Софија: Самит ЕУ - Западни Балкан

Самит Европске уније и Западног Балкана, који за циљ има потврђивање посвећености ЕУ према Западном Балкану, али и да се укаже на потребу много ближе сарадње самих земаља Балкана, као и развој њихових добросусједских односа, почео је данас у Софији.

Свијет 17.05.2018 | 11:00 Лидери земаља чланица Европске уније (ЕУ) састају се са колегама са Западног Балкана први пут након 15 година, да би још једном потврдили европску перспективу тог региона.

Последњи је одржан у јуну 2003. године у Солуну, када је тим земљама обећана недвосмислена европска перспектива.

Председник Европског савета Доналд Туск рекао је уочи самита да ће скуп у Бугарској бити прилика да и ЕУ и регион потврде да европска перспектива остаје геостратешки избор западног Балкана.

Како је додао, инвестиције у инфраструктуру и везе међу људима са и унутар западног Балкана су у најбољем интересу и ЕУ-а и то ће бити циљ самита.

Председник Европског парламента Антонио Тајани такође се налази у Софији и он у први план истиче да је за ЕУ кључна стабилност западног Балкана.

"Морамо да се бавимо Западним Балканом све више и више наредних месеци", поручио је Тајани.



Хан: Нова енергија

Европски комесар за проширење Јоханес Хан је рекао да ће то бити још једна историјска одредница у односима ЕУ-а и западног Балкана.

Према његовим речима, циљ самита је да унесе нову енергију у односе ЕУ-а и западног Балкана.

"Боље повезивање, које обухвата путеве, железницу, енергетске мреже, али и дигитално тржиште, економску интеграцију и међуљудске контакте, кључ је за остваривање пуног економског потенцијала региона", каже Хан.

Непосредно пред одлазак у Софију, он је најавио да ће током самита Европска комисија представити обиман финансијски пакет, који ће подржати кључне пројекте у области повезивања на западном Балкану, ојачати регионалну сарадњу и помоћи да се западни Балкан још чвршће веже за ЕУ.

На бројне коментаре да самит у Софији неће пружити директну подршку процесу проширења ЕУ-а, као и да нови нацрт буџета ЕУ-а до 2027. године није предвидео новац за евентуалне будуће чланице, Хан је рекао да "проширење остаје кључно у односима ЕУ-а према западном Балкану" и да се то рефлектује и кроз Стрегију проширења и нови буџет ЕУ.

Из Брисела појашњавају да ово није самит проширења, него самит о јачем повезивању западног Балкана и ЕУ-а, као и између земаља регије, пре свега у областима саобраћајне, енергетске и телекомуникацијске инфраструктуре, као и повезивање људи кроз размене у образовању и култури.

Могуће укидање роминга

Један од резултата овогодишњег самита могло би да буде потписивање изјаве о укидању роминга.

"Идеја је да се на самиту у Софији потпише изјава земаља западног Балкана са ЕУ-ом о укидању роминга, што би представљало спремност Уније и региона да се уђе у тај процес", рекао је министар трговине, туризма и телекомуникација Србије Расим Љајић.

Припреме за одржавање самита, на којем учествује и Косово, обележило је и то што је Шпанија заузела чврст став да је за званични Мадрид, који Косово не признаје, неприхватљиво учешће уколико се Косово представи као држава.

Шпански премијер Мариано Рахој упозорио је да неће сести за сто где буде седео и председник Косова.

Бугарска зато самит организује по такозваном Гимних формату, који подразумева присуство свих учесника, без назива и обележја земаља или региона, а у нацрту декларације која би требало да буде усвојена, а у коју је Тањуг имао увид, тренутно се не помиње нити једна држава западног Балкана.

Шпанија ће ипак бити представљена нижим дипломатским званичником, најављено је у Бриселу.

Проблеми у односима са САД-ом

Иако је самит посвећен земљама Западног Балкана, постоји бојазан да би та тема могла остати у сенци потешкоћа у односима са Сједињеним Америчким Државама због посљедњих потеза америчког председника Доналда Трампа.

Тако ће на самиту бити разговора и о односима са Сједињеним Америчким Државама, односно о одговору ЕУ-а на одлуку Трампа о повлачењу из нуклеарног споразума с Ираном, царинама на челик и алуминијум те о пресељењу америчке амбасаде из Тел Авива у Јерусалим.

Ипак, у Бриселу истичу и да се на следећи самит о западном Балкану неће чекати толико дуго, него да би могао да се одржи за две године у Загребу, за време хрватског председавања Унијом, у првој половини 2020. године.

БиХ на самиту представља предсједавајући Предсједништва БИХ Бакир Изетбеговић, Албанију премијер Еди Рама, Црну Гору премијер Душко Марковић, Србију предсједник Александар Вучић, Косово предсједник Хашим Тачи и Македонију премијер Зоран Заев. Министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак учествује данас у Софији у Стратешком дијалогу о Западном Балкану, који организују Свјетски економски форум и Влада Бугарске у оквиру Самита Европска унија – Западни Балкан.

Самит је почео пленарном сесијом о повезивању, затим слиједи радни ручак, а потом заједничка конференција за новинаре Туска, Јункера и Борисова.

(БН/Агенције)