НАЈ, НАЈ, НАЈ: Рекорд(ер)и Ф4 и Евролиге!

Ко су најтрофејнији играчи и тренери у историји Евролиге и Купа шампиона? Ко је најчешће учествовао на Фајнал фор турнирима? Ко је "краљ стрелаца" у мечевима за трофеј?

Кошарка 17.05.2018 | 23:50 Најјаче европско клупско такмичење кроз историју је више пута мењало формат, али сигурно најважнија промена спроведена је у сезони 1987/88, када је шампион први пут одлучен на Фајнал фору.

Турнир је одржан у белгијском Генту (Гану), учествовао је и Партизан, а титулу је освојио Милано.

Врло брзо, већ у наредна три циклуса, када је феноменалан низ тријумфа остварила сплитска Југопластика/Поп 84, постало је јасно да је Фајнал фор специфичан и крајње непредвидљив, али баш зато максимално атрактиван и ефектан начин да се заврши сезона.

Као такав је опстао и од 1992, када је Куп шампиона трансформисан у Евролигу, а такође и у модерној ери, у којој је организацију такмичења преузео прво УЛЕБ, а касније је она прешла у руке самих клубова деоничара "Еуролеагуе Баскетбалл".

Ево који клубови и појединци су током 60 година постојања Купа шампиона и Евролиге успели да постану део историје, са посебним освртом на "Фајнал фор еру", од 1988. до данас.

Тридесет прво издање почиње у петак у Београду!

ТИТУЛЕ (УЧЕШЋА) НА Ф4

Панатинаикос 6 (11), Макаби 4 (12), Сплит 3 (3), Олимпијакос 3 (10), ЦСКА 3 (16), Реал 2 (8), Барселона 2 (14), Жалгирис 1 (1), Милано 1 (2), Хувентуд 1 (2), Лимож 1 (3), Виртус 1 (3), Фенербахче 1 (3), Партизан 1 (4).

Највише учешћа без титуле: Басконија 5, Бенетон 4, Монтепаски 4, Арис 3.

ТИТУЛЕ УКУПНО

9 - Реал Мадрид (1964, 1965, 1967, 1968, 1974, 1978, 1980, 1995, 2015)

7 - ЦСКА Москва (1961, 1963, 1969, 1971, 2006, 2008, 2016)

6 - Панатинаикос (1996, 2000, 2002, 2007, 2009, 2011), Макаби (1977, 1981, 2001*, 2004, 2005, 2015)

5 - Варезе (1970, 1972, 1973, 1975, 1976)

3 - Олимпијакос (1997, 2012, 2013), Рига (1958, 1959, 1960), Сплит (1989, 1990, 1991), Олимпија Милано (1966, 1987, 1988)

2 - Барселона (2003, 2010), Виртус Болоња (1998, 2001*), Канту (1982, 1983), Цибона(1985, 1986)

1 - Фенербахче (2017), Жалгирис (1999), Хувентуд (1994), Лимож (1993), ПАРТИЗАН (1992), Виртус Рома (1984), Босна Сарајево (1979), Динамо Тбилиси (1962)

* У сезони 2000/01 паралелно се играло за титулу у организацији ФИБА и УЛЕБ, па је Европа те сезоне имала два шампиона.

УЧЕШЋА НА Ф4 ПО ЗЕМЉАМА

33 - Шпанија (Барселона 14, Реал Мадрид 9, Басконија 6*, Хувентуд 2, Естудијантес 1, Уникаха 1)

26 - Грчка (Панатинаикос 11*, Олимпијакос 9, Арис 3, АЕК 2*, ПАОК 1)

18 - Италија (Монтепаски 4, Бенетон 4, Виртус 4*, Фортитудо Болоња 3*, Милано 2, Скаволини 1), Русија (ЦСКА 17*, Локомотива Кубањ 1)

12 - Израел (Макаби 12*)

6 - Турска (Фенербахче 4, Ефес 2*)

4 - Француска (Лимож 3, Асвел 1), СРБИЈА (Партизан 4)

3 - Хрватска (Сплит 3)

2 - Литванија (Жалгирис)

1 - Словенија (Олимпија Љубљана)

* Полуфиналисти ФИБА Супролиге (играо се Ф4) и УЛЕБ Евролиге (играо се плеј-оф) у сезони 2000/01.

НАЈТРОФЕЈНИЈИ ИГРАЧИ УКУПНО

7 - Дино Менегин (1970, 1972, 1973, 1975, 1976 Варезе; 1987, 1988 Милано)

5 - Клифорд Лујк (1964, 1965, 1967, 1968, 1974 Реал), Алдо Осола (1970, 1972, 1973, 1975, 1976 Варезе), Фрагискос Алвертис (1996, 2000, 2002, 2007, 2009 Панатинаикос)

4 - Вејн Брабендер (1968, 1974, 1978, 1980 Реал), Кристобал Родригез (1967, 1968, 1974, 1978 Реал), Емилијано Родригез (1964, 1965, 1967, 1968 Реал), Лоло Саинз (1964, 1965, 1967, 1968 Реал), Карлос Севиљано (1964, 1965, 1967, 1968 Реал), Марино Заната (1972, 1973, 1975, 1976 Варесе), Шарунас Јасикевичијус (2003 Барцелона; 2004, 2005 Макаби; 2009 Панатхинаикос)

ИГРАЧИ СА НАЈВИШЕ УЧЕШЋА

12 - Виктор Хријапа (2003, 2004, 2008, 2009, 2010, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018 ЦСКА)

9 - Тео Папалукас (2003, 2004, 2005, 2006, 2006, 2008, 2013 ЦСКА; 2009, 2010 Олимпијакос)

8 - Џеј Ар Холден (2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010 ЦСКА), Хуан Карлос Наваро (2000, 2003, 2006, 2009, 2010, 2012, 2013, 2014 Барселона), Милош Теодосић (2009, 2010 Олимпијакос; 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017 ЦСКА), Андреј Воронцевич (2010, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018 ЦСКА), Фрагискос Алвертис (1994, 1995, 1996, 2000, 2001*, 2002, 2005, 2007 Панатинаикос), Дерик Шарп (2000, 2001*, 2002, 2004, 2005, 2006, 2008, 2011 Макаби), Матјаж Смодиш (2001*, 2002 Виртус; 2004 Фортитудо; 2006, 2007, 2008, 2009, 2010 ЦСКА)

7 - Алексеј Саврашенко (1997, 1999 Олимпијакос; 2003, 2004, 2005, 2006, 2007 ЦСКА), Кајл Хајнс (2012, 2013 Олимпијакос; 2014, 205, 2016, 2017, 2018 ЦСКА), Тал Бурштајн (2001*, 2002, 2004, 2005, 2006, 2008, 2011 Макаби), Дејвид Андерсен (2001*, 2002 Виртус; 2004 Монтепаски; 2005, 2007, 2008, 2009 ЦСКА)

НАЈБОЉИ СТРЕЛЦИ У ФИНАЛИМА

45 - Жарко Варајић (Босна - Варезе 96:93, 1979)

37 - Владимир Андрејев (ЦСКА - Реал 103:99 после два продужетка, 1969)

36 - Дражен Петровић (Цибона - Реал 87:78, 1985), Сергеј Бјелов (ЦСКА - Варезе 66:71, 1973) 

34 - Стиве Чабин (Милано - Реал 83:91, 1967)

31 - Ерл Вилијамс (Макаби - Реал 75:89, 1980), Хуан Антонио Сан Епифанио (Барселона - Рома 73:79, 1984), Емилијано Родригез (Спартак Брно - Реал 110:99, прва од две утакмице, 1964)

30 - Мирза Делибашић (Босна - Варезе 96:93, 1979), Франтишек Конвичка (Спартак Брно - Реал 110:99, 1964), Вејн Хајтауер (Реал - Динамо Тбилиси 83:90, 1962)

НАЈТРОФЕЈНИЈИ ТРЕНЕРИ УКУПНО

9 - Жељко Обрадовић (1992 Партизан; 1994 Хувентуд; 1995 Реал; 2000, 2002, 2007, 2009, 2011 Панатинаикос; 2017 Фенербахче)

4 - Педро Ферандиз (1965, 1967, 1968, 1974 Реал), Александар Гомељски (1958, 1959, 1960 Рига; 1971 ЦСКА), Божидар Маљковић (1989, 1990 Сплит; 1993 Лимож; 1996 Панатинаикос), Еторе Месина (1998, 2001 Виртус; 2006, 2008 ЦСКА)

3 - Александар Николић (1970, 1972, 1973 Варезе), Пини Гершон (2001*, 2004, 2005 Макаби)

2 - Јевгениј Алексејев (1961, 1963 ЦСКА), Валерио Бјанкини (1982 Канту; 1984 Рома), Сандро Гамба (1975, 1976 Варезе), Жељко Павличевић (1986 Цибона; 1991 Сплит), Лоло Саинз (1978, 1980 Реал), Душан Ивковић (1997, 2012 Олимпијакос)

ТРЕНЕРИ СА НАЈВИШЕ УЧЕШЋА

17 - Жељко Обрадовић (1992 Партизан; 1994 Хувентуд; 1995, 1996 Реал; 1998 Бенетон; 2000, 2001*, 2002, 2005, 2007, 2009, 2011, 2012 Панатинаикос; 2015, 2016, 2017, 2018 Фенербахче)

11 - Еторе Месина (1998, 1999, 2001*, 2002 Виртус; 2003 Бенетон; 2006, 2007, 2008, 2009, 2013, 2014 ЦСКА)

8 - Душан Ивковић (1993 ПАОК; 1997, 1999 Олимпијакос; 2001* АЕК, 2003, 2004, 2005 ЦСКА; 2012 Олимпијакос)

7 - Божидар Маљковић (1989, 1990 Сплит; 1991 Барселона; 1993, 1995 Лимож; 1996 Панатинаикос; 2007 Басконија)

6 - Јанис Јоанидис (1988, 1989, 1990 Арис, 1994, 1995 Олимпијакос, 1998 АЕК), Аито Гарсија Ренесес (1989, 1990, 1994, 1996, 1997, 2000 Барселона)

5 - Ћави Пасквал (2009, 2010, 2012, 2013, 2014 Барселона), Пабло Ласо (2012, 2013, 2014, 2017, 2018 Реал), Пини Гершон (2000, 2001*, 2004, 2005, 2006 Макаби)

Извор: мондо.рс