Прича: Жртве тактике и уплаканих 11...

Најбољи тим који неће видети Мундијал само због одлука селектора! Борили би се за полуфинале. . . !

Фудбал 26.05.2018 | 23:15 Увек неко отпадне. Увек много њих. Неки не успеју да у скромним репрезентацијама изборе пласман. Неке укоче повреде. Али овде не говоримо о њима. Овде причамо само о играчима који су били спремни и вољни да путују у Русију, али који свеједно неће видети Светско првенство зато што се нису уклапали у визије селектора.

Не причамо овде ни о Кариму Бенземи, коме француска јавност већински никако да опрости за онај скандал са уцењивањем Матјеа Валбуене. Њега одавно већ нема на репрезентативном нивоу и та је прича завршена.

Међутим, и сада - као и пред сваки други велики турнир - ту је огроман број играча који иза себе има веома добре сезоне, а опет ће Светско првенство пратити преко ТВ екрана. Толико број, да малтене на свакој позицији може да се поведе полемика око тога, да ли би место у идеалном тиму заслужио овај или онај.

Да кренемо редом. Да ли бисте међу стативе ставили Икера Касиљаса или Џоа Харта? Ђулен Лопетеги и Герет Саутгејт - или још раније у клубовима Жозе Мурињо и Пеп Гвардиола - свакако су проценили да је обојицу прегазило време и да сада има млађих и бољих голмана.

На десном беку би се за место борили Барселонин Серђо Роберто и Арсеналов Ектор Бељерин.  На штоперским позицијама Емерик Лапорт уз подршку Давида Луиза. Лево без дилеме Марко Алонсо, нема сумње да је бољи бек од Наћа Монреала кога ће селектор Шпанаца Ђулен Лопетеги водити у Русију.

У везном реду и нападу? Толико накрцано талентом да би и ту отпали добри играче. Раџа Најнголан би био закуцан, он је један од ретких око кога су се сагласили и Фламанци и Валонци, али Роберто Мартинез га једноставно не види у репрезентацији Белгије. У првом тиму “уплаканих 11” вероватно и Сеск Фабрегасупркос не баш идеалној сезони. Ипак је то играч који има 110 наступа у најјачој селекцији у историји Фурије. Али дођође неки млађи - неки Коке, Саул Њигез, Тијаго Алкантара - нема ту места за Сеска.

Марио Геце, јунак финала из 2014. године, по нама не би могао ни у 11, јер има ту и тренутно опаснијих играча. Чисто примера ради, у Русију не путује ни Џек Вилшер, пропао је и Хавијер Пасторе, који зимус није хтео у Интер и Пари Сен Жермена, па сада плаћа цену.

Шта тек рећи за нападаче? Алваро Мората је отишао из Реала у Челси како би имао већу минутажу, сада тек схвата како то није био најмудрији избор. Изгубио је репрезентативни статус, а можда ће и ангажман у Лондону. Ту је и Антони Марсијал, последњих сезона је био стандардан у националном тиму Француске, али ни његова каријера се не развија према очекивањима.

И за крај Мауро Икарди. Стрелац 29 голова у 34 утакмице у Серији А. Није требало да се удвара девојци земљака, ментора и бившег репрезентативца Максија Лопеза. Шта год рекао Хорхе Сампаоли, нису му ту издају никад опростили Лионел Меси и другови Гаучоси.

А ни ту није крај. Јер нисмо поменули ни Кингслија Комана, па будућег Барсиног играча Артура, да не помињемо сад све силне Бразилце од Талиске до Луиза Густава или Луана, па ни Шпанце са Хуанфраном,Хуаном Матом, Педром или Витолом, Французе Адријена Рабиоа, Александра Лаказета, Немце Јулијана Фајгла, Сандра Вагнера…

Графика чисто као пример. А ви комбинујте како год желите. Има да се бира. Неког смо вероватно и заборавили.

Извор: моззартспорт