Органи који се не могу пресађивати

Од прве успјешне трансплантације органа у историји - бубрега 1954. године, та грана медицине је толико напредовала да су недавно револуционарним захватом рањеном војнику пресађени пенис и скротум.

Свијет 16.05.2018 | 14:27 Један је Француз нешто прије тога постао је прва особа који је други пут пресађено лице, јер се прва трансплантација завршила неуспјешно, а друга је ушла у историји поновно узгојивши кожу коју је изгубио с више од 95 одсто тјела, захваљујући узорку који је добио од брата близанца.

Пресађивања више нису ограничена на виталне органе: срце, јетру или плућа. Људи данас могу добити нову шаку или чак материцу.

Али неки органи не смију се дирати. Засад.

На врху те листе је мозак. Разлози су и технички и етички, кажу стручњаци.

"Све што има везе са нервним системом најтеже је пресадити јер немамо ефикасне технике за регенерацију живаца", објаснио је трансплантациони хирург Дејвид Насрала са универзитета Оксфорд.

"Зато су трансплантације мозга и очију засад изван домета модерне медицине", рекао је.

Постоје хирурзи који наводно планирају да пресаде главу, али ови озбиљнији кажу да би пацијент, по свему судећи, умро. Многи сумњају да је уопште могуће спојити нервна ткива две кичмене мождине.

Изнад свега, пресађивање мозга поставља узнемирујућа морална питања, укључујући и оно темељно: Шта чини особу? Само мозак?

Такав пацијент вјероватно би се борио с концептом "људског идентитета", каже се у недавно објављеном чланку у часопису “Сургицал Неурологy Интернатионал”.

"Чак би и сјећања на то коју је улогу бивше тјело имало у стварању пацијентовог идентитета била у могућем конфликту с новим, донираним тјелом", написали су биоетичари Анто Картоловни и Антонио Спањоло.

Слична су питања већ виђена у случајевима трансплантација лица и руку. "Та психолошка конфузија неке особе може довести и до озбиљних психичких проблема, па и дословце лудила", додали су.

Јесте ли за свињско срце?

С обзиром на то да донираних органа никада није довољно, коришћење животињских срца, плућа или јетре за спас људских живота свети је грал медицинске науке.

Али томе на путу тврдоглаво стоји одбацивање органа других врста.

"Покушало се с ксенотрансплантацијама 1950-их и 1960-их, с бубрезима шимпанзи, на примјер. Али органи су бивали одбачени у року од неколико дана. У то доба научници нису могли да пробију ту баријеру, како пресадити орган с једне врсте на другу", каже Оливије Бастијен из француске биомедицинске агенције.

То се полако мјења јер научници схваћају како модификовати гене који подстичу имунолошки систем на напад на уљезе које доживљавају претњом.

Сада се у истраживањима фокусирају на модификацију гена животињских донора како би се њихови органи одупрли реакцији људског имунолошког система, али истовремено морају да спријече и пренос животињских болести.

На уму треба имати и добробит животиња. "До које мјере треба да поткопамо животињски имунолошки систем, потенцијално их изложимо болестима и патњи, само да бисмо могли да убирамо њихове органе", пита се Бастијен.

Има ли ограничења?

Стручњацима је остало још мало органа које је технички немогуће пресадити. Два су засад искључена због етичких разлога - тестиси и јајници.

На примјер, ако прималац с новим тестисима постане плодан, чија су то дјеца, његова или донорова?

Исто питање јавило би се и у случају трансплантације мозга у друго мушко тјело.

Чланак објављен прошле године у часопису “Јоурнал оф Медицал Етхицс” позива на ревизију односа користи и штете при трансплантацији органа који нису нужни за спасавање живота.

"Највећи ризик за примаоце органа долази од снажних, али штетних лијекова - имуносупресива, који су нужни како пресађени орган не би био одбачен", написали су научници Атур Каплан и Данкан Пурве.

Имуносупресиви имају дугу листу нуспојава, укључујући и могући рак, али то је прихватљиво када су у питању пресађивања срца или плућа. Не толико за ново лице, руку или гениталије.

"Одмак од трансплантације као начина спасавања живота према начину унапређења живота захтјева и промјену у етичком размишљању које је дуго било темељ трансплантационе медицине", закључили су.

(национална географија)