Интервју - Крстић: Како сам се спремао за Фајнал фор?

Један од најбољих европских центара 21. века присетио се година "високог притиска" проведених у ЦСКА и покушао да објасни зашто је тако моћан клуб освојио сразмерно мало титула.

Фудбал 18.05.2018 | 13:30 Пре него што је због повреде колена окончао каријеру раније него што је требало, Ненад Крстић (34) је наступио на три Фајнал фора Евролиге.

Било је то од 2012. до 2014. са екипом ЦСКА, која је сваки пут претендовала на титулу, а 2012. чак била изразити фаворит, али у самој завршници такмичења ниједном није била на висини задатка.

У Истанбулу 2012. године, "армејци" су поражени у финалу од Олимпијакоса, упркос вођству од 53:34 у 28. минуту.

На наредна два Фајнал фора су губили већ у полуфиналу, од Олимпијакоса и Макабија, с тим да је пораз од Макабија у Милану 2014. био велико изненађење.

"Знам да мислите да смо гомила 'чоукера'", изјавио је Еторе Месина пре те утакмице, употребивши амерички израз за играча, или тим, који се уплаши победе и испусти већ добијено.

Испоставило се да је баш тако како је тадашњи тренер ЦСКА рекао, иако су скоро сви ти играчи имали успеха у другим клубовима, па чак и у ЦСКА, али у неким другим временима.

Са Крстићем смо пред Фајнал фор у Београду причали о фамозним киксевима Московљана, али и о тимској и индивидуалној психофизичкој припреми за вероватно најспецифичније такмичење у кошарци.

"Кад играш у клубу где је сваке године циљ освајање Евролиге, онда је то врхунац сезоне, иако се сезона тиме не завршава. После тога имаш да се бориш за титулу ВТБ, али о томе нико не размишља", прича Крстић.

"Играјући за ЦСКА, ти месец дана пре Фајнал фора немаш неку битнију утакмицу. Покушавали су да држе тензију и тако што су плеј-оф ВТБ померили да буде пре Фајнал фора, међутим, опет су сви мислили само на Фајнал фор".

Некадашњи капитен српске репрезентације каже да су тренинзи на којима се припремала тактика за Фајнал фор, код Месине једном почели три недеље пре турнира.

"Као играч, ти се потпуно окрећеш Фајнал фору отприлике седам дана раније, пре тога ти је то негде у подсвести. Тензија је огромна. Прича се само о томе, онда 7-10 дана пре турнира људи почињу да те зову због улазница и тиме ти још више набијају притисак, који се акумулира и акумулира. Битно је да то каналишеш, колико можеш".

Таман када играч успе да пронађе равнотежу из које је био избачен, следи долазак у град где се одржава Фајнал фор.

"Тамо су присутни сви људи из кошарке, почевши од менаџера, председника других клубова, неки играчи су већ у преговорима за следећу сезону, ако им истиче уговор. Када се то све искомбинује, јако је тешко усредсредити се на утакмицу. Још ако си изабран у најбољу петорку, или си добио неку награду, или те Евролига позове да учествујеш у промотивним догађајима, то ти додатно узима и физичку и психичку енергију. Тако да ти врло тешко можеш да се максимално спремиш за Фајнал фор и да будеш на 100 одсто. Ретки су играчи који то могу и они су ти који праве разлику на таквим утакмицама",подвукао је Крстић.

У Истанбулу 2012. десио му се и пех са повредом, који је утицао да финале не одигра на свом нивоу.

"У полуфиналу против Панатинаикоса ми је пукао делтоидни лигамент, који се налази у пределу скочног зглоба. Ја сам то некако заташкао, сећам се да сам исекао патику на том месту да бих могао да играм, а додатни проблем је било проглашење најбољих петорки и МВП-ја, вече пре финала. Морао сам ту да се појавим и нога ми је још више отекла, па сам на дан утакмице примио три блокаде. И изгубили смо у последњој секунди...".

Он каже да је у периоду пред Ф4 веома важна и улога кондиционог тренера.

"Опет причам из угла ЦСКА, где смо у периоду пред Фајнал фор 2012. чак имали двонедељну паузу. Шта онда да радиш са екипом? Како да их освежиш, а да не испусте такмичарску форму и да буду на врхунцу та два дана када се игра Фајнал фор? При чему то није један играч, него њих 12. То је јако тешко".

Занимљиво је и како су изгледали састанци пред Фајнал фор, како се понашао Јонас Казлаускас 2012, а како Месина 2013. и 2014.

"Казлаускас не улази много у детаље, али је добар тренер. Знао је кога има у екипи, на челу са Кириленком и он је то водио једноставно и просто. Таква је била и припрема. Ми смо се спремали као за обичну евролигашку утакмицу са Панатинаикосом, ништа више, ништа мање. Можда је убацио пар минијатура".

Код Италијана је било другачије и много детаљније, прича Ненад Крстић.

"Његове прве, па и друге сезоне, почели смо да се спремамо врло рано. Поготово је друге године нон-стоп убацивао причу о прошлој години. Када год смо у некој утакмици губили или грешили, говорио је: 'Хоћете то да се опет деси? Хоћете то да се деси на Фајнал фору?' Нон-стоп је то причао, а мислим да је то била грешка. Ми смо у Милану против Макабија водили целу утакмицу, било је и 15 разлике, а изгубили смо. Можда и због психолошке припреме".

У ЦСКА се, сходно огромним улагањима и максималним амбицијама, притисак емитује на свим нивоима.

"Месина је, под притиском челника клуба, мислио да нам константно одржава у глави неки мотив, што је и нормално, јер су људи уложили велики новац. Ми, играчи, такође смо имали огромну жељу да освојимо... али показало се да је то било контрапродуктивно. Да смо тада ушли у финале, мислим да бисмо освојили Евролигу, јер нама је био проблем да прођемо ту прву утакмицу. Сећате се да смо годину раније у Лондону катастрофално одиграли полуфинале против Олимпијакоса. Да смо отишли корак даље, мислим да не би имали шта да изгубимо и да бисмо са Реалом играли лакше и растерећеније".

Враћамо се на Истанбул 2012, када је почела серија разочарања. У тадашњој Топ 16 фази, ЦСКА је победио Олимпијакос и у Пиреју и у Москви, и то са више од 30 поена разлике.

"Били смо апсолутно спремни и пуни самопоуздања. И ја и сви заједно. До Фајнал фора смо имали укупно четири пораза у сезони. Били смо добра екипа, али као да је морало да се заврши лоше".

На клупи Олимпијакоса тада је био Душан Ивковић, а помагао му је Александар Кесар. Годину раније су са далеко скупљим саставом испали од Монтепаскија у четвртфиналу (1:3), након победе од чак 89:41 у првој утакмици.

"Сећам се да ми је Кесар у једном разговору у Истанбулу рекао: 'Ми дошли да освојимо'. Он се смејао, али познавајући Дуду, он је веровао да могу то да ураде. Јер он никада не иде у то са ставом 'Е, дошао сам овде и то је то'. При 20 разлике за нас у трећој четвртини, не верујем да је мислио да ће преокренути, али он је ту утакмицу спремао тако да је добије".

Тзв. моментум је у том финалу почео да прелази на страну Грка, када су до краја треће деонице смањили са 53:34 на 53:40. ЦСКА је у последњих 12 минута убацио само осам поена, а примио је 28. На полувремену је било 34:20.

"Кад ти крене, кад екипа почне да игра добро, психолошка баријера нестаје. Ти више ниси на Фајнал фору, него си свој на своме. Ми смо као екипа имали тешке тренутке на тим турнирима, јер нисмо успевали то да пробијемо. Верујем да је тако, јер сам играо неке друге битне утакмице и знам како је кад осетиш да самопоуздање расте. То може да се деси у минут, два, пет, у једној четвртини. Једноставно, улазиш у зону и већ видиш себе са трофејом. А, може да буде и обрнуто, да ти не иде и да падаш све ниже".

ЦСКА са три титуле на 16 Фајнал форова има један од лошијих процената успешности у периоду 1988-2017.

"То све говори... Само три од 16. Таква екипа, са таквим буџетом. Не можеш ту никога да кривиш, само систем такмичења. Једноставно, није лако освојити Евролигу. Тео (Милош Теодосић) је био малтене на 10 Фајнал форова, освојио је једну титулу и то тако што је Хријапа дао онај кош 'из одбојке' против Фенербахчеа. Не може увек ни срећа да ти окрене леђа", каже Крстић и надовезује се:

"Да смо те три сезоне играли финале као плеј-оф серију, верујем да би освојили ако не три, онда бар две титуле. Нас је било тешко победити три пута. Оне прве сезоне против Олимпијакоса, чак и да су они имали домаћи терен, сумњам да би нас добили".

На супротној страни спектра од ЦСКА је Панатинаикос, са шест титула из 11 учешћа.

Крстић је у каријери врло мало сарађивао са Жељком Обрадовићем, али јесте са Дудом Ивковићем и мисли да су то сличне тренерске филозофије.

"Са Дудом нисам био на Фајнал фору, али сам у Ефесу играо четвртфинале са Реалом. Он је то јако лепо припремао, психолошки нас растеретио... Мислим да је кључ у растерећивању играча и да не буде превише приче о Фајнал фору. Причамо колико треба - не о финалу и титули, само о првом противнику, његовој игри и тактици. Оде се можда на неку тимску вечеру, али у неким тренуцима и да се вештачки направи тензија, ако треба. Било је ситуација кад нас је Дуда екипно избацивао са тренинга, чак и пред саму утакмицу. Сваки велики тренер има неки свој систем и механизме. Вероватно и Жељко, чим има девет титула и тако велики проценат успешности".

КИРИЛЕНКО СА КЊИГОМ У СВЛАЧИОНИЦУ

На питање да ли је неки од саиграча у ЦСКА имао атипично понашање у тренуцима велике тензије, Крстић се сетио Андреја Кириленка.

"Он пре утакмице седи у свлачионици и чита књигу, као да је у парку. Он је био класа изнад, човек за кога мислим да није осећао притисак... По мени, током Фајнал фора је најбоље да седиш у соби и гледаш филм, јер и ако изађеш да прошеташ око хотела, срешћеш некога, причаћете 10 минута и већ то није то. Али, све је индивидуално".

Извор: мондо.рс