Стручни угао: Немоћ ЦСКА и шта чека Луку у НБА?

Дан после завршетка Фајнал-фора, са Марином Седлачеком разговарали смо о најјачим утисцима Фајнал-фора. О тријумфу Реала, финалу "новог" Фенера, краху ЦСКА, концепцији Жалгириса и првој звезди турнира - Луки Дончићу.

Кошарка 23.05.2018 | 22:45 Протеклих неколико дана Београд је био дом европске клупске кошарке, у којем је Стари континент добио новог првака - Реал Мадрид.

У разговору за МОНДО уочи Фајнал-фора, тренер и НБА скаут Марин Седлачек најавио је да Мадриђани долазе у Београд у одличном тренутку и то је доказано и на терену, где су "краљевићи" у петак победили ЦСКА, а у недељу и браниоца титуле - Фенербахче.

У осврту на финале и читав турнир у Штарк арени, директор кампа "Кошарка без граница" "лоцирао" је за МОНДО разлоге због којих је шпански тим поново на врху.

"Из неког спортско-кошаркашког инстинкта из претходних година, Реал ми је био благи фаворит. Пре свега зато што Фенербахче није био исти тим од прошле године и промене нису биле адекватне да надоместе одлазак Богдана Богдановића и Екпеа Јуда. Мислим да је пласман Фенербахчеа у финале стога велики успех, јер су им двојица играча отишла у НБА", почео је Седлачек.

"Са друге стране, Реал је током сезоне дошао у специфичну ситуацију са повредама Љуља, Кузмића, Рендолфа, Кампаца, Ајона, Рудија, па и Дончића и успели су да направе добру хемију екипе, јер су сви били задовољни улогама до Фајнал-фора, сви су имали довољно простора да се искажу и нико није био незадовољан минутажом. Шлаг на торту био им је повратак Љуља у њиховој већ великој ротацији".

"Реал је имао много тежи пут до финала, елиминисао је ПАО и победио га у Атини, морао је да у Београду елиминише ЦСКА, који је био први у лигашком делу, а потом и да дође у финале којем је Фенербахче био фаворит према пројекцијама оних којима су наши кошаркаши били ближи. Мислим да су и у Фенербахчеу били свесни да Реал није исти тим као прошле године - и због атмосфере и зато што им нико не фали, чак су се и појачали".

Упитан за ток и исход финалне утакмице, Седлачек је истакао неколико "преломних" фактора.

"Нисам могао да предвидим неке ствари, да ће Јан Весели за два минута направити два фаула, да ће направити на крају неспортску, а био сам сигуран да Боби Диксон не може да понови своју партију из меча против Жалгириса, јер је ипак са друге стране био Реал. Фенер је за победу морао да 'задржи' Реал током целог меча на учинку из друге четвртине (17 поена), што је тешко".

"Реал је 'отворио' ту деоницу шутем за три 4/5 и иако нису тројке решавале, тај фактор и самопоуздање у одбрани дао им је предност. Уз то, имали су и невиђену предност у скоку у нападу, где је одсуством Веселог, Фенербахче под кошем остао без играча који би правио 'вишак' и стварао шансе за други или трећи напад. То се јако ретко дешавало, док је Таварес на другој страни деловао као 'страшило'. Делује да је нађена права мера у његовој игри, добио је самопоуздање, а подсетимо да је дошао у клуб богом дан, да им помогне у свим променама које су имали. Истовремено, Фенер није могао да 'извуче' више од Мелија на позицији 'пет', који је одиграо можда и меч каријере, али су подбацили они од којих се очекивало да дају поене".

Посебно је истакао још двојицу играча Мадриђана.

"Мислим да је и против ЦСКА и синоћ 'из сенке' искочио Треј Томпкинс. На страну партијаФабијана Козера, који такође за многе непланирано иступио. Одавно нисам видео такво самопоуздање неког француског играча у финалима".

Наравно, у разговору о тријумфу Реала неизбежно је посебну пажњу посветити Луки Дончићу, који одлази из Београда са титулом првака Европе и четири индивидуална признања - "Рисинг стар" Евролиге, члан идеалне петорке, МВП Фајнал-фора и МВП сезоне Евролиге.

"Дончић и НБА? За почетак - ко ће га одабрати..."
 
Уз констатацију да је квалитет вундеркинда из Љубљане неспоран, Седлачек је нашао и замерку игри младог Словенца у финалу.

"Са тренерског угла нисам био задовољан Дончићевом завршницом у финалу. Мислим да је у последњој четвртини испољио неке дечије болести, јер има 19 година и ово му је прво финале. На томе ће морати много да ради и није показао у тешким тренуцима максимални ниво адаптације за некога ко је изванредан таленат. Не знам да ли би био МВП да је Фенер добио, али имајући у виду целокупну сезону потврдио је зрелост и квалитет који поседује. И управо зато нисам био задовољан. Јесте да се дешава да трпи 'батине', то му се догађало и раније у Евролиги, као и против Звезде, и јесте да све то треба издржати и сачувати се за игру на обе стране терена, али мислим да он мора да ради на једној ствари - на унапређењу пас игре. Не на асистенцијама, него на пас игри. У неком систему у НБА он неће имати толико простора да из пет-шест дриблинга креира ситуацију и да шутира".

Скаута Филаделфије питали смо и оно што интересује многе - колико Дончић може у НБА лиги сада, а колико у будућности?

"Много тога ће зависити од тога ко ће га драфтовати. Очекујем, као и букмејкери, да ће бити у прва три одабрана играча, а остало зависи од екипе и конференције. Имамо поларизацију источне и западне конференције, а ниво његове адаптације зависиће, на пример, и од тога на којој страни ће играти, јер се зна да екипе на Западу играју брже него оне на Истоку. Такође, знамо и да на драфту прве бирају две екипе које су у фази изградње нових тимова (Финикс и Сакраменто), као што знамо и да је трећепласирана (Атланта) у тоталном формирању новог тима. У складу с тим, његова улога ће морати да се модификује због правила, начина игре, а и због тога што ће они хтети да га максимално искористе, где год да оде. Он је играч који ће моментално моћи да пружи допринос и то је тренутно његов највећи квалитет у односу на колеџ играче".

"Требало би сачекати да видимо где ће завршити, колико ће га прихватити, не дај боже да се догоди повреда или да буде лимитиран минутажом... Сигурно да ће ово лето за њега бити важно, да би адаптирао тело, своје брзинске способности, игру лицем, игру леђима... Има ту још елемената, осим његовог квалитета и стабилности, коју је показао и доказао".

"ЦСКА и професионалци по примањима"
 
Непосредно пре почетка финала, ЦСКА је као првопласирани из лигашког дела доживео потпуни крах у Арени и изгубио у утакмици за треће место против Жалгириса. У једном моменту било је и више од 20 разлике у корист Литванаца, али су "армејци" доприносом резервиста успели да се врате и да "закувају" завршницу.

"Као што сам и рекао у најави Фајнал-фора, ЦСКА је екипа састављена доведеним професионалцима, који нису 'сурови' професионалци, јер показују немоћ. Моменат у којем је Хајнс ударио Мицића догодила се кулминација немоћи руског тима. На страну њихових седам и по минута без коша из игре у трећој четвртини. Хемија у тој екипи апсолутно не постоји, а изгубљена је нит и организација оног тренутка када је отишао Милош Теодосић и његов 'бацкуп'Арон Џексон. Јесте им фалио Вестерман и имали су повређене, али је њихов однос показао да су појединци у тој екипи професионалци по примањима, а не по односу и то се показало у четвртој четвртини, када је Итудис, случајно или намерно, убацио на терен тројицу руских играча, Кулагина, Фридзона и Антонова и они су направили преокрет и дошли у ситуацију да утакмица буде неизвесна".

Седлачек каже да је Жалгирисов пад делимично наступио и као последица катастрофалне игре ЦСКА у трећој четвртини. Просто, и "Литванци" су остали изненађени оним што су видели.

"Жалгирис је сигурно слабија екипа од ЦСКА и да је велику разлику направио на полувремену питање је да ли би добио утакмицу. ЦСКА је касно кренуо и није имао времена, а Жалгирис је вероватно био изненађен великом разликом, без обзира на то што је то био меч за треће место.Обично је ЦСКА добијао те утакмице, а сад се све срушило од полуфинала. Да ли је то коб или шта, али им није први пут. Очигледно да при довођењу појединаца није све ствар новца, већ и људског фактора, а тај фактор је пресудан у оваквим турнирима. Показало се да је и тријумфовао тим који је све то укомпоновао".

Коментаришући успех екипе Шарунаса Јасикевичијуса и сезону за памћење, Седлачек истиче опредељеност Жалгириса да користи што више литванских играча.

"Имали смо на Ф4 Жагирис као тим са домаћим играчима, док су остали били конгломерат најбољих кошаркаша из европских земаља и Американаца. И то може да буде тема за размишљање - како направити шампионску екипу, а да имаш бар половину играча из своје земље, јер ове екипе не представљају своју земљу и то значи да репрезентативна кошарка из тих успеха не 'црпи' узданице за будућност. Да се не враћам на Турке, на Русе, али генерално нема перспективних играча".

"Француз је био МВП финала, иако нема француских екипа у Евролиги и то такође говори о недостатку поверења у млађе играче, односно мањкавости у стварању шанси будућим играчима да добију простор. Шпанци имају домаће играче, трио Љуљ - Фернандез - Рејес, али то су играчи који заједно имају више од 100 година. Реал има Јусту, Радончића и можда и потенцијални квалитет у њима, али притисак резутлата је одвукао фокус са развијања домаћих играча. Сви ми знамо Хигинса, Де Колоа, Вонамејкера, Вестермана, сада смо добили и нека 'нова' имена, али нема много изненађења", закључио је анализу Седлачек, у разговору за МОНДО.

Извор: мондо.рс