финале је оправдало очекивања у фудбалском смислу, јер су оба тима играла - напред. Партизан без Огњена Ожеговића и Зорана Тошића, али са све бољимЂорђем Ивановићем и константним Данилом Пантићем претио је од старта, Младост у плиткој зони из које је лако истрчавала на поливину браниоца трофеја и захављујући Павловићу, Радивојевићу и Јовановићу у сваком тренутку знала шта хоће. Београђани су имали већи посед лопте, доста удараца са дистанце, док су Лучанци брже долазили пред казнени простор, не и у прилике. А онда су већ другу искористили и ставили црно-беле под притисак који је спласнуо после погодка Марка Јанковића.
Од тог тренутка Ђукићев тим био је конкретнији, смисленији и стрпљивији. Што му се после неколико удараца ван казненог простора исплатило центаршутом ван њега. Пантићево убацивање на асистенцију Јевтовићаискористио је Здјелар, да подигне глас Гробара за који децибел, али и да осим навијачима Партизана донесе радост и Спартаку Ждрепчевој крви, пошто су на овај начин пласман у квалификације за Лигу Европе осигурали и Суботуичани.
Ово је, ипак, време славља Партизана.
ФИНАЛЕ КУПА СРБИЈЕ
ПАРТИЗАН - МЛАДОСТ 2:1 (1:1)
/Јанковић 31, Здјелар 62 - Тумбасевић 21/
Сурдулица
Стадион Радника
Гледалаца: 3.000
Судија: Мајо Вујовић (Нови Сад)
Жути картони: Јевотовић (Партизан), Л. Јовановић, И. Милошевић, Радивојевић, Б. Милошевић, Пешић, Пејовић (Младост)
Црвени картон: Александар Пејовић (Младост) у 90+3. минуту
ПАРТИЗАН (4-4-2): Стојковић - Вулићевић, Н. Р. Милетић, Марковић, Антонов - Јевтовић, Здјелар, Јанковић (од 90+6. Тошић), Пантић - Тавамба, Ивановић (од 79. Ђерлек). Тренер: Мирослав Ђукић.
МЛАДОСТ (4-2-3-1): Росић - Б. Милошевић, Н. Милошевић, Шатара, Пешић - Пејовић, Тумбасевић, Л. Јовановић, Павловић, Димић (од 81. Голубовић) - Радивојевић (од 57. Трифуновић). Тренер: Ненад Миловановић.
Извор: Б92/мондо.рс/моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар