Јокан: Кад је Тери из ћелије стигао на утакмицу...!

Менаџер Фулама Славиша Јокановић и легенда Челсија Џон Терија били су саиграчи, а у суботу 26. маја биће ривали, у утакмици сезоне. Српски стручњак памти и њега, али и како је уз псовку схватио како би требало да игра у Енглеској.

Фудбал 21.05.2018 | 15:00 Славиша Јокановић и његов Фулам у миру се припремају за меч године на Вемблију.

На чувеном енглеском стадиону, екипа српског стручњака играће у суботу 26. маја против Астон Виле за пласман у Премијер лигу. Није потребно наглашавати значај те утакмице, као и вредност победе, која се изражава у десетинама милиона фунти.

У најави утакмице, енглеским новинарима посебно је привукла пажњу чињеница да су Славиша Јокановић (49) и штопер Виле Џон Тери (37) били саиграчи у Челсију, у којем је Јокан носио "десетку" док је Тери постајао стуб одбране и легенда клуба.

Саиграчи су били од 2000. до 2002. године.

"Први пут када сам га видео пришао сам Марију Станићу и питао сам га: 'Ко је тај старац? Марио се окренуо ка мени и рекао ми: 'Не, он је клинац, има само 19 година и веома је добар", памти Јокановић и данас.

"Џон се тада тек вратио у Челси са позајмице Нотингем Форесту. Да се не лажемо, не изгледа много другачије ни данас, јер је имао лице одраслог човека", додао је менаџер Фулама.

Некадашњи репрезентативац наше земље каже да је од почетка било јасно да је Тери нешто посебно.

"Челси је имао шампионе света, Франка Лебефа и Марсела Десаија, али у року од две године овај момак је био изгласан за најбољег играча Премијер лиге. Био је млад, али је знао да вас шутне. Имао је те уличне, 'прљаве' трикове, мада је знао да игра", каже Јокановић.

Са друге стране, већ тада се "видело" да ће Тери имати веће проблеме ван терена него на њему и то је убрзо било и доказано. Јокан посебно памти једну не баш пријатну анегдоту.

"Сви су знали да ће бити добар играчи, али некад је 'призивао' проблеме и доспевао тако у новине. Памтим кад је био ухапшен пред меч против Норича, па је право из ћелије дошао да игра. Рекао сам му 'Џоне, ако хоћеш ићи ћу на пиво с тобом, јер нико не зна ко сам ја, али ће сазнати када нас усликају заједно".

Тери је сада легенда енглеског и европског фудбала и великом утакмицом ће завршити своју прву професионалну сезону ван Челсија. Јокановић истиче као позитиван пример то што ће дугогодишњи капитен Челсија бити потпуно сталожен и спреман за борбу.

"Ко зна шта ће моји момци да осете када буду истрчали на Вембли, док ће за Џона то бити само једна у низу утакмица. Биће потпуно миран".

Истовремено, ни Јокановић сигурно неће бити превише узбуђен и то не само због велике играчке каријере, већ и због тога што је пре три године већ увео једну екипу (Вотфорд) у Премијер лигу. И као фудбалер и као менаџер има велико искуство у Енглеској, мада и даље живо памти 2002. годину, када се тек доселио у Лондон и обукао дрес Челсија.

"Када сам дошао у Вотфорд људи нису знали да ми изговоре име. Имао сам времена да чујем енглески изговор", признао је Јокановић пре него што се сетио играчког почетка на Острву.

"Када сам први пут играо за Челси против Ливерпула, тек сам био дошао у Енглеску, после осам година у Шпанији. Хтео сам да играм фудбал на два додира, али нисам могао да нађем саиграча пред собом, па сам вратио лопту иза. Публици се то није свидело", каже Јокановић.

"Реј Вилкинс, фантастичан човек и тренер са великим искуством, рекао ми је 'Славиша, знам шта покушаваш да урадиш, али ако не можеш да идеш напред, онда немој да играш са два додира. Немој ни једним. Играј са пола додира. Шутни лопту напред и не компликуј себи живот. На крају сам само рекао 'од**бите' и испуцао је ка нападу. То је било моје прво искуство у Енглеској. Било је све много брже и нисам био задовољан, нити сам играо како сам желео да играм, али су ми ноге биле потпуно 'мртве' после утакмице. Просто, потребно вам је време да се навикнете и није једноставно људима ван Енглеске да се адаптирају".

Јокановић је енглеским новинарима поменуо и да је одрастао у Новом Саду, где је играо на улици по осам сати. Његов отац, инструктор вожње, није био одушевљен идејом да му син буде фудбалер, па се Јокан касније играчки развио и није озбиљно схватао фудбал док није напунио 14 година. Чак му је драже било да игра у свом крају него у званичним утакмицама.

Данас је потпуно фокусиран на најпопуларнији спорт, али и на своју породицу - супругу, ћерке Сташу, Сару и на сина Марка. Они живе у Мадриду, где му се деца школују, мада ће сви следеће суботе доћи у Енглеску да подрже оца у мечу сезоне.

"Биће то сјајан доживљај. Велика је ствар бити део прве Фуламове екипе која је после 43 године дошла на Вембли. Међутим, нисмо урадили посао до краја. Победа против Дерби Каунтија (у полуфиналу плеј-офа) неће значити ништа ако не победимо и против Виле. Није довољно бити тамо и рећи да је Вембли лепо место. Идемо тамо да победимо. Никад се не предајем и никад не одустајем. Близу смо прилике и наша амбиција мора бити да је искористимо".

"Да ме глуми Де Ниро"

Јокановић говори три језика, омиљени бендови су му 'Тхе Цуре' и 'Тхе Цулт', а омиљени филм му је 'Било једном у Америци'.

"Да, Роберт Де Ниро би ме глумио у филму о мени", каже Јокан.

Извор: мондо.рс